Projekat „IT Subotica 2030“: Vizija grada u čijoj realizaciji učestvuju svi akteri lokalne zajednice

Ono što je ekologija u Sremskim Karlovcima, a tradicija u Tavankutu, to su informacione tehnologije (IT) u Subotici. Zajednička odlika ove tri, samo na prvi pogled različite sfere delovanja jeste da zapravo predstavljaju tačke okupljanja aktera u lokalnoj zajednici, sa istim dugoročnim ciljem – stvoriti uslove za održivi razvoj u budućnosti.

Iz tog razloga se na mapi primera dobre prakse koju iscrtavamo – tragajući za odgovorom na pitanje koje to inicijative ili organizacije uspešno odgovaraju na potrebe mladih u svojoj sredini  – našao i projekat „IT Subotica 2030“, iza kog stoje subotičke IT kompanije i obrazovne ustanove.

Njihova misija je da aktivno rade na unapređenju kvaliteta života svih Subotičana, kako bi se približili viziji pretočenoj u jasnu poruku – „Subotica, najbolje mesto za život i rad“, tim pre što ovaj grad već ima vrlo dobre predispozicije za tako nešto.

“Subotica je dobro mesto za rad i život zbog dobrog odnosa privatnog i poslovnog života. S jedne strane, rastući je IT centar, pa ljudi koji rade u IT-u ili mladi koji žele da se zaposle u IT-u imaju značajnu poundu firmi i radnih mesta gde mogu da razvijaju svoje karijere u različitim oblastima. S druge strane, Subotica je kao grad neki optimum – nije ni prevelik, ni premali. Dovoljno je velik da ima sve potrebne elemente grada, pružajući mnogo stvari za ugodan, pogotovo porodični život: od dobre ponude mesta za stanovanje, bilo da su stanovi ili kuće u pitanju, preko prirodnih lepota, šume oko Subotice, jezera Palić koje se sređuje, istorijskih i kulturnih momenata, mesta za provod, do posebno osnovnog, srednjeg i višeg obrazovanja tako da deca mogu da naprave kompletan ciklus od školovanja do početka karijere i zaposlenja u IT sektoru”, ističe Branimir Gajić, direktor Infostud grupe, koja je jedan od osnivača “IT Subotica 2030”.

To što je reč o manjem urbanom centru, dodaje, u pogledu logistike zapravo je ogromna prednost jer se postiže velika ušteda u vremenu:

“Ja živim na Paliću, a treba mi u proseku osam minuta do radnog mesta. Štedim jako veliku količinu vremena za odlazak na posao i povratak s posla, tako da imam bolju harmoniju privatnog i poslovnog života, što omogućava da imam i kvalitetniji fokus na poslu i više raspoloživog vremena za privatne obaveze i stvari koje želim da radim u privatnom životu”.

Od ideje do realizacije

Osim Infostud grupe, čiji počeci sežu u 2000. godinu a koja danas zapošljava 270 ljudi, jedan od osnivača “IT Subotica 2030” je i Studio Present, koji je od male preduzetničke radnje sa dvoje zaposlenih izrastao za 15 godina postojanja u firmu sa 40-tak uposlenika, čija je primarna delatnost programiranje.

Jedan od vlasnika i direktor Studio Presenta, Aleksandar Boroš Đevi, objašnjava da su se prvobitno lokalne IT kompanije bile okupile oko IT klastera, osnovanog pre nekoliko godina, što im je omogućilo da se međusobno bolje upoznaju i povežu, da bi se na temelju uspostavljene saradnje izrodio i jedan takav projekat kao što je “IT Subotica 2030”.

“Svi koji smo u toj grupi smo lokalpatriote. Voleli bismo da uradimo nešto za lokal jer generalno naše firme tu funkcionišu, mi tu živimo, kao i naša deca. Cilj nam nije da odavde samo izvlačimo profit, već bismo želeli da doprinesemo nekim promenama koje vode na bolje, a to su sve najnormalnije stvari – da popularizujemo Suboticu, da organizujemo ovde što više konferencija, da sredina bude privlačnija za ljude koji rade u IT sektoru kako bi se eventualno doselili tu”, kaže Boroš Đevi.

Prema rečima Branimira Gajića, cilj projekta “IT Subotica 2030” je da sa sadašnjih 1.500 do 2030. godine bude između 5.000 i 10.000 ljudi koji rade u IT-u u Subotici:

“Mi smo se oformili polovinom prošle godine, i prvi korak je bio da krenemo da konkretizujemo planove. Naši projekti tako danas idu u dva pravca. Jedan su kratkoročni projekti koje možemo da realizujemo u kratkom roku, i to je ono što se već vidi tokom ovog proleća, a druga stvar je jasno razumevanje koje su to infrastrukturne stvari koje treba da se promene u gradu kako bismo stvarno bili jedan veliki i jasno prepoznat IT centar, što uključuje definisanje strategije na osnovu koje bi se realizovali neki veći i teži projekti“.

Javni interes na IT način

“IT Subotica 2030” je do sada realizovala nekoliko akcija koje su među sugrađanima pobrale sve pohvale. Tako je zajedno sa Udruženjem “Zelena oaza” krajem prošle godine bila organizovana akcija sadnje drvoreda u Subotici, a trenutno je u toku akcija čišćenja i oslikavanja kablovskih ormana u širem centru grada.

Od promotivnih aktivnosti, izdvaja se događaj “Subotica Open iT”, u okviru kog je početkom aprila 400 maturanata iz 9 škola i 6 gradova – Bačke Topole, Bečeja, Kikinde, Kule, Sente i Sombora – imalo priliku da vidi kako to izgleda studirati, živeti i raditi u Subotici. Takođe, organizovan je bio i prvi IT dan tj. zajednički sportski dan za zaposlene u subotičkom IT sektoru.

Za naredni period u planu je, pak, da se organizuje svečana dodela nagrada za najbolje učenike svih srednjih škola, ali i plasiranje blockchain aplikacije za mapiranje i organizovanje stanovnika Subotice u volonterskom čišćenju smeća u okruženju.

Kako, međutim, Aleksandar Boroš Đevi ističe, da bi se desile pozitivne promene u jednoj sredini, nije dovoljno da u njima učestvuju samo IT kompanije i obrazovne ustanove.

„Ako hoćemo da menjamo Suboticu, onda je potrebno više aktera zajedno da radi na tome i da se među njima uspostavi efikasna komunikacija. Mi bismo voleli da se sve brže odvija, naravno, postoje procedure, ništa ne može preko noći da se desi, ali radimo na tome da što više upoznamo ostale kako bi naredni projekti tekli što je moguće jednostavnije. I mi učimo s kim i kako treba razgovarati, ali mislim da imamo punu podršku jer radimo za dobrobit svih građana. I oko ovakvih tema smatram da ne treba ni politički niti bilo kako drugačije da se delimo, već da guramo tu priču zajedno”, kaže Boroš Đevi koji je, inače, zadužen za pronalaženje modela koji bi mogli da se implementiraju u Subotici, ali i ljudi koji poseduju know-how znanje tj. praktična znanja i veštine kako nešto realizovati u praksi na efikasan način.

Što se tiče saradnje sa Gradom Subotica, i Boroš Đevi i Gajić ističu da na podršku predstavnika gradskih vlasti apsolutno računaju, kao i da je komunikacija sa njima do sada bila dobra, te da očekuju da tako ostane i u buduće.

“Mi moramo na nekim projektima da sarađujemo sa Gradom i predstavnicima Grada zato što ovo nije izolovana stvar koja se tiče IT-a. Znači, mi samo želimo da pomognemo u razvoju Subotice kao IT centra, a to je nešto što uključuje same IT firme, IT-jevce, obrazovne institucije, mlade, i što uključuje predstavnike Grada koji upravljaju velikim resursima koji mogu da pomognu da se stvari razvijaju u tom pravcu”, ističe Gajić.

Građani kao akteri u realizaciji vizije projekta “IT Subotica 2030” već uveliko učestvuju, što su pokazale i akcije, prevashodno ekološke, u koje su imali priliku da se i sami uključe.

“Za sada dobijamo puno podrške i ljude koji žele da volontiraju i rade na projektima. S druge strane, mi trenutno definišemo projekte koje treba da radimo i orijentisani smo ka razgovoru sa biznisima, obrazovnim institucijama, IT-ijevcima i mladima – da osetimo njihove potrebe, tako da momentalno mi njih, u zavisnosti od projekta do projekta, pitamo i pokušavamo da vidimo šta je to adekvatno. A mladi žele jasnoću karijernog puta, žele atraktivno mesto za rad, žele atraktivno mesto za život, u smislu da je dovoljno modern i dinamično, žele dodatne sadržaje koje grad treba da im ponudi”, zaključuje Branimir Gajić na kraju.

Projekat “IT Subotica 2030” inicirale su subotičke IT kompanije i javne obrazovne institucije – Infostud grupa, Auxality, Studio Present, ICBTECH, Concordsoft Solutions, INFORA, Visoka tehnička škola strukovnih studija Subotica, Ekonomski fakultet u Subotici, IT Cluster Subotica.

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Mladi i mediji za demokratski razvoj“ koji Magločistač realizuje u partnerstvu sa Beogradskom otvorenom školom i uz podršku Švedske. Stavovi i mišljenja izneti u ovom tekstu ne predstavljaju nužno i mišljenje partnera i donatora.