Ekonomska pomoć države nedovoljna da sačuva ženski biznis od negativnih posledica pandemije

Kod 76% preduzetnica prihod u 2020. godini je bio umanjen u odnosu na 2019, jedan je od zaključaka analize „Podrška preduzetnicama tokom pandemije kovid-19“ koju je sprovela Sekcija za razvoj ženskog biznis liderstva Unije poslodavaca Vojvodine (UPV) krajem prošle godine. Preduzetnice su od trenutka proglašenja epidemije korona virusa i prvih restriktivnih mera do kraja 2020. godine bile suočene sa mnoštvom izazova, pri čemu je najprisutniji bio strah za zdravlje porodice i bojazan za neizvesnu budućnost sopstvenog biznisa, saglasne su sagovornice portala Storyteller.

„Kada je Krizni štab u martu 2020. godine proglasio vanredno stanje, bila sam sprečena da radim i time se moj celi život promenio“, kaže Ivana Hriješik iz Kovačice, vlasnica kozmetičkog salona.

„Bila sam zabrinuta za zdravlje svoje porodice i za svoje zdravlje, ali u velikoj meri je bio prisutan i strah i neizvesnost šta će se dogoditi sa mojim biznisom koji gradim više od 15 godina.“

Jasna Mučaji koja je dugi niz godina vlasnica frizerskog salona u Bačkom Petrovcu kaže da nije samo prošle, već i ove godine je prilično teško raditi zbog epidemioloških mera, posebno za njenu profesiju, jer je jedna od onih koja je najviše pogođena negativnom posledicama epidemije korona virusa.

„Budući da je svaka nova mera uticala na moj zanat, bilo da je reč o smanjenju radnog vremena, ograničenom broju klijenata, zatvaranju vikendima ili čak potpunom zatvaranju, jako teško se radi“, kaže Jasna i dodaje:

„Prošle godine sam imala više od tri neradna meseca, ali ova godina mi se čini teža od prošle zbog odluke Kriznog štaba da radimo samo sa jednim klijentom. Ovako gubim vreme, gubim klijente, pa čak i prihod, jer se ponekad dogodi da sa jednim klijentom sedim tri do četiri sata. Mislim da mi je ovo trenutno najveća prepreka.“

Sekcija za razvoj ženskog biznis liderstav UPV-a od proglašenja pandemije u martu 2020. godine do danas prati ključne promena i izazove sa kojima se suočavaju vlasnice kompanija kao i njihove specifične potrebe u  okolnostima koje je donela globalna kriza.

„Da bismo dokumentovale sve ono što vidimo, na samom kraju prošle godine sprovele smo analizu koja je uključila anketu o iskustvima u poslovanju i potrebama preduzetnica u Srbiji tokom pandemije kovid-19 i to na uzorku od 200 preduzetnica”, kaže Marija Srdić, predsednica pomenute Sekcije UPV-a i dodaje:

„U svetlu činjenice da se 99% ženskih biznisa u Srbiji nalazi u grupi mikro i malih i srednjih preduzeća, kao i od podataka koji ukazuju da su proteklih godinu dana biznisi u ovom sektoru bili najpogođeniji posledicama pandemije, nameće se zaključak da će, slično kao i u periodu finasijske krize iz 2008. godine, preduzeća i radnje čiji su osnivači žene pretrpeti veće posledice, teže se oporavljati i da će mnoge biti ugašene.“

Nalazi ankete UPV-a o stanju ženskog preduzetništva nisu nimalo ohrabrujući. Prema ovoj analizi, prihod u 2020. godine je bio umanjen u odnosu na 2019. godinu kod 76% preduzetnica, a na istom nivou i u skladu sa planom za prvu godinu poslovanja ostao je kod 17,5%.

„Prihod je uspelo da uveća tek 6,5% preduzetnica. Sa radom je prestalo 10% ispitanica, a 6,5% je firmu stavilo u status mirovanja. Broj radnika smanjilo je njih 9%“, kaže Srdić.

Da li je država adekvatno „odgovorila“ na krizu i pomogla preduzetnicama?

Imajući u vidu raspoložive mere državne pomoći i karakteristike ženskih biznisa, većina preduzetnica bila je je u mogućnosti da iskoristi:

• tri minimalne zarade + dva puta 60% minimalne zarade,
• odlaganje plaćanja poreza i doprinosa na zarade do 2021. i
• mogućnost mirovanja kredita (moratorijum).

„U značajno manjoj meri koristile su mogućnost odlaganje plaćanja akontacija poreza na dobit, garantnu šemu za podršku privredi u uslovima kovid-19 krize, državni kredit za očuvanje likvidnosti i prevazilaženje teškoća u poslovanju“, kaže Marija Srdić, dodajući da je tek mali deo preduzetnica iskoristilo mere pomoći u svojim lokalnim samoupravama koje su se odnosile na oslobađanje od plaćanja zakupa poslovnog prostora.

„Kada nam je država ‘dala’ novčanu pomoć, prihvatila sam je, bila je to neka vrsta olakšanja, međutim, od toga sam platila mesečne poreze, a za život nije ništa ostalo“, objašnjava Ivana Hriješik i dodaje da je imala sreće što njen suprug nije morao da prestane da radi i da su živeli od njegove plate.

Ivana kaže da joj je bilo veoma stresno što je Krizni štab stalno menjao mere, jer joj je bilo teško isplanirati svaki radni dan.

„Često sam morala da menjam termine klijentkinjama, da im otkazujem tretmane, jer sam morala da sve prilagođavam novim merama, koje su često saopštavali dan ranije“, kaže naša sagovornica.

„Moram da priznam da sam očekivala veću pomoć, podršku i razumevanje od države.  Ako ništa drugo, država je mogla da ima više razumevanja,  npr. da, ako ne platimo porez na dan koji je predviđen za plaćanje, ne da šalju odmah podsetnik da treba platiti. Jer često smo jedva spajali kraj s krajem, a mnogo puta je i moj suprug uplaćivao na moj poslovni račun da bih izmirila poreze. U stvari, ti porezi su mi predstavljali najveći problem i mislim da se država u ovoj situaciji ponela kao maćeha“, kaže Ivana Hrješik.

I preduzetnica Jasna Mučaji je iskoristila državnu pomoć prošle godine.

“Ta sredstva su mi pomogla da platim poreze za mesece kada nisam radila. Iako nisam radila nešto više od tri meseca, poreze sam morala da plaćam isto kao kada radim“, kaže naša sagovornica iz Bačkog Petrovca i dodaje:

„Mislim da je država mogla da nam ‘oprosti’  porez u mesecima, u kojima nismo radili“, kaže ona, dodajući da su tokom tih meseci frizerski saloni bili skroz zatvoreni, i nije bilo moguće zaraditi za poreze i život:

„Nismo mogli da zarađujemo, a morali smo da plaćamo iste porzete kao i oni koji su stalno radili.“

Marija Srdić iz UPV podseća i na to da iako je prvobitno kao instrument podrške preduzetnicima i preduzećima bio predviđen i otpis duga, na kraju otpis obaveza nije omogućen.

„Za delatnosti kojima je bio onemogućen rad i koje nisu ostvarivale prihod kako u mesecima vanrednog stanja tako i tokom restrikcija u periodu novembar-decembar 2020, upravo bi taj instrument, uz subvencije za plate, bio od najveće pomoći“, smatra Srdić.

Ona još jednom ukazuje i na to da su se sa izazovima krize bolje nosile preduzetnice koje su bile u mogućnosti da pređu na rad od kuće, uspostave novi poslovni model, da investiraju u marketing i promociju, sticanje novih znanja, promenu načina prodaje i distrbucije proizvoda.

„One su sa novim potencijalom ušle u 2021. godinu. Ipak, većina preduzetnica procenila je da će se teškoće u poslovanju nastaviti. One su rekle da očekuju nove mere državne pomoći u 2021. godini, a kao najpotrebnije navele su: nastavak isplate minimalne zarade, oslobađanje od raznih taksi, poreske olakšice, davanje subvencije i povoljnih kredita. Na listi potreba su još i produženje roka za plaćanje poreza i doprinosa na zarade iz državne pomoći, mirovanje kredita i otpis dugova“, kaže Marija Srdić i zaključuje:

„Kada je reč o državnim ekonomskim merama, iako su u startu obuhvatile i mikro preduzeća, samozaposlene i preduzetnike, nisu u dovoljnoj meri uzele u obzir razlike u veličini preduzeća, delatnostima, od kojih su neki bili pogođeni više, a neki manje, a rodna analiza i rodna procena mera u potpunosti je izostala u procesu njihovog kreiranja. Iako je predviđena podrška uključila i biznise u vlasništvu žena, ona nije dovoljna da ih sačuva od negativnih posledica, a neophodno je bilo (i danas je) obezbediti i dodatne mere za rast i razvoj ženskog biznisa, kao što su krediti, promena biznis modela ili podrške u širenju na onlajn poslovanje.“

Kako su se nosile preduzetnice sa izazovima krize?

Miljana Vorkapić-Viček, sociološkinja i psihoterapeutkinja, podseća na to da su žene u preduzetništvu i pre epidemije korona virusa bile na margini.

„Bilo ih je manje u preduzetništvu i pretežno su se bavile poslovima koji su na nivou mikro i malog biznisa, kao što su kozmetički i frizerski saloni, proizvodnja peciva i kolača i sl., koji su i pre teže opstajali. Sa epidemijom korona virusa intenzitet i nivo stresa se samo pojačao, a ukoliko su osećale i pre nesigurnost, sada su postale još nesigurnije.“

Usklađivanje poslovnih i privatnih obaveza je izuzetno izazovna za žene u preduzetništvu.

„Neke žene su se opredelile za privatne obaveze, dok ne prođe cela ova situacija koja je donela i rad kod kuće, i onlajn obrazovanje, i sl., neke su uspevale da se organizuju unutar porodice, a ima i onih kojih su ostajele na radnim mestima, preuzimajući veći rizik po zdravlje. To sve zajedno jeste veliki stres i ne možemo da očekujemo da  se u ovakvim nenormalnim uslovima normalno ponašamo“, kaže Vorkapić-Viček.

„Često nije lako balansirati između biznisa i porodice. Biti dobra mama, supruga, domaćica i preduzetnica iziskuje mnogo truda“, kaže preduzetnica Ivana Hrješik i dodaje:

„Suprug i ja smo sjajan tim, podržavamo se, razumemo i trudimo se da uravnotežimo posao i porodicu. Takođe, cela naša porodica nas puno podržava, i pomažu nam koliko znaju i mogu.“

„Preduzetnice su bile suočene sa mnoštvom izazova od trenutka proglašenja epidemije i prvih restriktivnih mera do kraja 2020. godine. Najteži su bile zabrane ili ograničenja u obavljanju delatnosti, zatvaranje tokom vanrednog stanja, ograničenje slobode kretanja, atmosfera straha u društvu koja je uticala na promenu ponašanja potrošača (manje i opreznije trošenje novca, prelazak na online kupovinu, kućnu dostavu i sl).“, kaže Marija Srdić i zaključuje:

„Dodatno opterećenje za naše ispitanice bila je organizacija porodičnog života u novim uslovima, briga o deci, starima i bolesnima kao i gubici života članova porodice i zaposlenih. Za žene je, uključujući i preduzetnice, najveću promenu predstavljala povećana količina neplaćenog rada, uz rad od kuće ili na radnim mestima sa najvećim rizikom, kao što su sektor zdravstva ili snabdevanja. Sve usluge koje nisu bile dostupne (servisi za čuvanje dece i pružanje podrške tokom onlajn nastave, nega starih i hronično bolesnih članova porodice i dr.) nadomestile su i obavljale uglavnom žene, kao i dodatne poslove na primeni mera zaštite, održavanja higijene i sl.“

Tekst na slovačkom jeziku možete pročitati na portalu Storyteller ovde, a na mađarskom jeziku na portalu Szabad Magyar Szó ovde.

Projekat “Život na lokalu sa Kovid-19”, koji realizuje Családi kör u partnerstvu sa portalima Storyteller i Magločistač, dobio je podršku projekta Vlade Švajcarske “Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT”, koji sprovode Helvetas Swiss Intercooperation i Građanske inicijative. Mišljenje koje je izneto u ovom članku je mišljenje autora i ne predstavlja nužno i mišljenje Vlade Švajcarske, Helvetasa ili Građanskih inicijativa.