Foto: Magločistač
Centar lokalne demokratije LDA iz Knjaževca je, u saradnji sa Centrom lokalne demokratije LDA iz Subotice, tokom prve polovine 2020. godine sproveo projekat „Lokalni ekonomski monitor“ u čijem fokusu je, u kontekstu bavljenja temom evropskih integracija u Srbiji, pregovaračko Poglavlje 20 – Preduzetništvo i industrijska politika.
Kao rezultat sprovedenih projektnih aktivnosti, nastala je publikacija “Poglavlje 20 otvoreno: izazovi i perspektive lokalnog ekonomskog razvoja”, čije su autorke prof. dr Sanja Filipović, naučna savetnica Instituta društvenih nauka iz Beograda, i Stanka Parać Damjanović, direktorka Centra lokalne demokratije LDA iz Subotice.
Ovaj svojevrsni vodič kroz Poglavlje 20 je pripremljen u okviru programa za Jačanje kapaciteta organizacija civilnog društva za aktivno učešće u pregovorima o pristupanju Evropskoj unji (EU) kroz određene radne grupe Nacionalnog konventa o EU „Pripremi se za učešće – P2P“ koji zajednički sprovode Centar za evropske politike – CEP, Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj – NALED i Centar savremene politike – CSP.
Srbija je potpisnica Evropske povelje o lokalnoj samoupravi sa pratećim protokolima (Savet Evrope, 1985) koja definiše minimum standarda obavezan za sve evropske zemlje, kao i standarde njene efektivne primene. Evropska povelja o lokalnoj samoupravi afirmiše ulogu lokalne samouprave kao nivoa vlasti najbližeg građanima i ostvarivanja njihovog prava na demokratsko upravljanje (local democracy). Kao referentni međunarodni ugovor u ovoj oblasti, Povelja je otvorena za potpisivanje 15. oktobra 1985. godine i stupila je na snagu 1. septembra 1988. godine. Do sada ju je reatifikovalo 47 država članica Saveta Evrope. Povelja je prvi evropski standard kojim se utvrđuje princip prenosa nadležnosti na lokalne zajednice, koji mora biti praćen transferom finansijskih sredstava. Ovaj princip, poznat kao princip supsidijarnosti, omogućava decentralizaciju vlasti prema nivou najbližem građaninu.
Države se obavezuju na poštovanje i doslednu primenu osnovnih principa definisanih Poveljom, poput prava građana da učestvuju u upravljanju javnim poslovima, ključna prava zajednica da uživaju autonomiju, lokalnu (i regionalnu) samoupravu, da biraju svoje lokalne organe, da imaju sopstvene sopstvene strukture upravljanja i finansijska sredstva na raspolaganju.
Organi Autonomne Pokrajine Vojvodine i lokalne samouprave, u skladu sa svojom nadležnošću i razvojnim dokumentima, takođe, su aktivni subjekti u podsticanju ekonomskog razvoja na teritoriji za koju su nadležni.
Usvajanjem sistemskog Zakona o lokalnoj samoupravi 2007. godine, kao i dopunama 2014. i 2018. godine, u Srbiji je reformisan i bitno unapređen sistem lokalne samouprave čime opštine i gradovi dobijaju zakonske mogućnosti da postaju aktivan činilac u planiranju ekonomskog razvoja i unapređenja poslovnog okruženja na svom području. Pored sistemskog zakona koji uređuje pitanja delokruga rada jedinica lokalne samouprave, ključni propisi koji definišu ulogu lokalne samouprave u oblasti privrednog razvoja su Zakon o ulaganjima, Zakon o turizmu, Zakon o poljoprivrednom zemljištu, Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju, Zakon o javno privatnom partnerstvu i koncesijama.
Zakonom o lokalnoj samoupravi propisano je da opština, preko svojih organa, u skladu sa Ustavom i zakonom, donosi i realizuje programe za podsticanje lokalnog ekonomskog razvoja, preduzima aktivnosti za održavanje postojećih i privlačenje novih investicija i unapređuje opšte uslove poslovanja (član 20), a da skupština opštine, u skladu sa zakonom donosi program razvoja opštine i pojedinih delatnosti (član 32).
Počev od 2007. godine, usvojeni zakonodavni okvir omogućuje lokalnim samoupravama da se sve više angažuju u pitanjima lokalnog razvoja, od izgradnje lokalne infrastrukture, industrijskih zona i parkova, razvoja poslovnih inkubatora i klastera, stvaranja povoljnog ambijenta za privlačenje investicija, strateškog planiranja održivog razvoja svoje sredine, stvaranja javno-privatnog partnerstva i drugih instrumenata lokalnog ekonomskog razvoja. Poznati primeri uspešnih opština koje su iskoristile mogućnost, uposlile i razvijale sopstvene kapacitete u tom periodu su Inđija, Stara Pazova, Zrenjanin…
Interesovanje za industrijske parkove u Srbiji zaživelo je 2006. godine. U inostranstvu industrijski parkovi najčešće nastaju kao rezultat privatno-javnih partnerstava, pri čemu lokalne vlasti obezbeđuju zemljište i deo infrastrukture za izgradnju parka, dok privatni sektor obezbeđuje ostatak infrastrukture, vodi računa o njenom održavanju i pruža dodatne usluge svim investitorima koji posluju u okvirima parka. Upravljanje nad industrijskim parkom je takođe u sprezi privatnog i javnog sektora. U Srbiji privatno-javna partnerstva nisu do te mere zaživela tako da industrijske zone u Srbiji najčešće nastaju na zemljištu koje obezbeđuje lokalna samouprava i uglavnom ne prerastaju u industrijske parkove jer ili nemaju upravitelje ili su to preduzeća čiji su osnivači lokalne samouprave.
Biznis inkubatori predstavljaju važan instrument LER-a i oni imaju za cilj da omoguće nastanak i opstanak malih preduzeća. Povoljnosti biznis inkubatora, pored prostora koji se pruža preduzećima po povoljnijim uslovima od tržišnih, podrazumevaju i obezbeđivanje zajedničkog prostora, poslovnog menadžmenta, marketinga, kancelarijske opreme, knjigovodstvenih usluga, saveta oko vođenja posla i finansija, umrežavanje… Oblik i organizacija inkubatora se razlikuju jer se prilagođavaju lokalnim sredinama u kojima nastaju. Svrha inkubatora je da omoguće „firmama-stanarima“ da se razviju i postanu finansijski samostalne i održive (što se obično dešava u periodu 2–5 godina). Biznis inkubatori podstiču korišćenje modernih tehnologija, stvaranje novih radnih mesta, te jačanje lokalne i nacionalne ekonomije.
Nakon 2007. godine intenzivirano je osnivanje lokalnih službi u funkciji unapređenog pružanja javnih usluga građanima i privredi, kao što su opštinski uslužni centri, jedinstveni šalteri za registraciju privrednih subjekata, šalteri za izdavanje dozvola i sl. U to vreme formiraju se prve kancelarije za lokalni ekonomski razvoj (KLER), čiji je osnovni zadatak da privuku investicije i potpomognu lokalni ekonomski razvoj. KLER su postale ključni mehanizam jedinica lokalne samouprave u pripremi i izradi lokalnih razvojnih strategija uz konsultovanje i participaciju širokog spektra lokalnih aktera, uključujući i organizacije civilnog društva. Participativno planiranje ekonomskog razvoja, priprema i usvajanje strategija održivog razvoja dobili su na zamahu, pripremljena je metodologija za nosioce i učesnike procesa, kao što je “Priručnik za praktičare” (The Urban Institute, NALED). Time su jedinice lokalne samouprave dobile mogućnost da samostalno kreiraju politiku lokalnog ekonomskog razvoja u skladu sa svojim mogućnostima i interesima.
“Lokalna samouprava je pravo građana da upravljaju javnim poslovima od neposrednog, zajedničkog i opšteg interesa za lokalno stanovništvo, neposredno i preko slobodno izabranih predstavnika u jedinicama lokalne samouprave, kao i pravo i sposobnost organa lokalne samouprave da, u granicama zakona, uređuju poslove i upravljaju javnim poslovima koji su u njihovoj nadležnosti i od interesa za lokalno stanovništvo.” (Zakon o lokalnoj samoupravi, Sl. glasnik RS 129/2007)
U vršenju svojih nadležnosti, lokalna samouprava obavlja sledeće poslove od značaja za lokalni ekonomski razvoj (Zakon o lokalnoj samoupravi, Sl. glasnik RS 129/2007):
1. donosi programe razvoja;
2. donosi urbanističke planove;
3. donosi budžet i završni račun;
4. utvrđuje stope izvornih prihoda opštine, kao i način i merila za određivanje visine lokalnih taksi i naknada;
5. uređuje i obezbeđuje obavljanje i razvoj komunalnih delatnosti kao i organizacione, materijalne i druge uslove za njihovo obavljanje;
6. donosi programe uređenja građevinskog zemljišta, uređuje i obezbeđuje vršenje poslova uređenja i korišćenja građevinskog zemljišta i utvrđuje visinu naknade za uređivanje i korišćenje građevinskog zemljišta;
7. donosi programe i sprovodi projekte lokalnog ekonomskog razvoja i stara se o unapređenju opšteg okvira za privređivanje u jedinici lokalne samouprave;
8. uređuje i obezbeđuje korišćenje poslovnog prostora kojim upravlja, utvrđuje visinu naknade za korišćenje poslovnog prostora i vrši nadzor nad korišćenjem poslovnog prostora;
9. stara se o zaštiti životne sredine, donosi programe korišćenja i zaštite prirodnih vrednosti i programe zaštite životne sredine, odnosno lokalne akcione i sanacione planove, u skladu sa strateškim dokumentima i svojim interesima i specifičnostima i utvrđuje posebnu naknadu za zaštitu i unapređenje životne sredine;
10. donosi osnove zaštite, korišćenja i uređenja poljoprivrednog zemljišta i stara se o njihovom sprovođenju, određuje erozivna područja, stara se o korišćenju pašnjaka i odlučuje o privođenju pašnjaka drugoj kulturi;
11. stara se i obezbeđuje uslove za očuvanje, korišćenje i unapređenje područja sa prirodnim lekovitim svojstvima;
12. podstiče i stara se o razvoju turizma na svojoj teritoriji i utvrđuje visinu boravišne takse;
13. stara se o razvoju i unapređenju ugostiteljstva, zanatstva i trgovine, uređuje radno vreme, mesta na kojima se mogu obavljati određene delatnosti i druge uslove za njihov rad;
14. upravlja imovinom opštine i koristi sredstva u državnoj svojini i stara se o njihovom očuvanju i uvećanju;
15. podstiče i pomaže razvoj zadrugarstva.
Potrebno je imati u vidu da savremeni koncept lokalnog ekonomskog razvoja podrazumeva efektivnu primenu principa dobrog upravljanja (good governance principles, Savet Evrope) – to je proces koji se ne oslanja isključivo i jedino na organe javne vlasti, već uključuje i podstiče na učešće drugih institucija, organizacija civilnog društva, nauku, obrazovni sektor, i pojedince koji su zainteresovani da pomognu ostvarivanju definisanih razvojnih ciljeva. Mobilisanje resursa javnog, privatnog i nevladinog sektora daje nesumnjive koristi u formulisanju i realizaciji svih vidova javnih politika na području zajednice.
U tom kontekstu posebno značajan je kontinuiran razvoj ljudskih resursa javne uprave koji uključuje i sistematičan program obuke zaposlenih na nivou lokalne samouprave. U Srbiji ne postoji fakultet javne uprave, ali je u okviru strategije reforme javne uprave 2018., osnovana Nacionalna akademija za javnu upravu koja kroz akreditovane opšte i posebne programe obuke doprinosi unapređenju potrebnih znanja i veština za profesionalni razvoj službenika jedinica lokalne samouprave.
Efikasnost lokalnog ekonomskog razvoja u velikoj meri zavisi od instrumenata i mehanizama koji su na raspolaganju lokalnoj samoupravi u sprovođenju razvojne politike sa jedne strane, ali i kontinuiranog unapređivanja i transparetnosti njihovog funkcionisanja, to jest efektivnog rada stalnih i povremenih radnih tela kao što su lokalni savet za zapošljavanje, socijalno ekonomski savet, savet za inkluziju, rodnu ravnopravnost, mlade. Lokalna samouprava primenjuje širok dijapazon nadležnosti usvajanjem i primenom pravne regulative, planskih akata (prostorni i urbanistički planovi, strateški planovi razvoja i dr.), budžetskih i drugih podsticajnih sredstava i olakšica, preko upravljanja infrastrukturom, do javno-privatnih partnerstava. U tom smislu, posebni značaj ima povezivanje lokalnih samouprava u cilju racionalng korišćenja i inače ograničenih finansijskih, tehničkih i ljudskih resursa kroz međuopštinsku i regionalnu saradnju, čime se olakšava rešavanje zahtevnijih projekata (uključujući. na primer, regionalne deponije, decentralizaciju funkcije pružanja socijalnih usluga, razvoj komunalne infrastrukture) koje samostalno ne bi mogle da ostvare.
Međunarodna organizacija rada (ILO) definiše ovu sektorsku politiku na sledeći način: „Lokalni ekonomski razvoj podrazumeva opšte lokalno uključivanje u proces razvoja koji podstiče partnerstvo na utvrđenom prostoru između ključnih aktera iz privatnog i javnog sektora, omogućavajući zajedničku izradu i sprovođenje jedinstvene razvojne strategije, korišćenjem lokalnih resursa i kompetitivnih prednosti u globalnom kontekstu, a koji za krajnji cilj ima stvaranje prihvatljivih radnih mesta i stimulisanje ekonomske aktivnosti“.
Ovaj tekst je objavljen u okviru projekta „Lokalni ekonomski monitor”, uz finansijsku pomoć Evropske unije. Za sadržinu ove publikacije isključivo su odgovorni organizacija civilnog društva Centar lokalne demokratije LDA i ta sadržina nipošto ne izražava zvanične stavove Evropske unije. Projekat je deo programa „Pripremi se za učešće”, koji implementiraju Centar lokalne demokratije LDA, Centar za evropske politike – CEP, Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj – NALED i nezavisni medijski portal – European Western Balkans.
Povezani članci:
Lokalni ekonomski monitor: Vodič kroz Poglavlje 20 – Industrijska politika i preduzetništvo (I deo)
Lokalni ekonomski monitor: Preduzetništvo u doba korone – ili se prilagodi, ili katanac na bravu
Lokalni ekonomski monitor: Žensko i omladinsko preduzetništvo – put kojim se teže i ređe ide
Lokalni ekonomski monitor: Novca za razvoj preduzetništva nikad više nije bilo, nedostaje znanja
(Magločistač)
