Evropski parlament usvojio rezoluciju o zabrani neplaćenog stažiranja, Srbija bi mogla isto: Eksploatacija mladih na tržištu rada nije pravična

Evropski parlament je u februaru ove godine usvojio rezoluciju kojom se zabranjuje praksa neplaćenog stažiranja, s namerom da se spreči eksploatacija mladih pripravnika i kršenje njihovih prava, te omoguće dobri uslovi u radnom okruženju.

Na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta, održanoj 17. februara, za rezoluciju je glasalo 580 parlamentaraca, 57 je bilo protiv, dok se 55 uzdržalo od glasanja. Od Evropske komisije i država članica Evropske unije evropski parlamentarci su tako zatražili da se predloži zajednički pravni okvir koji će omogućiti pravičnu naknadu za stažiranje i stručnu praksu.

Kako se navodi u saopštenju Evropske konfederacije sindikata, rezolucija je usledila samo 24 sata nakon što je Evropski sud za ljudska prava u Strazburu presudio da je Belgija prekršila odredbe Evropske socijalne povelje time što nije sprečila “lažna stažiranja“ koja su bila neplaćena, a zapravo su predstavljala pravi rad, nakon čega je belgijski ministar rada dao obećanje da će biti preduzete mere za sprečavanje prakse kao skrivenog rada.

Iako nije članica Evropske unije, pa je pravo i praksa ove međunarodne organizacije ne obavezuju, Srbija bi takođe mogla u skorije vreme zakonodavno da uredi pitanje radnih praksi budući da je proces izrade normativnog akta – već pokrenut.

Prethodno radno iskustvo kao uslov za ulazak na tržište rada

Nezaposlenost se navodi kao jedan od glavnih problema sa kojima se mladi u Srbiji danas suočavaju. Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbije iz 2020, mladi su činili 10% od ukupnog broja stanovnika, a stopa nezaposlenosti mladih od 15 do 24 godine iznosila je gotovo 21 procenat, dok je 2021. dostigla približno 29 odsto.

Stažiranje, pripravnički rad i drugi programi sticanja radnog iskustva sve češće predstavljaju preduslov za zasnivanje radnog odnosa, a kako iz Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) navode, upravo takvi zahtevi jesu jedan od čestih faktora visokog procenta nezaposlenosti među mladima.

„Jedan od važnih faktora je svakako i zahtev većine poslodavaca da osoba koja se zapošljava ima prethodno stečeno radno iskustvo, međutim, nije jedini. Prvi veliki problem je neusaglašenost sistema obrazovanja i tržišta rada. Imamo veliki broj studenata i srednjoškolaca koji izlaze iz sistema obrazovanja nerazvijenih veština koje su neophodne pri zapošljavanju i ulasku na tržište rada. Poslodavci zahtevaju prethodno radno iskustvo koje mladi nemaju i teško da imaju gde da ga steknu. S druge strane, radne prakse kao način za sticanje iskustva nisu regulisane i teško ih je pronaći, što mladima dodatno otežava ulazak na tržište rada“, kaže za Magločistač Milica Borjanić, programska menadžerka KOMS-a.

Programi stažiranja nedovoljno regulisani (i) u Srbiji

Stažiranje ili radna praksa su način sticanja radnog iskustva, usavršavanja stečenih sposobnosti, prilika za istraživanje i razvoj karijere, te podsticajni mehanizam za mlade koji omogućava lakše zapošljavanje.

U oblastima kakve su pravo i medicina stažiranje je nezaobilazni deo usavršavanja i može trajati i do nekoliko godina, dok u drugim oblastima program ne mora biti nužan, ali svakako jeste poželjan kao preduslov za zapošljavanje.

S druge strane, ono poslodavcu pruža priliku da unese nove ideje i energiju u radno okruženje, te potencijalno izgradi kanal za buduće zaposlene sa punim radnim vremenom.

Međutim, prema rečima Milice Borjanić, kako ova oblast nije dovoljno regulisana niti zakonski uređena, ona otvara mogućnost zloupotrebe mladih ljudi od strane poslodavaca koji na ovaj način dobijaju „jeftinu“ radnu snagu.

Stoga iz KOMS-a pozdravljaju rezoluciju Evropskog parlamenta jer smatraju da se praksi neplaćanja mladih treba stati na put:

„Ukoliko želimo da afirmišemo rad i trud koji mladi ulažu, moramo im pružiti mogućnosti za usvajanje znanja i veština putem kvalitetnih radnih praksi koje moraju imati i adekvatnu novčanu nadoknadu. Ovo je problem koji je prisutan u skoro svim državama, a samo prepoznavanje problema na nivou Evropske unije ukazuje na velike negativne posledice koje ovakva praksa ima na položaj mladih“, naglašava Borjanić.

Neplaćeni rad ne plaća račune

I.R. je trenutno zaposlen na poziciji grafičkog dizajnera. Svoje iskustvo sa neplaćenim stažiranjem opisuje kao izuzetno pozitivno, ali, dodaje, ono ne plaća račune:

„Pre zaposlenja stažirao sam u istoj agenciji dve nedelje. Iako sam imao probni rad koji nije bio plaćen, vodim se mišljenjem da je potrebno da svako bude plaćen za posao koji obavlja. Svačije vreme je potrebno ceniti, kao i potrebu za osnovnim stvarima koje novac obezbeđuje. U trenutku započinjanja prakse, dve nedelje mi nije predstavljalo veći problem, međutim, duži period zasigurno bi. Želeo bih da naglasim i to da sam bio iskren sa poslodavcem i istakao mu da je mnogo da duže od dve nedelje ne budem plaćen, ali da sam voljan da za te dve nedelje radim sve redovne poslove“, priča za Magločistač I.R.

On takođe dodaje da je za pripravnika uvek neizvesno da li će mu posao na kraju biti ponuđen ili ne, stoga nisu svi skloni da odaberu rizik koje stažiranje sa sobom nosi:

„Ja sam imao sreću ili smelost da nisam mnogo razmišljao o tome, pa sam se upustio u to svestan rizika i bez nekog većeg straha o tome šta bi moglo da se desi. Nailazio sam na nekoliko drugačijih iskustava, i mahom ljudi nisu mogli sebi da priušte da se nađu u situaciji da im je neizvesno da li će im posao kasnije biti ponuđen ili neće. Ipak, na kraju dana, živimo u vremenu gde je novac od velike važnosti iz mnogo razloga. Stoga se definitivno vodim mišljenjem da je potrebno plaćati svakoga ko radi i doprinosi kolektivu ili firmi na bilo koji način“.

Broj mladih u Srbiji koji rade besplatno nije poznat, međutim, kako navode iz KOMS-a, u svakodnevnoj komunikaciji sa njima može se zaključiti da je reč o izuzetno visokom procentu onih koji nemaju bilo kakvu novčanu nadoknadu za svoj rad.

Ipak, kako Milice Borjanić ističe, rešenja ima:

„Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja pokrenulo je proces izrade Zakona o radnim praksama. Formirana je radna grupa koje je radila na izradi zakona, međutim, trenutno se usled aktuelnih političkih zbivanja stalo sa ovim procesom. Očekujemo da će pitanje radnih praksi biti uskoro regulisano i da će ovim zakonom biti onemogućen besplatan radni angažman mladih ljudi kroz stažiranja i radne prakse“, zaključuje naša sagovornica.

Program „Moja prva plata“ je kratkoročno rešenje

„Programu ’Moja prva plata’ više bi odgovarao naziv ’Moja prva praksa’ s obzirom na to da ima više odlika radnih praksi nego prvog zaposlenja. Pored novčane nadoknade, izuzetno je važno da mladi imaju mentorsku podršku u celokupnom radu. Ono što je značajno napomenuti jeste da ovaj program, kao što mu i sam naziv kaže, predstavlja program koji je kratkoročan. Adekvatna briga u ovoj oblasti zahteva zakonsko regulisanje i efikasno praćenje primene zakona. Ovakav program može biti značajan za sticanje iskustva, ali ukoliko ga posmatramo kao praksu koja je plaćena i sa mentorskom podrškom, a ne kao prvi posao koji bi trebalo da omogući samostalnost i stabilnost svakodnevnice za mlade ljude. Kako bi mladi mogli da vode samostalan život, moramo pronaći način kako da sticanje iskustva kroz radne prakse bude prepoznato kao ulaz na tržište rada, ali da samo funkcionisanje tržišta rada ne zloupotrebljava radna prava mladih“, kaže Milica Borjanić, programska menadžerka KOMS-a.

Članak “Evropski parlament usvojio rezoluciju o zabrani neplaćenog stažiranja, Srbija bi mogla isto: Eksploatacija mladih na tržištu rada nije pravična” je nastao u sklopu projekta Local Media and Young Journalists Fight against COVID-19 Disinformation, koji su podržali The Balkan Trust for Democracy: A Project of the German Marshall Fund i USAID, a sprovodi Nezavisno društvo novinara Vojvodine.