Ideja da Subotica treba da dobije status univerzitetskog grada gotovo po pravilu se aktualizuje u izborna vremena. Jer, mlade privlače takvi centri, a tamo gde su mladi ima i života tj. budućnosti. Kako izbori, međutim, prođu, tako utihne i narativ o perspektivama visokoškolskog obrazovanja i onome šta on za Suboticu zaista znači.
Što se tiče ideje o dobijanju statusa univerzitetskog grada, neki bi rekli – treba da budemo reali, tu su karte već podeljene.
To, međutim, ne znači da se na razvijanju postojećih kapaciteta – Građevinskog fakulteta, Ekonomskog fakulteta, Učiteljskog fakulteta na mađarskom nastavnom jeziku, Visoke tehničke škole strukovnih studija, i Visoke škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača i trenera kao javnih obrazovanih ustanova sa sedištem u Subotici – ne može raditi.
Naprotiv. Tako je svojevremeno od strane nosilaca vlasti na lokalnom nivou bila plasirana strateška ideja da se na mestu kasarne „Kosta Nađ“ tj. takozvane Prve kasarne napravi fakultetski kampus tehničkih nauka – mašinstva, elektrotehnike, informatike, robotike – koji bi bio ogroman zamajac razvoja grada i okoline, a imajući u vidu potrebu za stručnjacima takvog profila na tržištu rada.
Od takve ideje se, nakon smene vladajuće garniture, na kraju odustalo, a umesto fakultetskog kampusa tehničkih nauka javnosti je prezentovana bila ideja o izgradnji stambenog kompleksa, sa pratećim objektima poput škole, vrtića, zatvorenih i otvorenih tržnih centara.
Za razliku od kreatora javnih politika, privrednici, sa druge strane, svesni značaja i vrednosti ljudskog kapitala koji je danas mnogo kompleksnija komponenta poslovanja nego što je to bio pre možda pola veka, dužnu pažnju poklanjaju visokom obrazovanju, jer bez njega ni njihovi biznisi ni grad nemaju dugoročnu perspektivu.
Naime, ako je nekada bilo dovoljno naći posao da bi se u određenom mestu zasnovao život, danas to svakako nije jedini i dovoljan uslov, već se traga i za – kvalitetom života.
Na takvim pretpostavkama je i iznikao projekat „IT Subotica 2030“, koji predstavlja jednu zaokruženu priču od mogućnosti školovanja koje Subotica nudi, preko zaposlenja, do kvalitetnog provođenja slobodnog vremena u zdravom, čistom i lepom okruženju.
Lokalne IT kompanije su zato od samog starta razvijanja ove strateške priče u projekat „IT Subotica 2030“ uključile i visokoškolske ustanove – Ekonomski fakultet i Visoku tehničku školu strukovnih studija (VTŠ), koje, kažu, pružaju dobru osnovu za razvoj IT sektora u Subotici.
„Bez te dve obrazovne institucije mnogo teže bi se razvijao IT sektor u Subotici. Treba da napomenemo da i u srednjim školama u Subotici i okruženju postoji veliki broj tehničkih i matematičkih odeljenja koji omogućavaju da se mladi u srednjoj školi zainteresuju, a potom i nastave obrazovanje na višoj školi. A kako vreme odmiče, tako sve više dolazi do povezivanja obrazovnih institucija sa privredom, pa su studenti uključeni u različite prakse i konkretne projekte. Postoji ta neka zajednička težnja da studenti steknu što više praktičnog iskustva pored teorijske osnove kako bi po završetku školovanja bili što pripremljeniji za posao u IT-u“, ističe Branimir Gajić, direktor Infostud grupe, dodajući da su kao privreda bili uključeni u razgovor sa predstavnicima obrazovnih ustanova oko prilagođavanja nastavnih planova realnim potrebama.
Prema njegovom mišljenju, ono na čemu treba raditi jeste da se povećaju upisne kvote za IT smerove, te da se uvode novi, specijalistički smerovi, sa čim se slaže i direktor Visoke tehničke škole strukovnih studija u Subotici, Igor Firstner:
„U Subotici su veće potrebe za kadrom nego što realno može da se proizvede inženjerskog kadra u toj oblasti. Mi pokušavamo da privučemo što više mladih i oni jesu zainteresovani za informatiku jer je informatika naš najveći studijski program, koji upisuje skoro polovina ukupnog broja studenata na godišnjem nivou“.
A potražnja će u ovoj oblasti u budućnosti biti veća nego što je ponuda, ocenjuje direktor VTŠ, imajući u vidu da će i druge industrije sve više morati da koriste usluge informacionih tehnologija zbog opšteg nedostatka radne snage:
„Mi već sad osećamo da i drugi sektori idu ka automatizaciji, industrijskoj informatici gde treba stručnjaka iz te oblasti, tako da će ta potražnja u narednim godinama sigurno samo rasti, jer se svaka sfera života sve više oslanja na informacione tehnologije i to je nešto što će morati da se opsluži u svim tim sferama“.
Visoka tehnička škola strukovnih studija postoji 60 godina, a kao obrazovna ustanova tehničkog profila jedinstvena je u Srbiji po tome što se nastava odvija i na srpskom i na mađarskom jeziku, koja je organizovana kroz posebna odeljenja, ali i nekoliko predmeta gde postoje zajedničke grupe.
Na VTŠ-u trenutno postoji pet studijskih programa na osnovnim studijama koje traju tri godine. Informatika je uvedena još 90-tih godina, a od 2020. postoje novi studijski programi mašinstva, informatike, elektrotehnike, mehatronike i inženjerskog menadžmenta, i od 2021. master studije iz oblasti informacionih tehnologija.
„Što se opreme tiče, trudimo se da budemo što savremeniji, što u oblasti automatizacije, što robotizacije. Imamo savremenu laboratorijsku opremu, za šta sredstva obezbeđujemo od prekograničnih projekata, međunarodnih, nešto od osnivača, nešto iz sopstvenih sredstava, nešto i od strane mađarske države“, kaže Igor Firstner.
Što se tiče kvota, on ističe da je VTŠ na osnovnim studijama akreditovan za 220 studenata, koliko može svake godine da primi na prvu godinu, dok je na master studijama ta kvota 16 studenata.
„To je ukupno 236 i to je neki broj koji mi i uspevamo da popunimo na godišnjem nivou. Međutim, zgrada bi mogla da pokrije i veći broj studenata, ali trenutno ne postoji toliki broj dece da bi mogli da imamo dva puta više studenata“, kaže Firstner, dodajući i da je jako velika fluktuacija među mlađim ljudima – dođu, provedu određeno vreme, steknu neka znanje, i onda pokušavaju sami dalje, a do posla dolaze lako jer je potražnja od strane tržišta rada za svim – velika.
Otud se veliki lomovi dešavaju već u prvoj polovini prve godine, kada mnogo mladih odustane od školovanja, čak i do 40 odsto njih, što je bio slučaj ranijih godina.
„Bilo bi dobro da ti ljudi budu što više obrazovani, ali mnogo ima posla koji ne zahteva prevelik nivo obrazovanja nego zahteva da neko bude vredan i da radi – ima dosta tog fizičkog posla u oblasti informacionih tehnologija. A traži se sve! Firme su sklone da zaposle nekog iako nije direktno upisao informatiku, nego je na nekom drugom studijskom programu, ali je pokazao interesovanje ka tome“, ističe i naličje tržišta rada Firstner.
Visoko obrazovanje bi, dodaje on, trebalo mladom čoveku da da jedan putokaz kako razmišljati, kako raditi, kako steći radne navike. Jer – Jutjub kao metafora dostupnog instant znanja ne rešava sve, naglašava direktor VTŠ.
Saradnju sa lokalnim firmama Igor Firstner ocenjuje kao jako dobru, naročito kada se radi o manjim i srednjim IT kompanijama koje su fleksibilnije od velikih multinacionalnih kompanija.
Jedan od vidova te saradnje ostvaruje se i na polju stipendiranja studenata, što je praksa koja svakako nije nova, ali je sticajem okolnosti kod nas bila zamrla nakon raspada države 90-tih, da bi poslednjih pet godina ponovo zaživela u punom kapacitetu.
„Teoretski neki student može da ima tri stipendije, pogotovo ako studira na mađarskom jeziku – onda mu i Mađarski nacionalni savet daje stipendiju, dobija je od firme, a ako je dobar student, može da aplicira i na državnom nivou, pa tako neki imaju veće stipendije nego što im roditelji zarađuju“, ističe Firstner, dodajući da neke firme imaju toliki problem sa nedostatkom kadra da stipendiraju i studente ne samo završnih godina.
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Mladi i mediji za demokratski razvoj“ koji Magločistač realizuje u partnerstvu sa Beogradskom otvorenom školom i uz podršku Švedske. Stavovi i mišljenja izneti u ovom tekstu ne predstavljaju nužno i mišljenje partnera i donatora.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.