Činjenica da se litra ulja ovih dana ne može kupiti ispod 130 dinara može biti vrlo indikativna da otkupna cena i pre žetve neće biti niža od 40 dinara za kilogram suncokreta
Koliko su nedokučivi prerađivačko-trgovački poslovi najbolje svedoče primeri nedavno završene žetve pšenice i skorašnje suncokreta. I dok su se mlinari u vreme vršidbe pšenice pravili toše, merkajući rod i obarajući joj cenu ispod granice isplativosti proizvodnje, uljari već neko vreme konstantno podižu cenu svog finalnog proizvoda. Iskazano u brojkama to izgleda ovako: uoči početka žetve, tržišna cena pšenice pala je sa 23 na 17-18 dinara, dok se dvadesetak dana pre početka žetve suncokreta ulje u prodavnicama teško može naći ispod 130 dinara (a ima ga i za 140), što je znatno povećanje u odnosu 100 i 110 dinara, koliko je bilo donedavno.
Tajna je u hektaru
Izvor: thinklink.com
Znajući praksu domaćih kompanija, koje su – kada je u pitanju vlastito poslovanje – za javnost zatvorenije čak i od državnih institucija, ostaje nam samo da nagađamo o prirodi ove čudne logike. Baš kao što moramo nagađati i o tome koliko je, zapravo, suncokreta proletos zasejano u Srbiji. Procene uoči setve uglavnom su iznosile oko 170.000 hektara, što i nije toliko loše u poređenju sa ranijim godinama kada je pod ovom uljaricom bilo manje i za 30.000 hektara. Međutim, pitanje je koliko se procene podudaraju sa stvarnim stanjem na terenu, preciznije kazano – poljima.
Čudna trgovačka logika još više dobija na snazi ako se u obzir uzme činjenica da rod suncokreta ove godine – i pored polusušnog leta – i neće biti tako loš. Poznata kao kultura koja daleko bolje podnosi visoke temperature i periode bez kiša u odnosu na kukuruz ili soju, suncokretu je ove sezone još jedna stvar išla na ruku, odnosno na cvet: biljke su zdrave kao i njihov uljani plod. Primera radi, direktor Poljoprivredne stručne službe „Subotica“ Damir Varga kaže da se u našem ataru može očekivati prinos u rasponu od 2,5 do 3 tone po hektaru što je i inače na nivou višegodišnjeg proseka najsevernijeg dela Bačke. Ako prinos u Srbiji u proseku bude čak i niži, recimo dve tone po hektaru, i onda će – uz pretpostavku da aproksimativnih 170.000 hektara odgovara stvarnosti – proizvedenih 340-350 hiljada tona suncokreta biti dovoljno da podmiri potrebe domaćeg tržišta, jer se u Srbiji godišnje troši između 80 i 90 hiljada litara ulja (od 100 kilograma suncokreta dobije se od 34 do 37 litara ulja).
Božanski ima rešenje
Odgovor na pitanje zašto ulje poskupljuje uoči žetve suncokreta sigurno se krije u samoj poslovnoj tajni samih uljara. Josip Anišić iz Zemljoradničke zadruge „Salaš 024“ kaže kako je moguće da je to zapravo posledica politike prerađivačke industrije koja je u poslednje dve godine svojim kooperantima suncokret plaćala mizernih 26-27 po kilogramu, na šta su ovi odgovorili smanjenjem površina pod ovom uljaricom. Ako su njegove pretpostavke tačne, kao i one da je suša u Bugarskoj i Rumuniji – kao „rezervnih baza“ za uvoz suncokreta domaće industrije – ostavila mnogo teže posledice nego u Srbiji, onda je to razlog, što bi rek’o Đole, „ i za suze i za smeh“.
Naime, trenutna cena od 130 do 140 dinara za litru ulja indikativan je pokazatelj da otkupna cena suncokreta i pre početka njegove žetve ne bi smela bita niža od 40 dinara za kilogram. Tome će se, naravno, najviše obradovati armija poljoprivrednika koja je proletos zasejala ovu uljaricu, a posebno onih koji su i ove godine imali loše iskustvo s pšenicom. Zadovoljstvo prve teško da će utešiti onu drugu armiju – potrošače, koji teško u dogledno vreme mogu očekivati da će na rafovima kupiti jeftinije ulje u odnosu na trenutne cene. Ipak, ako im je za utehu, tu je i najnovije jučerašnje obećanje Božanskog da će plate za oko 360.000 zaposlenih u javnom sektoru i svih 1.700.000 penzionera uskoro biti povećane, a taj trend – kazao je on – će biti nastavljen i 2016. Što bi rek’o Del Boj: „Sledeće godine u ovo doba bićemo milioneri“. A onda će cena od 140 dinara za litru ulja biti, što bi rek’o Sir Oliver, „prava sitnica“.
Zlatko Romić
[clear]
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.