Ekonomski fakultet u Subotici pokretanjem video podkasta želi da se otvori i poveže sa lokalnom zajednicom

Svako od nas se tokom života, hteo to ili ne, susreće sa raznim ekonomskim izazovima, od vođenja kućnog budžeta pa do nekih znatno složenijih pitanja koja nameće posao ili život. Ekonomija je zapravo jedna od najvažnijih tema koja opterećuje državu, političare, pa tako i građane. Kako bi svojoj zajednici približili ekonomske teme a da se o njima govori bez nekih velikih reči i stručnih izraza, Ekonomski fakultet u Subotici je pokrenuo video podkast pod nazivom „Ekonomix“ kako bi se više otvorio prema građanima i povezao sa lokalnom zajednicom.

„Ekonomski fakultet u Subotici se trudi da kroz pokretanje podkasta postane deo javnog života grada i njenih građana“, kaže u razgovoru za Magločistač Aleksandar Čučković, prodekan za međunarodnu saradnju na ovom fakultetu i producent podkasta, četvrtog u nizu, čiji su gosti profesori koji predaju na fakultetu, koji su i doktori nauka, što je manje poznato javnosti.

Ekonomski fakultet na ovaj način može da predstavi znanja svojih profesora, da privuče i buduće generacije studenata. Takođe, cilj je da se aktiviraju studenti, da im omoguće da volontiraju u subotičkim ustanovama, a za širu javnost je u planu i održavanje niza raznih predavanja na fakultetu.

Čučković je naveo da se tokom razgovora koji se emituje na svake dve nedelje, a koje vodi stručna saradnica za međunarodnu saradnju na Ekonomskom fakultetu Gorana Francišković, koja je ujedno i urednica podkasta, izbegavaju stručni termini kako bi razgovor bio zanimljiviji i značajniji za građane.

„Važno je da edukujemo ljude o ekonomskim temama, da oni mogu bolje da razumeju svoje poslove, jer svako od nas ima neku ekonomsku praksu i bitno je objasniti te procese, od globalnih do lokalnih. Da razjasnimo savremeni svet, poslovno okruženje i mnogo šira znanja koja su danas mnogo zastupljenija u javnosti nego kada masovni mediji nisu postojali“, istakao je Čučković.

Cilj podkasta je promocija nauke

Sagovornici na ovaj način, smatra on, mogu da podele sa građanima neka svoja viđenja, da provociraju gledaoce i podstaknu ih na razmišljanje o stvarnosti u kojoj živimo.

Idejni tvorac podkasta je Gorana Francišković koja kaže za naš portal da je video podkast dobra prilika da na jedan nov način promovišu resurse fakulteta, znanja, stručnost, jer su ona široj javnosti u potpunosti nepoznata, a delimično i studentima.

„Cilj podkasta je promocija nauke, jer nam se čini da je poverenje u nauku u poslednjim godinama, ali i decenijama opalo. Malo su i naučnici krivi za to jer su stvorili neku svoju samodovoljnu zajednicu i komunikacija sa građanima se svela na to da ’mi sad kažemo da je to nešto tako – nemojte nas dalje preispitivati’“, smatra.

Podseća da je neophodno da se objasni kako izgledaju naučna istraživanja i šta je u pozadini svega toga.

„Naš cilj je da nauku demistifikujemo, da dođemo do tog saznanja koje se kasnije plasira, jer javnost neretko samo odbaci stvari koje im se serviraju“, ocenila je Francišković.

Dodaje da je ekonomija uvek tema jer ljudi razgovaraju o tome – „o ratu u Ukrajini, o ceni žita, o berzi, o bruto društvenom proizvodu… i da na neki način postoji potreba edukacije ljudi“.

Čučković takođe smatra da je ekonomija najvažnija tema danas i način na koji se ekonomski procesi reflektuju na svakodnevni život građana.

„Uvek se u prvi plan ističe ekonomija, što čine i sami političari, o čemu se mnogo govori i u medijima“, kaže.

Zašto je sve skupo? Kako uštedeti? Kako preživeti?

Gotovo svi građani se poslednjih godina pitaju zašto je sve skupo i da li vrtoglavi rast cena svega može da se zaustavi. Kako uštedeti, kako uopšte preživeti, a kamoli otići na letovanje. Sve su to pitanja na koja, čini se, niko nema odgovor.

„Osnovni uzrok svega toga je rat u Ukrajini koji se onda manifestuje kroz određena geopolitička prestrojavanja. Srbija je tu takođe uključena na ovaj ili onaj način u sva ta događanja: fluktuacija cena nafte pre svega, naftnih derivata koja utiče na sve druge cene, direktna je posledica nekih sankcija, Evropske unije prema Rusiji, odakle se nabavlja veći deo nafte, što je bila inicijalna kapisla za čitav niz poskupljenja“, objašnjava Čučković.

I sam smatra, kako kaže, da se ne zna gde je kraj poskupljenjima i da je poslednja inflacija u mnogome narušila standard građana, a da je ona posledica određenih političkih, ekonomskih odluka koje su donete na nivou države.

Podseća da se države na različite načine odnose prema inflaciji i da je on znatno širi fenomen.

„Kako čovek da preživi je najmisterioznije pitanje. Verovatno dovijanjem i samo snalaženjem. Videli smo u prošlosti kako izgleda inflacija, kada radite ceo mesec za kilogram hleba. To je zabrinjavajuće jer nam se ovako nešto nije dešavalo od 1990-tih godina.

Prema njegovim rečima, država može da reguliše cenu pojedinačnih proizvoda, ali ako te intervencije imaju smisla, ako su kratkotrajne, ciljane, i ako su jasno proračunati efekti.

„Država ne reguliše mnogo cene i nije dobro da se direktno meša u cenovnu politiku na tržištu, jer to nije zdravo za ekonomiju. Ali, naravno ne postoji ni čisto slobodna tržišna ekonomija nigde na svetu, pa tako ni kod nas. Kada bi privredna aktivnost bila na značajno višem nivou nego što jeste, kada vidimo poziciju Srbije u odnosu na zemlje u okruženju i Evropi, onda je jasno kakva je naša trenutna perspektiva“, ocenio je Čučković.

Ističe i da Srbiji nedostaje usaglašavanje ekonomske politike i donošenje dugoročnih ciljeva.

„Srbiji nedostaje nacionalni konsenzus o tome – kuda mi treba da idemo, što nemamo već 30 godina, zbog čega ovako živimo i lutamo“, zaključio je Čučković.