Poljoprivrednici u Đurđinu gotovo bez šansi da licitiraju i zakupe njive: Kroje se zakoni koji legalizuju manipulaciju

Nezadovoljstvo poljoprivrednika u Vojvodini je sve veće zato što u mnogim mestima gotovo da nemaju šansu da licitiraju i da zakupe zemljište, posebno kada je reč o državnom zemljištu kojeg ima malo, kažu sagovornici Magločistača. Situacija je za pojedine poljoprivrednike dodatno otežana jer je prošle godine zbog korona virusa uveden novi onlajn sistem za licitiranje, pa su tako javna nadmetanja zamenjena elektronskim licitacijama gde poljoprivrednici nemaju uvid u to ko je koliko ponudio za neko zemljište.

Sa druge strane, za njive mogu da licitiraju i lica koja nemaju ni osnovnu poljoprivrednu mehanizaciju za rad. Često se dešava i da zakupci velikih parcela kasnije tu zemlju daju u podzakup, što je nedozvoljeno, ali nema ko to da kontroliše zbog nedovoljnog broja inspektora koji ne stižu da izađu na teren usled velikog broja predmeta na čekanju.

Zbog toga, mnoga mala gazdinstva nemaju dovoljno prihoda od svoje osnovne delatnosti, što se odražava na njihov svakodnevni život i generalno na kvalitet života porodica na selu.

Prćić: Novim onlajn sistemom licitacije teško do zemlje

Poljoprivrednik iz Đurđina Zdravko Prćić kaže za Magločistač da je počelo sve sa novim onlajn načinom nadmetanja i davanja u zakup poljoprivrednog zemljišta, a sistem je uređen tako da svaki poljoprivrednik koji ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo u svojoj katastarskoj opštini može da licitira i stiče pravo na javno nadmetanje ukoliko ima najmanje pola hektara zemlje u svom vlasništvu. Međutim, pravo na licitiranje imaju i lica koja ne žive primarno od poljoprivrede, što otežava situaciju.

„Tim načinom su i neka druga lica, koja se ne bave primarno poljoprivredom, a imaju registrovana poljoprivredna gazdinstva, stekla pravo da lakše dođu do poljoprivrednog zemljišta. Ranijih godina, kada je licitacija bila organizovana javnim pozivom, mi se skupimo u nekom prostoru i onda kreće javno nadmetanje. Ponudi se cifra koja je najniža i onda svi koji su uplatili na određeni broj nadmetanja odu tamo i vidi se ko koliko nudi, pa su poljoprivrednici mogli da dođu do zemlje tako što su dizali svoje ponude“, navodi Prćić.

Kako kaže, licitirao je za dve parcele ukupne površine oko 100 hektara, ali je usled nemogućnosti da zna ko je koliko ponudio, na kraju ostao bez zemlje.

„Tako bi prošli i svi ostali poljoprivrednici. Nama je cilj da obrađujemo zemlju po prihvatljivoj ceni, da ne naduvavamo cene. Jeste da to državi možda nije u interesu, ali nama jeste, jer mi od toga živimo, to je naše primarno zanimanje“, smatra Prćić.

Kao problem navodi i da pojedini poljoprivrednici iz drugih katastarskih opština nemaju mogućnost da licitiraju u tuđoj katastarskoj opštini, pa preko nekih ljudi koji imaju prebivalište u Đurđinu mogu na taj način da „zaobiđu“ zakon.

„Uplate na njihovo ime, onda ih to lice samo fiktivno zastupa, samo imenom, jer on ima pravo da licitira. To se najverovatnije desilo i ovde jer to lice koje je izlicitiralo zemlju nema poljoprivrednu mehanizaciju i primarno zanimanje mu nije poljoprivrednik. To je sve legalno, naravno, ali verujem da 80 odsto poljoprivrednika ovako razmišlja“, smatra Prćić.

Poljar oteran uz psovke sa njive

Zdravko Prćić kaže da su nakon licitacije parcela poljoprivrednici primetili da među licima koja su trenutno obrađivala tu zemlju nije lice koje je licitiralo tu parcelu, pa su obavestili poljara o tome.

„On je izašao i na njivi zatekao mašine lica koje je tada radilo zemlju. Oni su sina tog lica koje je izlicitiralo zemlju postavili u svoje mašine. Poljar je utvrdio da su to zapravo mašine drugih ljudi, a ne lica koje je izlicitaralo zemlju. Poljar je izlazio više puta, pa je drugi put na parceli zatekao lica u čijem su vlasništvu ustvari te mašine, a ta lica su ga uz psovke oterala sa parcele“, navodi Prćić.

Dodaje da na javnim nadmetanjima najmanje prava na licitaciju zemljišta ostvaruju Đurđinčani i da tako oni najmanje državne zemlje obrađuju, a da sve ostalo rade ljudi sa strane.

„Mi, poljoprivrednici, na neki način smo izigrani, pogotovo sada kada je veća količina zemlje u pitanju, nismo mogli izlicitarati apsolutno ništa. Svu zemlju je uzelo jedno lice ponudivši, naravno, najveći iznos, a mi to ne znamo sve do samog dana objavljivanja rezultata. Naša egzistencija je ovako ugrožena. Kada mi mladi ne budemo imali mogućnosti da obrađujemo zemlju i živimo od tog našeg rada, ja se pitam šta nam drugo preostaje“, objašnjava Prćić.

Kako navodi, on kao ratar obrađuje svega pet hektara državnog zemljišta, dok je u Đurđinu ima mnogo, „ali je do nje teško doći“.

„Ja bih voleo da se izmenama i dopunama zakona uredi to javno nadmetanje i da mi stvarno možemo doći do tog poljoprivrednog zemljišta koje nam je stvarno potrebno jer je to izvor našeg života“, kaže Prćić.

Lice iz Đurđina koje je putem onlajn sistema izlicitiralo obe parcele odbilo je da komentariše za Magločistač navode poljoprivrednika.

Gluščević: Inspekcija se nevoljno hvata u koštac sa problemom podzakupa

Novinarka i stručnjakinja iz oblasti poljoprivrede Slađana Gluščević kaže za Magločistač da nisu ratari u Đurđinu jedini koji se suočavaju sa ovakvim problemom i da je nezadovoljstvo poljoprivrednika sve veće jer u mnogim mestima lokalno stanovništvo gotovo da nema šansu da licitira i zakupi njive, kao i da su mahinacije sa državnim poljoprivrednim zemljištem uzele maha.

„Stiče se utisak da je Zakon o poljoprivrednom zemljištu jedan od takozvanih skrojenih zakona jer se nakon donošenja izmena pojedinih njegovih odredbi na terenu, to jest na njivama, može videti za čije interese je pravljen“, navodi Gluščević.

Dodaje da se često dešava da se kao zakupci velikih parcela, odnosno velikog broja hektara pojavljuju neki tobožnji poljoprivrednici koji nemaju ni najosnovniju poljoprivrednu mehanizaciju da bi kasnije tu zemlju dali u podzakup, što nije dozvoljeno „ali država zatvara oči pred takvim pojavama“.

„Inspekcija se nevoljno hvata u koštac sa problemom podzakupa. U koji god kraj Vojvodine da zavirite čućete od poljoprivrednika slične priče – da su za njih na licitacijama ostale parcele najlošijeg kvaliteta, da ne znaju čija se mehanizacija pojavljuje u seoskim atarima, ko ore njive od kojih su do juče živeli mali poljoprivrednici u selu i njihove porodice“, kaže Gluščević.

Prema njenim rečima, ako se detaljnije pogledaju programi lokalnih samouprava na osnovu kojih se izdaje državno poljoprivredno zemljište i ugovori o zakupu potpisani nakon licitacija, lako je uočiti imena pojedinaca ili firmi bliskih vlasti koji su uzeli tu zemlju u arendu.

„Recimo, firme koje se bave uglavnom ratarskom ili voćarskom proizvodnjom odjednom se pojavljuju kao zakupci propalih farmi i, na osnovu prava prečeg zakupa za stočare, zakupljuju velike površine zemljišta. Pritom, propisi se ne krše, ali upravo je problem u tome što se kroje zakoni koji legalizuju manipulaciju“, ocenjuje Gluščević.

Od prošle godine, zbog pandemije, organizuju se elektronske licitacije, što ne bi smelo da utiče na pravilnost ovog postupka, kaže Gluščević i dodaje da se ipak prave propusti jer se kasni sa prvim krugom licitacije za državno poljoprivredno zemljište koje bi trebalo da bude u septembru ili oktobru, u skladu sa agrorokovima.

„Umesto toga, dešava se da licitacije budu i šest meseci kasnije. Sve se to negativno odražava i na produktivnost i na prihod malih gazdinstava i na opstanak sela o čemu tako slatkorečivo ova vlast govori“, smatra Gluščević. 

Stipić: Za sada nema kršenja zakona, ni procedura

Šef Službe za poljoprivredu i poljoprivredno zemljište Gradske uprave u Subotici Grgur Stipić kaže za Magločistač da su u ovom slučaju poljoprivrednika iz Đurđina imali tri ponude i da ta najbolja ponuda „nije ekonomski neisplativa, nije nerealna, ponuda je u granicama tržišnih vrednosti zakupa na nivou grada“.

„Problem je u tome što smo mi imali damping cenu da bi što više poljoprivrednika povoljno moglo da dođe do tih površina državnog zemljišta. Naša cena je prosečno oko 200 evra po hektaru, a realna tržišna vrednost je oko 350 evra po hektaru. A ova najpovoljnija ponuda, konkretno u ova dva nadmetanja, nije veća od tržišne vrednosti“, navodi Stipić.

Dodaje da se u svim lokalnim samoupravama oglas pojavljuje u elektronskom obliku, a da se objavljuje preko sajta Uprave za poljoprivredno zemljište, a pre samog oglasa obilazio se teren i radila se edukacija poljoprivrednika kako treba da se prijave elektronskim putem.

„Naš zaključak je da su poljoprivrednici vrlo brzo ušli u taj sistem. Za samu javnu licitaciju je ostalo vrlo malo zemljišta koje se nudi, iz tih razloga je i veća zainteresovanost poljoprivrednika koji žele da ostvare to svoje pravo putem javnog oglasa a da pritom nisu oni koji se isključivo bave stočarstvom pa da mogu na tom osnovu da dobiju zemljište u zakup“, objašnjava Stipić.

Kako kaže, ne može da tvrdi da se nisu dogovarali oko cena i ponuda koje su imali na određena javna nadmetanja, kao i da je tada većina javnih nadmetanja odlazila po početnoj ceni, a sada to onlajn nije slučaj.

„Međutim, kroz ovaj sistem je moguće da se daju neekonomski velike ponude od istog onog lica koje bi želelo da uzme zemlju u zakup, ali sa više lica, da bi odustajali svi oni koji su dali veliku ponudu i došli na kraju do realne tržišne vrednosti a pritom s namerom da diskvalifikuju ostale koji su dali jednu ponudu. To se dešavalo na nivou Republike i ministarstvo je odmah reagovalo i ograničilo taj način manipulacije sa ovim sistemom. Ali u Subotici se tako nešto nije događalo“, objašnjava Stipić.

Kada je reč o ove dve parcele, Stipić kaže da ni na jedan akt odluke u roku od 15 dana nije dostavljena žalba Pokrajinskom sekretarijatu nadležnom za poslove poljoprivrede, već je više poljoprivrednika potpisalo žalbu koja je dostavljena gradskoj Službi za poljoprivredu, ali ne u roku koji je bio naznačen po samoj odluci i ne organu koji je naznačen u odluci.

„Na osnovu žalbe, angažovali smo poljočuvarsku službu koja je u tri navrata izašla na teren i oni su utvrdili činjenično stanje i sačinili fotografije i zapisnik. Taj zapisnik može da koristi republičkom inspektoru za zemljište koji je nadležan za rešavanje određenih nepravilnosti vezano za korišćenje poljoprivrednog zemljišta, bespravno korišćenje zemljišta, odnosno davanje poljoprivrednog zemljišta u podzakup“, objašnjava Stipić.

Zbog manjaka inspektora na čekanju stotine predmeta i prijava

Kako navodi Stipić, zapisnik je prosleđen još početkom maja ove godine Ministarstvu poljoprivrede, međutim, nadležni inspektor zbog velikog broja predmeta još nije stigao da utvrdi stanje na terenu.

Nadležni inspektor odeljenja poljoprivredne inspekcije za poljoprivredno zemljište kaže za Magločistač da on sam radi veliki deo Banata i Bačke i da jednostavno ne može da postigne.

„Mnogi poljoprivrednici koriste i zloupotrebljavaju pojedine zakonske praznine. Imamo na stotine predmeta i prijava. Tu je potrebno tri, četiri inspektora, a ne jedan. Ovaj predmet je u obradi, a ja ću izaći u narednom periodu i utvrditi stanje na terenu, pa ukoliko bude potrebe vodiće se postupak“, navodi republički inspektor.