Jelena Pinter, programerka: Da bi Subotica zaživela kao IT centar, neophodno je uvesti širi izbor studijskih programa

Ona ima, neki bi rekli – samo 25 godina. Zaposlena je u jednoj subotičkoj IT kompaniji na poziciji frontend programerke (Front-End Web Developer), ali je ujedno i projekt menadžerka i tim liderka.

Zove se Jelena Pinter. Završila je Visoku tehničku školu strukovnih studija u Subotici, nakon koje nije bilo teško naći posao u struci, u digitalnom sektoru koji je u ekspanziji i u gradu koji pretenduje da ponese titulu IT centra.

Po svim svojim svojstvima, a još više dosadašnjim postignućima, Jelena uspešno prkosi statistici, prema kojoj je učešće žena profesionalaca u Srbiji u informaciono-komunikacionim poslovima na nivou od 19%, što je, mora se naglasiti, iznad proseka Evropske unije od 18%. Drugim rečima, tek svaki peti zaposleni u domaćem IT sektoru je žena.

Statistika je još više poražavajuća kada se radi o učešću žena na rukovodećim položajima. One, generalno, imaju manje šanse za napredak u digitalnoj ekonomiji, pa je tako 30% žena preko 35 godina i dalje na juniorskim, dok je čak 85% muškaraca od 25 do 34 godine na seniorskim pozicijama.

Kako na ove parametre gleda Jelena, šta je nju opredelilo da se bavi IT poslovima, kako ona lično vidi projekat „IT Subotica 2030“, i šta on znači za mlade, pročitajte u njenom intervjuu za Magločistač.

Kako si se uopšte opredelili za IT sektor i šta je tvoj posao posao?

Tokom srednje škole sam imala razne predmete programiranja koji su me zanimali, i odlučila sam da nastavim studiranje u ovom pravcu, ali i ka frontendu, jer je to deo koji me više privlači. Kao vrlo mlada, na svom poslu, plašila sam se kako će kolege prihvatiti moje godine, međutim, ipak je pobedilo moje iskustvo, jer sam i sama programer i svojim kolegama mogu dosta da pomognem sa stručnog aspekta.

Front-End Web Developer stvara izgled veb sajtova i aplikacija koje vidimo u našem pretraživaču. Ja kodiram i stvaram taj izgled. Tu ima dosta slobode da budem kreativna, zbog toga sam se konkretno i opredelila za taj deo IT sveta. Ujedno sam i projekt menadžer I tim lider, jer sam još na početku svoje karijere, u firmi u kojoj radim, izrazila želju ka boljoj organizaciji unutar samog tima.

Ovo nije moje prvo formalno zaposlenje, ali jeste u IT svetu. Sve što sam naučila ovde, naučila sam od svojih kolega i sama, sa velikom željom ka napredovanju. Tokom jednog svog radnog dana organizujem sastanke sa klijentima, razne dogovore, brinem se o tom krajnjem proizvodu, što bi kod nas bio jedan veb sajt, pomažem svom timu da u određenom roku završe poverene poslove. Naši dani izgledaju vrlo dinamično. Rad u timu je bolji jer nas je više i uvek možemo jedni drugima da pomažemo. Nastojim svima da pomognem, a moj tim me poštuje, uvažava moje mišljenje, ali i moje kritike. Trenutno imamo oko 30-40 zaposlenih u kompaniji, dosta mladih koji su stipendisti. Pružamo razne programe prakse za različite programske jezike i pružamo i potencijalno zaposlenje.

Kako komentarišeš činjenicu da se medijska slika IT sektora nekako više vezuje za muškarce, a manje za žene?

Jeste opšte poznato da muškarci dominiraju u IT sektoru, ali mislim da je to pogrešno. Primera radi, u našoj kompaniji imamo četiri žene i, iako je taj broj trenutno dosta mali, on se vremenom povećava i nadam se da će se povećavati i dalje. Smatram da je kombinovani tim za kompaniju najbolji jer muškarci i žene zajedno imaju povećanu kreativnost, inicijativu i daju bolje rezultate. Od žena se svakako očekuje više nego od muškaraca.

U mojoj generaciji, tokom studija na Visokoj tehničkoj školi strukovnih studija, bilo je svega 10-tak žena, što je možda manje od 10 odsto od cele generacije, a to je izuzetno malo, ali ne znači da VTŠ nije za devojke. Većina onih koje su upisale su i završila tu školu i danas se bavi nekim od poslova u IT sektoru.

Broj žena se stalno povećava, jer su one vrlo sposobne u ovom poslu, pogotovo njegovim frontend delom, jer tu dominira kreativnost i mogućnost za izražavanjem u dizajnu, a sa mog aspekta, to je vrlo privlačno za žene.

Da li si bila zadovoljna uslovima studiranja na VTŠ-u i šta ova ustanova znači za Suboticu, imajući u vidu napore da se Subotica profiliše kao IT centar?

Zadovoljna sam studiranjem na VTŠ-u. iz svakog predmeta sam naučila nešto novo. Ovde sam prvenstveno shvatila u kom pravcu želim da idem i na tome sam zahvalna i profesorima na ovom fakultetu. Od nedavno je na VTŠ-u uvedena i mogućnost studiranja na master studijama, što je veoma bitno jer mnogi studenti sada mogu da završe svoje studije ovde umesto u nekom drugom gradu. To nije postojalo u vreme kada sam ja upisivala ovaj fakultet, i smatram da je to jedna od najvećih prednosti VTŠ-a i grada Subotice kao IT centra u budućnosti.

Šta IT sektor može da pruži Subotici i kako u praksi izgleda ova jedinstvena podrška IT kompanija projektu „IT Subotica 2030“?

Naša kompanija sarađuje sa projektom „IT Subotica 2030“ i aktivno učestvujemo u raznim aktivnostima koje su se organizovale u poslednje vreme, kao što su sadnja drveća i radionice na razne teme. Sam projekat „IT Subotica 2030“ je puno doprineo ovom gradu, i to ne samo IT kompanijama, već svim građanima jer se bavi i ekologijom i poboljšanjem okoline. Zaposleni u IT sektoru su tokom svog radnog vremena dosta u kancelarijama i onda nastoje, kada nisu na radnom mestu, da se posvete svojoj okolini, jer im je vrlo bitno da se ulaže u parkove, zelenilo, drveće. Mi zapravo želimo da u tome ne učestvuju samo ljudi iz IT sektora nego svi građani. Nastojimo da ujedinimo Suboticu u tom pravcu, što mislim da se i dogodilo tokom realizacije prethodnih projekata.

Kako je, po tvom mišljenju, Subotica pozicionirana u odnosu na druge IT centre u Srbiji, i koje su njene komparativne prednosti, a šta eventualno mane i nedostaci?

Subotica je do sada zaostajala za ostalim IT centrima u Srbiji budući da su mladi prvenstveno odlazili da studiraju u veće gradove gde su i ostajali jer su dobijali zaposlenje. Nedostatak je i dalje što nemamo širok izbor studijskih programa, ali se i ova situacija menja. Uz razne projekte koje realizuje „IT Subotica 2030“ stvoriće se dobri uslovi za otvaranje novih IT kompanija u našem gradu, što znači više radnih pozicija, bolja i zdravija okolina. Tako ćemo moći da pariramo i drugim IT centrima u državi, već u narednih nekoliko godina.

Da li je Subotica poželjno mesto za život, rad, studiranje mladih?

Subotica je idealno mesto za život, rad i studiranje mladih jer je grad dovoljno mali da do svake tačke možemo stići za možda pola sata, što znači da štedimo vreme. To je jedna od glavnih prednosti. Uvođenjem višestudijskih programa na fakultetima doprinećemo tome da zadržimo mlade da ostanu ovde i da ne moraju da idu u neke druge, veće gradove, što može stvoriti idealnu kombinaciju za život. Subotica je relativno miran grad, i to je ono što mene privlači.

Kakve ciljeve želite da ostvarite u narednom periodu?

Ja svoju budućnost vidim ovde, i želim ostati u IT sektoru. Moji neki dugoročni ciljevi su da napredujem još više i da možda jednog dana otvorim i neku svoju IT kompaniju koja će moći da zaposli i obrazuje nove mlade u ovom gradu.

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Mladi i mediji za demokratski razvoj“ koji Magločistač realizuje u partnerstvu sa Beogradskom otvorenom školom i uz podršku Švedske. Stavovi i mišljenja izneti u ovom tekstu ne predstavljaju nužno i mišljenje partnera i donatora.