Karolina Herbut, biznis-kouč: Firme će sve više razvijati modele rada da zaposleni budu kao preduzetnici – s većom autonomijom u radu

Karolina Herbut je finansijska savetnica, edukatorka i biznis kouč-preduzetnica koja kroz svoje kurseve, konsultacije i edukaciju pomaže fizičkim i pravnim licima da preuzmu kontrolu nad svojim ličnim finansijama.

Osnovne i master studije, usmerenja „Upravljanje preduzećem“, završila je na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, a godine nakon studija provela je u Beogradu, poslujući u finansijskom sektoru u oblasti menjačkih poslova, platnih usluga i poslovanja sa gotovinom, na poziciji direktorke menjačnica „Exclusive Change“, prilikom čega je imala mogućnost da rukovodi firmom od preko 75 zaposlenih i otvori više od 30 menjačnica.

Za to vreme, u periodu od 2013. do 2018. godine, bila je i predsednica Udruženja menjača Srbije, da bi nakon toga, 2019. godine, odlučila da samostalno pokrene prvi onlajn kurs o ličnim finansijama na našim prostorima i ceo posao preseli u svoje rodno selo, Mali Iđoš.

Predsednica je Centra za finansijsku edukaciju i osnaživanje (CEFIN), koji je sa saradnicima pokrenula s ciljem povećanja finansijske pismenosti, ekonomskog osnaživanja, razvoja preduzetništva i rodne ravnopravnosti, a pored toga osnivačica je i Source Hub-a, ruralnog coworking prostora i prostora za razne događaje u Malom Iđošu.

O njenim počecima, razvijanju uspešnog biznisa u maloj sredini, kao i strahovima i izazovima sa kojima se preduzetnici na početku svog poslovanja susreću govori u intervjuu za Magločistač.

Najpre, Vi ste dobar primer toga da uspešno poslovanje nije nužno povlastica većih i razvijenih gradova. Koliko je, po Vama, važno ili presudno okruženje da bi se realizovao jedan preduzetnički poduhvat?

Mnogo zavisi od toga čime se bavite i da li ste vezani za lokaciju ili niste, pa možete da radite onlajn. Moj posao uglavnom nije vezan za lokaciju. Premda mahom radim iz moje kancelarije koja je locirana na selu, u Malom Iđošu, ipak, moji klijenti su pretežno u gradu, a neki i u inostranstvu. Uspeh jedne ideje i posla pre svega zavisi od samog preduzetnika, njegove istrajnosti, same ideje, pa i od „tajminga“. Okruženje svakako utiče na preduzetnika, u smislu da – ako bih ja pošla od toga koja usluga je potrebna građanima Malog Iđoša i za šta su spremni da plate – ovaj posao nikad ne bih pokrenula. Verovatno bi puno osoba reklo da nema šanse da moje usluge neko kupi ili da plati konsultacije u vezi finansijama. Boravak u većim gradovima i kontakt sa ljudima raznovrsnih interesovanja i potreba vam otvori vidike a, naravno, stičete i kontakte koji su vam podrška na putu da razvijete svoj biznis.

Kako se razvila ideja, odnosno želja da se bavite upravo finansijama i poslovanjem, obukama i edukacijom na tu temu i otkud baš u Malom Iđošu?

Uvek sam volela da delim znanje i da podržim i osnažim druge da ostvare svoje (finansijske) ciljeve. Još dok sam radila kao direktorka kompanije koja se bavi finansijskih uslugama, ljudi su mi se često obraćali sa praktičnim pitanjima u vezi sa novcem i finansijama. Posle nekog vremena sam pokrenula blog na te teme, koji je kasnije prerastao u moj biznis i u okviru kojeg se bavim finansijskom edukacijom, savetovanjem i koučingom. Programi i saveti koje delim sa drugima su nastali na osnovu mojih iskustava i na osnovu transformacije mojih grešaka i grešaka mojih poznanika, saradnika i klijenata u korisne lekcije na polju ličnih finansija i vođenja poslovanja. Jedan poseban razlog zašto sam krenula da se bavim ovom temom jeste što sam htela da pokažem ljudima da finansije ne moraju biti komplikovane, teške i dosadne. Naprotiv, treba da budu jednostavne i praktične. Kada pričam ili pišem o ovoj temi, trudim se da to bude jezikom koji svako može da razume, a da finansijske preporuke budu praktične da svako može odmah da ih primeni.

Zašto je sedište moje firme u Malom Iđošu je povezano s praktičnim razlozima. Potrebno je vreme da se razradi posao, a mnogo je lakše da se fokusirate na razradu posla ako paralelno imate niže troškove života.

Kako ste se izborili da Vaš biznis zaživi u jednoj tako maloj sredini?

Još pre pandemije sam fokus svog poslovanja prebacila na to da kreiram onlajn kurseve o ličnim finansijama, da izdam svoju e-knjigu „Upravljanje ličnim finansijama“, štampanu finansijsku beležnicu i da obuke i konsultacije držim onlajn. Dakle, moj posao nije vezan za Mali Iđoš, nego je onlajn, tako da bi sedište moje firme moglo da bude bilo gde.

Ipak treba da imamo u vidu, bilo gde da je naš biznis, da je potrebno da postoji potreba za našim uslugama ili proizvodima i da umemo da se „prodamo“. Ukoliko neko ne radi onlajn, nego hoće u sredini gde je trenutno da pokrene biznis, mora dobro da istraži za čim tu postoji potreba.

Verujem da kroz iskustvo možete da nam kažete šta su onda prednosti, a šta mane kada živite u maloj sredini a želite da razvijete neku svoju preduzetničku ideju?

Prednost su niži troškovi života, s jedne strane, a s druge, nekad i određeni troškovi u vezi sa poslovanjem mogu da budu niži. Ono što sam kao najveću razliku videla u životu u maloj sredini naspram života u većim mestima jeste da kada imate određene obaveze, od nabavke do administrativnih obaveza, to u maloj sredini možete vrlo brzo da obavite i tako uštedite sebi vremena.

Što se tiče mana, evo, redovno se dešava da imam poziv za neko gostovanje na televiziji ili postoji neki poslovni skup, neko druženje, neka edukacija – a to se sve uglavnom dešava u Beogradu. Sve to je odlična prilika za povezivanje sa drugim ljudima, za marketing, da se predstavite, da upoznate što više ljudi i da vas upoznaju. A pošto je Mali Iđoš oko 140 kilometara od Beograda, uglavnom ceo dan moram da posvetim odlasku u Beograd. To je i vreme i novac koji ulažete. Tako da, na nekim stavkama uštedite, na nekima više potrošite jer ste u maloj sredini.

Takođe, svima nama koji radimo onlajn je u manjim mestima problem internet. U gradovima imate pristup brzom i stabilnom internetu, dok je u selima to realni problem, pošto ne postoji ta infrastruktura.

Mislite li da se svet ljudi danas razvija u pravcu toga da većina oseti potrebu i želju da pokrene vlastiti biznis, pre nego da radi za drugog?

Internet i pravac u kom se ceo svet razvija su doneli to da i obični ljudi mogu da pokrenu svoj biznis s malo ili čak nula ulaganja, prvenstveno ulažući svoje vreme. Možete pokrenuti Instagram ili Fejsbuk stranicu, JuTjub kanal, što ništa ne košta, a ako pružate ljudima nešto što prepoznaju kao vrednost, oni će biti spremni da plate. S jedne strane je lako zaraditi, s druge strane, kad neko uđe u preduzetništvo, shvati da je jedna stvar znati nešto uraditi, napraviti, a sasvim druga znati to i prodati. I da… nema zagarantovane zarade.

Rekla bih da je prirodno da ljudi požele da imaju nešto svoje, da oni mogu da kontrolišu uslove poslovanja i slično. To će mnoge navesti da pokrenu nešto svoje. Čini mi se da je to i jako korisno da se građani oprobaju u preduzetništvu kako bi proširili svoje vidike, da steknu nove veštine. To što sve zavisi od vas je odlična stvar, ali nekad je i opterećujuće. Zato i mislim da će mnogi posle preduzetništva drugačije videti rad za poslodavca, i da će mnogi da se i vrate da rade za poslodavca, za platu. Sve su to legitimni izbori, i verujem da će vremenom biti češće te tranzicije iz rada kod poslodavca u preduzetništvo, pa nazad kod poslodavca, pa opet preduzetništvo i tako u krug. Verujem da će i sve više firmi razviti takve modele rada da zaposleni budu kao preduzetnici – sa većom autonomijom u radu.

Koliko su onda ljudi zapravo spremni da prihvate rizik, jer obično kažu „džaba ti dobra ideja, ako ne umeš da je prodaš“ ili da „za preduzetništvo treba biti sklon riziku“?

Odlična pitanja. Strah od neuspeha (a nekad i od uspeha) najviše blokira ljude da nešto urade. Treba da „normalizujemo“ neuspeh u smislu da nije da imamo samo jednu šansu, već da imamo puno šansi, i treba da pokušavamo dok ne uspemo. Dakle, ideju pre svega treba realizovati, ako procenimo da ima smisla za realizaciju.

Volim izreke Fail early, fail often tj. što ranije i što pre da ne uspemo. Ili da citiramo Edisona: „Nisam doživeo neuspeh, samo sam naišao na 10.000 načina koji ne rade.“ Sve dok ne prestanemo da pokušavamo, imamo šansu za uspeh…

Da li smatrate da su naši ljudi uopšte učeni da razmišljaju na preduzetnički način?

Mi smo učeni da budemo zaposleni, da radimo za platu. Ako nemaš dovoljno veliku zaradu, najčešće to prihvataš jer kažeš sebi „bar imam siguran posao“, a ispod brade „ogovaraš“ poslodavca. Retki pokušaju da menjaju posao za bolje plaćeni ili da pregovaraju za bolju platu.

U preduzetništvu shvatiš da si prepušten sebi, shvatiš i svoja ograničenja i mogućnosti. To je loša, ali i dobra vest. Pokreneš biznis i prodaješ proizvod – uslugu za koji su ljudi izrazili ranije interesovanje. Desi se nekada da shvatiš da uopšte nema toliko kupaca i da od prihoda ne možeš da pokriješ svoje troškove života i troškove poslovanja. Možda budeš bio razočaran, besan – „pa što ne kupuju, moj proizvod, usluga su bolji od konkurencije, rekli su da će kupovati…“. Ako želiš drugačiji ishod, moraš nešto da menjaš: možda marketing, kako i gde promovišeš, prodaješ, kome prodaješ, po kojoj ceni… Možda treba skroz drugačiju uslugu-proizvod da ponudiš.

Preduzetništvo je menjanje u hodu, aktivno usmeravanje pravca da bismo kreirali održivi, profitabilan biznis. Možete da krenete od toga šta volite i u čemu ste dobri, a u biznisu ćete morate da se prilagodite i potrebama tržišta. Vi stvarate sebi posao, i treba da istražujete sve dok ne nađete model koji radi za vas.

Šta je onda ključ zdravog i uspešnog realizovanja ideje? Da li je novac tu važan faktor?

Istrajnost i adaptibilnost. Nema uspeha preko noći, već se isti gradi i potrebno je stalno prilagođavanje. Kada naučite kako da stvarate posao za sebe, više se nećete na isti način plašiti da ćete negde „izgubiti“ posao. Novac pruža bazičnu sigurnost i može da pomogne da se dobra ideja brže razvije, ali uglavnom novac u većini slučajeva samo održava biznis „u životu“. Tačnije, sve dok imate novca, ako biznis ne ide baš najbolje, vi ćete novcem da pokušavate da rešite razne probleme. Kada novca nema, tada morate biti kreativni i iz korena promeniti nešto ako je potrebno.

Da li ste Vi zadovoljni time kako se Vaš posao razvio za sve ovo vreme?

Zadovoljna sam što je firma opstala i pravcem u kojem se razvija. A sa strane ličnog zadovoljstva, drago mi je što mogu da živim od onog što me ispunjava da radim, i što usput imam priliku da mnogima pomognem da se finansijski edukuju, da nauče kako da bolje raspolažu svojim novcem, da štede, da investiraju, da pokrenu svoj biznis.

Za kraj, koja je Vaša poruka za one koji žele da započnu svoj biznis, ali i dalje u tome oklevaju?

Krenite! Nađite ljude koji će vas podržati, izgradite svoju mrežu podrške, bilo da su oni porodica, prijatelji, mentori. A za one koji žele da ostanu u kontaktu sa ovakvim temama, dobrodošli su da se prijave na moj nedeljni newsletter.

Tekst “Karolina Herbut, biznis-kouč: Firme će sve više razvijati modele rada da zaposleni budu kao preduzetnici – s većom autonomijom u radu” je nastao u sklopu projekta Local Media and Young Journalists Fight against COVID-19 Disinformation, koji su podržali The Balkan Trust for Democracy: A Project of the German Marshall Fund i USAID, a sprovodi Nezavisno društvo novinara Vojvodine.