Korak do zelene ekonomije: Novi koncept stare, a zaboravljene vrednosti

Možda najbolja definicija zelene ekonomije jeste ona koja kaže da je reč o aktivnosti koja generiše održivi razvoj – onaj koji ne ide na štetu generacija koje dolaze.

Kao sveobuhvatan koncept koji pored ekonomske podrazumeva u podjednakoj meri i ekološku i socijalnu dimenziju, zelena ekonomija se poslednjih 20 godina intenzivno razvija u praksi zapadno-evropskih zemalja, a pre svega u Nemačkoj.

Srbija je u tom pogledu negde na početku. Pionirskih poduhvata, i to veoma uspešnih, na polju zelene ekonomije ima, ali ona još uvek nije u dovoljnoj meri prepoznata kao razvojna šansa celokupnog društva pre svega od strane kreatora javnih politika, a potom i samih građana – naročito onih sa preduzetničkim predispozicijama.

Polazeći od takvih zapažanja, Udruženje građana “Inovativna mreža” iz Subotice osmislilo je projekat “Korak do zelene ekonomije”, čiji cilj jeste promocija ovog koncepta.

„Naš projekat je zapravo deo jednog velikog projekta koji se skraćeno zove NAGE od Networking and Advocacy for Green Economy, što u prevodu znači ’Umrežavanje i zagovaranje za zelenu ekonomiju’, a čiji glavni nosilac je Ruralna mreža Makedonije. Projekat se realizuje u partnerstvu sa Ruralnom mrežom Srbije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Slovenije i Albanije, koje sve zajedno čine Balkansku ruralnu mrežu. Radi se o velikom projektu koji traje tri godine, od 2018. do 2021, i čija ukupna vrednost iznosi 1.071.269 evra, od čega Evropska unija snosi 964.069 evra“, objašnjava Jadranka Stantić ispred „Inovativne mreže“, koja je jedno od šest udruženja iz Srbije izabranih da, uslovno rečeno, kao „podizvođači“ približe koncept zelene ekonomije široj javnosti kroz, u tu svrhu, posebno osmišljene aktivnosti kojih ima pet.

Prva je obuka zainteresovanih lica iz oblasti projekt menadžmenta, slede promotivne aktivnosti vezane za zelenu ekonomiju i zeleno preduzetništvo, a u sklopu toga i promocija vrednosti EU. Jedan segment projekta je organizacija predavanja sa posebnim akcentom na primerima dobre prakse zelene ekonomije i zelenog preduzetništva u svetu, te dvodnevnog treninga namenjenog mladima sa ciljem da se upoznaju sa biznim planom kao jednim načinom razmišljanja i alatkom koja im je neophodna kada pokreću svoj posao, da bi i pre nego što novac ulože u nešto bili sigurni da se radi o isplativnoj investiciji.

„Projekat traje šest meseci, i veći deo ovih aktivnosti je već sproveden. Poslednja, možda i najzanimljivija aktivnost je izrada parasničke peći, što će se raditi na Orluškovom salašu u Tavankutu, koji je izabran zato što je uvršten na listu Značajnih spomenika kulture u Vojvodini od strane Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture. Na teritoriji Subotice imamo samo dva takva salaša, drugi se nalazi na Nosi u Hajdukovu. U ovoj aktivnosti će učestvovati pet mladih ljudi koji će naučiti kako se radi sa blatom, žutom zemljom, slamom, kako se pravi, ali i održava jedna parasnička peć. Do majstora koji sve to ume smo teško došli jer je zanat u izumiranju“, objašnjava Jadranka Stantić, napominjući da će na ovaj način veština izrade parasničke peći ne samo biti sačuvana od zaborava, nego će biti moguće i upotpuniti gastro ponudu na teritoriji Tavankuta jer će se iz takve peći moći pripremati autohtona jela koja će se posluživati gostima.

A na pitanje kako se parasnička peć uklapa u celu priču o zelenoj ekonomiji i zelenom preduzetništvu, Jadranka Stantić kaže:

„Nekadašnja ekonomija na selu je bila zelena ekonomija, ali smo mi to u međuvremenu negde zaboravili i izgubili. Šta je zelena ekonomija? Zelena ekonomija je ona ekonomija koja za rezultat ima poboljšanje opšteg blagostanja ljudi uz maksimalno smanjeni rizik da se priroda zagadi. Njena bitna dimenzija je socijalna, jer se teži ka socijalnoj jednakosti i u ekološkim uslovima. To znači da svi imamo pristup zdravoj vodi, zdravom vazduhu, zdravoj zemlji da bi kasnije mogli da imamo i zdrave proizvode. Ali zelena ekonomija nije samo poljoprivreda, već podrazumeva ’ozelenjavanje’ i energije i saobraćaja, digitalnih usluga, turizma, celokupne proizvodnje.“

Dobar primer zelenog preduzetništva u našem okruženju predstavlja OPG Mario Romulić u Slavoniji tj. obiteljsko-poljoprivredno gazdinstvo koje je u blizini Osijeka izgradio po principima permakulture Mario Romulić, inače, po zanimanju fotograf. Permakultura je grana ekološkog inženjeringa koja razvija održivu arhitekturu, regenerativna i samoodrživa staništa i poljoprivredne sisteme koji su kreirani po uzoru na prirodne ekosisteme.

 „To je u stvari“, objašnjava Jadranka, „jedan način života – čovek se vraća sebi, prirodi, proizvodi onoliko koliko mu je potrebno, dakle, nema viškova koji se bacaju. I on kad proizvodi, vodi računa da isto to mora da vrati zemlji, odnosno da zaokruži proces kvalitetnog života.“

U koncept zelene ekonomije i zelenog preduzetništva uklapaju se i coworking i coliving prostori, koji su veoma razvijeni u Nemačkoj, a u Srbiji je primer takvog organizovanja rada i života Mokrin House.

„Prvi koji su ovaj trend prepoznali jesu tzv. digitalni nomadi. Uglavnom je reč o freelancer-ima koji svoje poslove obavljaju preko interneta, ali to ne znači da moraju da rade i žive u nekom prostoru sami. Tako je nastao koncept coworking-a i coliving-a, a najnoviji trend je da se ti prostori sele iz urbanog u ruralni deo baš zbog povratka prirodi, u kojoj nema brzine, trke, stresa i nervoze“, zaključuje Jadranka.