DUŠAN TORBICA, DIREKTOR FILIJALE SUBOTICA NSZ: RADNIKE I RAD TREBA PROMOVISATI

Nije toliko problem u radnoj snazi, kako se često ističe. Treba stvoriti novu paradigmu društvenog i privrednog razvoja, zasnovanog na znanju i društvenim inovacijama, a ne na „šrafciger industriji“

O zapošljavanju, stanju na tržištu rada uopšte, ali i o specifičnostima Severnobačkog okruga i grada Subotice, razgovaramo sa direktorom Filijale Subotica Nacionalne službe za zapošljavanje Dušanom Torbicom.

Kako biste okarakterisali društvenu i privrednu situaciju u Subotici i Severnobačkom okrugu?

U previranjima tokom poslednje decenije prošlog veka ovaj region je podnosio kontroverze i sudare globalnih, tranzicionih i nacionalno-državnih potki koje su se na različite načine slivale u njega. Stanje je bitno drugačije danas nego pre petnaest godina. Ne samo da je došlo do privredne, socijalne, duhovne, egzistencijalne i vrednosno-moralne erozije i sunovrata, nego i do temeljnih političkih, demografskih i vlasničkih promena. U socijalnoj areni većina građana je ozbiljno dovedena na rub egzistencije. Prema istraživanjima, gotovo tri četvrtine stanovništva živi više nego skromno. Valja imati u vidu da je još uvek oko petine radno sposobnih bez posla, a da isto toliko zaposlenih neredovno ili skromno zarađuje. Imamo tržište roba i usluga, zatim tržište kapitala, a sada je i tržište radne snage počelo delovati na evropskoj razini. Kod tržišta roba i usluga, pa i kapitala, koji su u početku prihvaćeni bez rezerve, problemi su se pojavili kasnije kada je počelo da se uvozi i što treba i što ne treba, po principu: što bismo proizvodili kada to možemo uvesti. Uz loš model privatizacije i nezakonitosti u realizaciji tog modela počele su da propadaju domaće firme, da se smanjuje proizvodnja roba i usluga, što je dovelo do otpuštanja radnika.

Kako do novih radnih mesta?

Spas se traži u stranim investitorima koji dolaze i uz povoljne uslove otvaraju svoje pogone, kako u subotičkom regionu tako i u drugim mestima. Time se resetuju radna mesta koja su nekada postojala u ugašenim i propalim firmama ili firmama u kojima je došlo do smanjenja proizvodnje roba i usluga. U nedovoljnoj meri se stimulišu lokalni poslodavci i podstiču lokalni potencijali na kojima mogu izrasti nove firme i nova radna mesta. Recimo, prehrambena i prerađivačka industrija bi uz orijentaciju na organsku proizvodnju mogle uposliti veliki broj nezaposlenih i onih koji pristižu na tržište rada. U stranim firmama radnici se zapošljavaju najčešće na određeno vreme, sa niskim zaradama, uz relativno lošije uslove rada nego što su nekada bili. Nakon isteka ugovora ponovo postaju nezaposleni, neki se ponovo zapošljavaju na određeno vreme i tako godinama u krug. Uzimaju se i državljanstva zemalja članica Evropske unije kako bi se lakše pristupilo evropskom tržištu rada. Na rad u inostranstvo ne odlaze samo nezaposleni, nego i zaposleni različitih struka i zanimanja, pa i starosti, kojima je dosta zapošljavanja na određeno vreme i niskih zarada. Ako se tom problemu nije do sada posvećivala pažnja, moraće sada, kroz sagledavanje stanja u lokalnoj privredi, pomoć i podršku lokalnim poslodavcima, postojećim i potencijalnim. Bez inovativnih rešenja na tržištu rada neće biti ni kvalitetne radne snage.

Imate li neke konkretne primere i možete li poslodavcima obezbediti potrebnu i kvalifikovanu radnu snagu?

Uprkos ovim problemima, možemo. Pored pružanja usluga privrednicima koji se kolokvijalno nazivaju „lokalni“, usluge pružamo i preduzećima u industrijskoj zoni koja su osnovana uz pomoć stranih investicija, podršku Vlade Srbije i lokalne samouprave: „Swarovski“ (Austrija), „Siemens“ (Nemačka), Continental Contitech fluid (Nemačka), Norma Group (Nemačka), „Gordon“ (Italija), Dunkenmotoren (Nemačka), AMETEK (SAD).

Nije toliko problem u radnoj snazi, kako se često ističe. Problem je u potrebi stvaranja nove paradigme društvenog i privrednog razvoja, zasnovanog na znanju i društvenim inovacijama, a ne na „šrafciger industriji“. Preko je potrebna nova vizija subotičkog regiona, zasnovana na društvenim, a ne samo na tehnološkim inovacijama. Kvalitet našeg života je merilo uspešnosti ekonomije, društva i zajednice.

Šta kaže statistika o stanju na lokalnom tržištu rada?

Prema proceni Republičkog zavoda za statistiku, u martu 2015. godine u Severnobačkom okrugu (Bačka Topola, Mali Iđoš, Subotica) je bilo 46.056 zaposlenih lica, od čega 38.298 zaposlenih u preduzećima, ustanovama, zadrugama i organizacijama, a 7.758 lica kod privatnih preduzetnika. U poređenju sa istim periodom u 2014. godini, broj zaposlenih u 2015. godini se povećao za 870 lica ili 1,93%. Kod zaposlenih u preduzećima, ustanovama, zadrugama i organizacijama broj zaposlenih se povećao za 421 lice ili 1,11%, a kod privatnih preduzetnika za 449 lica ili 6,14%. U prvoj polovini ove godine prosečan broj nezaposlenih na evidenciji NSZ u Severnobačkom okrugu je 15.224, od toga žena 7.357 ili 48,3%. U odnosu na isti period 2014. godine, registrovano je smanjenje broja nezaposlenih za 2.393 lica ili 13,6%, dok se prosečan broj nezaposlenih žena smanjio za 1.384, odnosno za 15,8%. U junu 2015. godine registrovano je 14.449 nezaposlenih, od čega 6.931 žena ili 47,9%. Posmatrano u odnosu na jun 2014. godine, smanjen je ukupan broj nezaposlenih za 2.596 lica (15,24%). U prvih šest meseci 2015. sa evidencije je zaposleno 3.048 lica, što je za 726 lica ili 31,26% više u odnosu na isti period 2014. godine.

Kuda dalje?

U tranzicionim uslovima, odnosno tokom privatizacije kao jednog od ključnih uslova novog privrednog situiranja i transformisanja nasleđene privredne strukture, izgledno se čini podržati konceptualno i delatno model malih i srednjih preduzeća. On se pokazuje kao optimalna opcija u ovim uslovima. To podrazumeva da se obezbede određene startne pretpostavke i pusti ljudima da iskažu svoju preduzimljivost i sposobnost u privređivanju. Ovim se ne marginalizuje „velika“ privreda, već stvara jedna nova paradigma privređivanja, koja će povezivati mali i srednji biznis kako „sa“, tako i „u“ veliku privredu. Razvoj socijalne ekonomije kroz socijalno preduzetništvo i kooperative može biti veoma snažna privredna činjenica, ne samo sa aspekta smanjenja nezaposlenosti, već i održivog razvoja lokalne zajednice. Moguća su dva tipa socijalnih preduzeća: jedna koja brinu o radnoj i socijalnoj integraciji i druga sa socijalnom misijom, koja se ogledaju u organizovanju različitih usluga koje omogućavaju bolji pristup njihovim korisnicima.

Koji preduslovi su neophodni za razvoj i veću zastupljenost socijalnog preduzetništva i da li ih ispunjavamo?

Aktivnosti na uspostavljanju različitih oblika socijalnog preduzetništva upućuju na saradnju sa lokalnom samoupravom, preduzećima sa potencijalnim viškom radne snage, kao i sa drugim subjektima. Zakonom o socijalnom preduzetništvu regulisaće se samozapošljavanje i zapošljavanje putem socijalnog preduzetništva, što naravno nije bila prepreka da se ovaj vid zapošljavanja i do sada promoviše i instalira. Bez ozbiljnog istraživanja o prostoru za socijalno preduzetništvo, spremnosti nezaposlenih za ovaj vid zapošljavanja, analize rezultata oba istraživanja sa predloženim merama i edukacije potencijalnih socijalnih preduzetnika, neće biti moguće ozbiljno instalirati model. To je dugotrajan i odgovoran proces. Ali treba početi… U okviru socijalnog preduzetništva posebno se nameću kooperative kao način za rešavanje problema nezaposlenosti. Kao ekonomsko-poslovni, socijalni i edukativni projekat pružaju mogućnost da se i nezaposleni sami organizuju, na načelima koja važe za kooperativni pokret. Dakako, i mali privredni subjekti traže povezivanje, klasterizaciju, stvaranje asocijacija, robnih marki, brendova i slično. U osnovi, potrebno je voditi privredni razvoj u koordinatama tržišnog pozicioniranja održivosti i razvojnosti.

Severna Bačka ima brojne privredne potencijale. Da li je potrebno samo „znati kako“?

Intenzivniji razvoj privrede se može planirati u oblasti primarne poljoprivrede i industrije hrane, te u sferi usluga (uključujući komunalije i turizam), dok će u oblastima trgovine, saobraćaja i veza, građevinarstva, zanatstva i ostale industrije doći do prestrukturiranja. U svim privrednim granama opstaće oni segmenti proizvodnje i usluga koji raspolažu komparativnim, ali pre svega kompetitivnim prednostima ili mogućnostima da prilagode proizvod (uslugu) korisniku, odnosno potrošaču. Stvaranje povoljnog privrednog ambijenta ogledaće se u podršci inovacijama i patentima. Ne samo da treba afirmisati i materijalno podržati nosioce novih rešenja, već je neophodno i institucionalno podstaći ovaj oblik kreativnosti u privređivanju. U sagledavanju privrednog razvoja svakako da, pored poljoprivrede i industrije, treba uvoditi ekonomiju grada, granice, turizam, ekonomiju usluga, kreativnu ekonomiju, zelenu ekonomiju, informatičke tehnologije i sve drugo što omogućava da region bude bogat, a građani zadovoljni i opredeljeni da žive u njemu.

Kako se podstiče lokalni razvoj preduzetništva?

U cilju unapređenja aktivnosti na promovisanju preduzetništva mi sistematski, kontinuirano i u saradnji sa školama, fakultetima, medijima, lokalnom samoupravom, raznim asocijacijama koje promovišu preduzetništvo, a i uz pomoć samih preduzetnika, senzibilišemo navedene ciljne grupe ka preduzetničkoj orijentaciji. Iskustvo upozorava da naš čovek čak i onda kada ima i novca i znanja nije u biznisu, ostaje po strani, pa mu se tope i tanje i znanje i novac. Svedoci smo da danas mnogi mnoge poslove smatraju prljavim, nedostojnim, malo plaćenim i kad to baš i nije malo, mnogi se osećaju obrazovanijim i sposobnijim u odnosu na ono što od njih traži potencijalno radno mesto. Jednom rečju, danas rad nije na ceni. Danas rad treba promovisati, dosta je u ovom društvu promovisan nerad. Svaki legalan posao je častan posao. Nema prljavog posla, prljavo je lenčarenje. U promociju rada i ljudi koji su uspeli zahvaljujući svom radu treba svi da se uključe, a ne samo NSZ, od vlasti do crkve, od stranaka do nevladinih organizacija, od škola do medija… Dakako da rad treba promovisati kako moralno-etički, tako i kroz primerene zarade.

***

Organska proizvodnja hrane kao razvojna šansa

Ovaj region uprkos svemu ima šanse da bude ozbiljan, ugledan i referentan proizvođač hrane, sa asortimanom i odlikama biokvaliteta. Model TERRA´S, prvi u bivšoj Jugoslaviji, predstavlja veoma značajnu kariku u proizvodnom i privrednom pogledu. Organska proizvodnja hrane u gradu ima kadrove. Proizvodnja konvencionalne hrane, uz birani asortiman, te prirodne hrane po modelu TERRA´S, predstavlja važnu privrednu i afirmativnu razvojnu komponentu ove sredine.

***

Ruralni razvoj – selo nezaposlenima, a ne tajkunima

Ako se nastave društveni, politički, ekonomski i kulturološki procesi na selu, selom će vladati par seoskih i izvanseoskih tajkuna, a ostali će kao bezemljaši biti njihova najamna radna snaga. Mladi će, razočarani u svoje perspektive na selu i u gradu, krenuti u asocijalna ponašanja sa svim negativnim posledicama. Stariji će nemoćno čekati… Započete negativne procese treba zaustaviti, a skromne pozitivne procese bezrezervno podržati. Postoje idealni uslovi za razvoj poljoprivrede i proizvodnju organske hrane. Ne treba potcenjivati ni selo kao turističku destinaciju: banjski turizam, eko turizam, lovni turizam, vinski turizam, verski turizam. Imamo industrijske parkove, industrijske zone, poslovne inkubatore, pa ne bi trebalo da bude problem da imamo i zone za organsku proizvodnju, preradu i prodaju, kao i da se jedan deo poljoprivrednog zemljišta nameni za organsku proizvodnju.

Đ. S.

Tekst je, uz dozvolu autora, preuzet iz lista NSZ-a “Poslovi”, (broj 637, 2. septembar 2015.)