Generacija Z i u Srbiji sklonija pokretanju preduzetništva, ali im manjka sistemske podrške

Dobra politika podrške razvoju omladinskog preduzetništva što na lokalnom, što na nacionalnom nivou mogla bi da ublaži jedan od glavnih demografskih problema Srbije – “odliv mozgova” u inostranstvo, ali i unutrašnje migracije mladih ka većim gradovima.

Dodatni argument da je to pravac u kom javne politike u domenu (samo)zapošljavanja mladih treba da idu, daju, uostalom, i istraživanja rađena na globalnom nivou.

Naime, tzv. generacija Z tj. populacija rođena od sredine 90-tih godina prošlog veka do ranih 2010-tih sklonija je ka individualizmu u svakom, pa i poslovnom smislu. Drugim rečima, zumeri su više nego bilo koja generacija pre njih skloniji ka pokretanju sopstvenog biznisa i preduzetništvu.

Da li, međutim, Srbija danas spremno dočekuje tu novu generaciju radno sposobnog stanovništva? I ima li kapaciteta da je usmerava i zadrži?

Broj mladih preduzetnika u stalnom porastu

Da su sklonosti mladih u Srbiji iste kao onih u svetu, složili su se i sagovornici Magločistača. Njihovi stavovi su, međutim, podeljeni kada je reč o programima podrške koje država pruža razvoju omladinskog preduzetništva.

Jedni smatraju da su postojeće mere dovoljne jer mladi preduzetnik treba sam da se potrudi da pronađe izvore podrške za pokretanje biznisa, dok drugi misle da bi država trebalo time više da se pozabavi.

Prema podacima Agencije za privredne registre (APR), krajem 2023. godine u Srbiji je bilo registrovano preko 330.000 aktivnih preduzetnika, što je za 10 godina uvećanje preko 55 odsto.

Ne računajući strana fizička lica, podaci APR-a iz prvog kvartala ove godine pokazuju da je mladih preduzetnika starosti između 18 i 30 godina nešto više od 70.000, odnosno da oni čine 21 odsto ukupnog broja preduzetnika u Srbiji.

U porastu je i broj mladih preduzetnika u IT sektoru, pa je 2022. godine on iznosio 19.133, lane je distigao 22.458, da bi se u trećem kvartalu ove godine bližio cifri od  25.000.

“Mi imamo jednu lepu tendenciju rasta preduzetništva, pa čak i ženskog u kojem smo kaskali i omladinskog, ali nažalost ono nije podržano državnim inicijativama, nego to najčešće rade neke organizacije koje mlade preduzetnike vode kroz njihov biznis“, ocenjuje Anđela Đokić, članica nadzornog odbora Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) koja, kao najviše nezavisno predstavničko telo mladih, okuplja 109 udruženja sa omladinskim predznakom.

Anđela kaže da mladi u Srbiji prvenstveno vide problem u nedostatku informacija o tome šta je preduzetništvo i odakle krenuti. U tom smislu ne postoje objedinjene informacije o dostupnim podsticajima za pokretanje preduzetništva u Srbiji, niti se oni dovoljno promovišu, ali nema ni objedinjene baze podataka koja bi dala jasnu sliku o stanju omladinskog preduzeništva kod nas.

“Najpre, mi imamo preduzetništvo u školama, ali nastavnici, koliko god da se trude, nisu obučeni i preduzetništvo neretko predaje neko da bi popunio fond časova, a najveći problem je što ne postoji udžbenik. Nastavnici rade na osnovu sopstvenih istraživanja ili uključivanjem u projekte drugih organizacija. Potom, mladi ne znaju kome da se obrate. To je možda prva kočnica ka razvoju omladinskog preduzetništva”, smatra ona.

KOMS je zagovaračka platforma za unapređenje položaja mladih i deluje kao spona između mladih i državnih institucija. Iza sebe ima 10 godina rada i brojne projekte, među kojima se izdvaja program pružanja besplatnih obuka mladima iz oblasti preduzetništva.

Anđela ocenjuje i da bi za početak u Srbiji trebalo usvojiti zakon o omladinskom preduzetništvu, po uzoru na skandinavske zemlje, a potom i formirati državni inkubator koji bi pratio mlade ljude koji ulaze u svet preduzeništva, uz konkretne administrativne i nametne olakšice. Kako veruje, takav model bi bio sveobuhvatan i dao bi rezultate.

“Mi danas imamo podatak da gotovo polovina mladih kaže da će da se iseli iz Srbije.  Srbija, međutim, ima potencijal za preduzetništvo. Učenici po celoj Srbiji imaju taj potencijal, samo je potrebno da postoji jača podrška i svest cele države da su nama preduzetnici potrebni i da je budućnost i tržišta rada upravo u stvaranju što većeg broja preduzetnika”, zaključuje Anđela Đokić.

Radičanin: “Oni moraju da pronađu načine da dođu do početnog kapitala”

S druge strane, Darko Radičanin, izvršni direktor “Dostignuća mladih u Srbiji”, jedne od članica KOMS-a, koja u svoje programe uključuje preko 80 škola među kojima su i bačkotopolske i subotičke, smatra da kod mladih pre svega treba razvijati preduzetnički duh i komunikacijske veštine, pružiti im mentorsku i stučnu podršku, kako bi se sami snalazili na tržištu.

“Dostignuća mladih u Srbiji” je organizacija koja je kroz obrazovne programe iz oblasti preduzetništva i finansijske pismenosti provela više od 100.000 učenika iz 360 škola iz cele Srbije. Oni su bili u prilici da kroz teorijsku i praktičnu nastavu, mentorski program, kao i takmičenja, sajmove i konkurse nauče po kojim principima funkcioniše biznis i da istovremeno budu podstaknuti da osmišljavaju i razvijaju svoje preduzetničke poduhvate. Jedan od najpoznatijih je program „Učenička kompanija“, koji se zaniva na tome da srednjoškolci tokom obrazovanja kreiraju svoje male binise, i potom ih razvijaju sve do izlaska na tržište.

“Kada je reč o finansijskoj podršci u pokretanju preduzetništva – u smislu da mlade, kada imaju dobru ideju, treba učiti da ‘dođu’ država ili opština i daju im pare da to realizuju – toga nema nigde i zato mi ne želimo da ih učimo krivom putu. Oni moraju sami da pronađu načine da dođu do početnog kapitala, a to je u svojoj zajednici pronalaženje ljudi zainteresovanih da investitaju u njihovu ideju”, smatra Radičanin.

Ipak, kako kaže, izuzetno su pohvalni i dragoceni sistemi podrške u pojedinim lokalnim samoupravama koje mnogo ulažu u ovu oblast jer su je prepoznali kao veoma važnu. U njima je omladinsko preduzetništvo kao kultura posebno razvijeno, te je cela lokalna zajednica usmerena na rad učeničkih kompanija.

Ono što država može i treba da uradi, dodaje on, jeste da kreira politiku koja se tiče razvoja preduzetničkih ideja mladih i da napraviti zakonski okvir u okviru kojeg bi učeničke kompanije mogle da funkcinišu s obzirom na to da se sada nalaze u nekoj vrsti sive zone. Naime, brojni programi podrške i olakšica za one koji su biznise već pokrenuli postoje, dok učeničke kompanije tu nemaju svoje mesto jer se nalaze između obrazovnog i privrednog sisitema.

“Kada govorimo o mladima do 30 godina, situacija se tu popravlja i mnogo više mladih se danas odlučuje da započne svoju preduzetničku inicijativu. Po tom broju mi ne zaostajemo mnogo za evropskim prosekom, iako smo učeni da će to ‘neka država’ ili neki ‘socijalni mir’ da nam pomogne da mi razvijamo svoj posao”, zapaža Darko Radičanin.

Kako kaže, ovakve pomene su bile neminovne, s obzirom na to da preduzetnički duh danas više nije samo odlika individualnih biznisa, već i poslodavci počinju da očekuju od svojih zaposlenih preduzetnički pristup poslu.

“Zed i Alfa generacije već sa 10 godina imaju ideju da će pokrenuti sopstveni biznis i sve više ih je u tome. Mi zato više kod mladih ne moramo da radimo na preduzetničkom duhu, jer je prisutan, ali treba da radimo na veštinama poput komunikacije, odnosa sa ljudima, timskog rada i svega što bi im pomoglo da vode sopstveni biznis”, zaključuje Darko Radičanin.

Vereš: Nakon što izađu iz škole, đacima nedostaje podrške

Čaba Vereš je više od dve decenije nastavnik informatičkih stručnih predmeta u subotičkoj Politehničkoj školi, čiji su nastavnici preduzetništva prošli obuke KOMS-a. On je i ambasador Srbije za Evropsku nedelju programiranja i rukovodi bačkotopolskom organizacijom Coder Club, a za Magločistač ocenjuje da đacima, nakon što izađu iz škole, nedostaje podrške i ohrabrenje u poketanju preduzetništva.

“U našoj školi se baš trudimo oko podsticaja na razvoj preduzetništva. Na časove nam dolaze i bivši učenici koji su razvili svoje biznise i koji su započeli uspešne karijere, pa prenose svoja iskustva. Mislim da je to jedan dobar primer kako čas preduzetništva treba da izgleda, uz teoretski deo koji pokriva formiranje ideje, izradu biznis plana i ostalo”, objašnjava Vereš.

On je stava da bi podrška zajednice trebalo da bude veća, kao i od strane države kroz kvalitetne i sveobuhvatne programe, uključujući i inkubatore.

“Imali smo baš jednu dobru ideju koja se odnosila na turističku aplikaciju za poznate građevine u Subotici i đaci su napravili idejno rešenje i pokrenuli izradu aplikacije, pa smo išli do Gradske kuće, do raznih IT firmi da pokušamo na nađemo podršku kako bi deca razvila aplikaciju do kraja, međutim, sve se završilo na različitim obećanjima, a ideja je ostala na čekanju iako su se svi složili da je jako dobra”, navodi primer Čaba Vereš.

Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta “Urbana kultura povezuje mlade na Zapadnom Balkanu”, čiji su nosioci Centar lokalne demokratije (LDA) iz Subotice, Udruženje “AktivUm” iz Kumanova, i Agencija za lokalnu demokratiju iz Nikšića, a pridruženi partneri Grad Subotica, Opština Kumanovo i Opština Nikšić.

Inicijativa je deo regionalnog ReLOad 2 programa koji implementira UNDP uz finansijsku podršku EU, a cilj projekta je podsticanje mobilnosti i angažovanja mladih u regionalnoj saradnji i razmeni dobre prakse u oblasti njihovog ekonomskog osnaživanja i zapošljavanja, sa posebnim akcentom na unapređenju znanja i preduzetničkih veština mladih za razvoj start-apova u ICT sektoru, te popularizaciji inovativne promocije lokalnog kulturnog nasleđa kroz unapređenje regionalne saradnje i razmenu dobre lokalne prakse u tri grada.