Kako se “misto di sunce grli Bačku” našlo u međunarodnom projektu “Manjinska mladinoteka”

Kako se “misto di sunce grli Bačku” našlo u međunarodnom projektu “Manjinska mladinoteka”

Izvor: HKPD "Matija Gubec" Tavankut

21.11.2020

Kategorija: Privreda , Subotica

Retko koja lokalna zajednica, naročito seoska, može da se pohvali kontinuiranim radom na razvijanju i promociji vlastitih turističkih potencijala, a da to radi oslanjajući se gotovo isključivo na resurse kojima sama raspolaže.

U tu odabranu manjinu ubraja se Tavankut, koji se – zahvaljujući svojim meštanima okupljenim oko Hrvatskog kulturno-prosvjetnog društva “Matija Gubec” vođenim misijom i vizijom održivog razvoja, a još više entuzijazmom bez premca – odavno upisao u turističku mapu Subotice.

Zato ne čudi što je upravo ovo društvo bilo pozvano da se aktivno uključi u projekat “Manjinska mladinoteka”, koji se realizuje u sklopu Ključne akcije 2 Strateška partnerstva unutar najvećeg evropskog programa Erasmum+ za oblast obrazovanja, obuka i mladih.

“Ovo je prvi projekat koji smo radili u ovkiru programa Erasmus+ i sa zadovoljstvom mogu reći da imamo izuzetno pozitivno iskustvo kako u pogledu saradnje sa partnerima, tako i u pogledu odabira teme projekta čiji je nosilac slovenačka organizacija Zavod Burja iz Rimskih Toplica. Druga dva partnera su Centar za mlade Ruše (CEZAM Ruše), takođe iz Slovenije, i hrvatska Udruga za promicanje aktivnog sudjelovanja ‘Studio B’ iz Nove Gradiške”, objašnjava Ladislav Suknović, predsednik HKPD “Matija Gubec” i predstavnik projektnog tima iz Tavankuta, te s ponosom dodaje:

“Možemo se pohvaliti da smo bili jedni od najatraktivnijih primera dobre prakse u sklopu ovog projekta imajući u vidu da smo od 2010. godine aktivni učesnici u razvoju seoskog turizma i lokalne zajednice. U tom smislu su nas i pozvali da prezentujemo na koji način mi to radimo. Naravno, ništa manje nisu vredni i ostali partneri na ovom projektu koji su prikazali kako oni kulturne aktivnosti i manifestacije stavljaju u službu razvoja lokalnog turizma – seoskog ili kulturnog – u zavisnosti od toga na kom polju su oni aktivni”.

Fokus projekta su mladi koji započinju svoj razvojni put i integrisanje u društvene tokove kao budući nosioci razvojnih aktivnosti i donošenja političkih odluka, a u realizaciji “Manjinske mladinoteke” učestvovalo ih je dvadeset četvoro. Dodatno, projektom je učinjen korak više u osnaživanju mladih pripadnika nacionalnih manjina iz regiona koji potiču iz različitog socijalnog, ekonomskog i kulturnog okruženja, ali i imaju različit pravni i kulturni status u domicilnim državama.

„Smatrali smo važnim edukovati naše mlade članove o važnosti i potencijalima kulturne baštine i njenom promovisanju kroz turizam u kojem se naše udruženje već uspešno oprobalo. Istovremeno, važno je čuti i videti iskustva i drugih zajednica, te implementirati dobre prakse i na taj način olakšati razvojni put”, kaže Ladislav Suknović, ističući tri rezultata “Manjinske mladinoteke” koji su iznedrili mladi u sklopu realizacije ovog projekta.

Prvi je “Manjinska videoteka” koja obuhvata onlajn kurs u području kreativnog manjinskog turizma i kulturne baštine, a u okviru koje je snimljeno nekoliko kratkih dokumentarnih filmova koji se bave ulogom mladih u savremenom pristupu kreativnom manjinskom turizmu i razvoju kulturne baštine. Drugi je “Naša kultura u našem mjestu – Vodič kroz manjinske točke u lokalnim zajednicama” tj. brošura s turističkim mapama o raznim manjinskim atrakcijama u lokalnim zajednicama, dok “Manjinski kompas” kao treći rezultat projekta predstavlja publikaciju koja uključuje smernice za veću socijalnu uključenost mladih pripadnika nacionalnih manjina i prezentovanje primera dobrih praksi u kreativnom manjinskom turizmu i kulturnoj baštini.

Izvor: HKPD “Matija Gubec” Tavankut

“Zanimljivo je da smo mi našim mladim učesnicima projekta pružili priliku da oni sami istražuju turističke tačke na lokalu, dođu do određenih zaključaka, i da o svim tim turističkim atrakcijama sami napišu šta je ono što ih karakteriše i kojim kvalitetima se ističu. Neki od njih su, moram napomenuti, u okviru određenih predmeta poput geografije već radili segmentarne obrade pojedinih turističkih destinacija u Tavankutu. Te mlade smo pozvali da svoje radove prošire, inoviraju, i na taj način smo im ukazali da to što rade bilo kroz školske ili vannastavne aktivnosti ima određenu težinu i da se može iskoristiti i u ovakve svrhe promocije lokalne zajednice i lokalnih turističkih kapaciteta”, kaže Suknović.

A kao najatraktivnije turističke tačke na mapi Tavankuta mladi su prepoznali Orluškov salaš podignut 1870. godine, koji danas ima status spomenika kulture. Potom, tavankutsku katoličku crkvu Presveto Srce Isusovo iz 1910. i kapelu sv. Ane iz 1924. Na spisku su se našli i etno-salaš Balažević sagrađen 1909. i obnovljen 2014, jedinstvena u Srbiji – Galerija Prve kolonije naïve u tehnici slame, Dom kulture sagrađen 1950. i obnovljen 2019, te neizostavan spomenik Nemirna ravnica podignut 1967. u znak sećanja na poginule u Drugom svetskom ratu, a ponajviše u Batinskoj bici.

Etno-salaš Balažević, foto: MD/Magločistač

Projekat “Manjinska mladinoteka” počeo je sa realizacijom maja prošle, 2019. godine, i predviđeno je da traje do januara naredne, 2021. godine. Od planiranih aktivnosti ostalo je da se održi završna konferencija koja će, međutim, verovatno biti organizovana u smanjenom obimu i u onlajn formi, a imajući u vidu da je zbog pandemije virusa korona otežana mogućnost okupljanja i prelaska granice.

Pozitivni efekti “Manjinske mladinoteke” osetiće se, međutim, na mnogo duže staze, napominje Ladislav Suknović:

“Benefiti koje lokalna zajednica ima od naših aktivnosti su brojni – od medijske vidljivosti, stvaranja mreže dobavljača, veće uključenosti lokalnog življa, do materijalne koristi. Našim aktivnostima, a pogotovo kroz ovakve projekte, nastojimo pokazati mladima potencijale koji se nalaze u njihovom okruženju – samo ih valja iskoristiti i naći svoju šansu i razvojnu priču u svom zavičaju. U poslednjih deset godina su na ovim poljima učinjeni brojni pozitivni pomaci i to mogu posvedočiti kako lokalni akteri, tako i brojni turisti i gosti čiji broj se popeo na oko 4.500 na godišnjem nivou”.

Tako je zahvaljujući upravo sinergiji lokalnih aktivista okupljenih oko Hrvatskog kulturno-prosvjetnog društva “Matija Gubec” i njihovih gostiju nastao i slogan koji na najlepši mogući način opisuje ovu destinaciju : “Tavankut – misto di sunce grli Bačku”.

“Dok smo tragali za nekim turističkim sloganom, osluškivali smo zapravo naše goste – kako oni doživljavaju boravak u Tavankutu. Tu je bilo više ideja, a ovaj nam se najviše svideo Idejni tvorac ovog slogana je zapravo jedan naš dragi prijatelj i gost koji je rodom iz Osijeka, ali je dosta često boravio u Tavankutu. Jednom prilikom, kada je bio na jednom od naših salaša u kasnim popodnevnim satima, kazao je iz duše – to je misto di sunce grli Bačku”, priseća se Ladislav Suknović.

Podelite sa prijateljima:

2 Komentara na
“Kako se “misto di sunce grli Bačku” našlo u međunarodnom projektu “Manjinska mladinoteka””

anonimni says:

Veliku ulogu u prezentaciji Tavankuta igraju i slamarke, trebaliste neke njihove rukotvorine prikazati – postaviti cini mi se da u Tavankutu bilo i medjunarodni skup slamarki. Naravno deca ce odabrati svoj put u zivotu uz pomoc tradicionalnog vaspitanja okoline i prvenstveno vaspitani, kulturni tavankutski i ostala mesta, svoji roditelja ne po propagandi sa strane jer onda mala mista ce izgubiti svoj znacaj, pretvorice se u veliko nista bez svoji intenditeta.

Boris I. Ivkovic says:

Jako je zalosno da, pogotovo ljudi sa iskustvom, a da ne pricamo o grebatorima, u startu uce decu da su drugaciji od druge dece rodjenjem. Biti nacionalno oprededljen, ili verski, ili bez vere, ta deca nemaju pojma, nego im kazu optereceni roditelji. Ajde bez vasih roditeljskih uticaja pustite decu, pa da vidite. Dca ce sama odabrati, ne veru, nacuju, nego druga ili drugaricu. Kvarnjaci jedni svih, samozvanih nacija i religija! Na….te mi se!

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljenja. Obavezna polja su markirana *

Upišite tekst *

Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.