Divlje svinje uništavaju useve u Tavankutu: Zakon obavezuje i korisnika lovišta i vlasnika zemljišta da spreče štetu od divljači

Divlje svinje na pojedinim njivama u Tavankutu uništavaju useve poljoprivrednika i ostavljaju štetu za sobom. Problem je nastao kada je Mađarska podigla žicu na granici, pa životinje ne mogu da se kreću, a u međuvremenu su se prenamnožile, kaže za Magločistač poljoprivrednik Tihomir Bogešić.

„Poljoprivrednici su zbog ovog problema već tražili sastanak kod gradonačelnika Subotice, međutim, nisu se sastali sa njim, već sa nekim pomoćnikom koji ih je saslušao i na tome je sve ostalo. Ja sam takođe podneo zahtev za nadoknadu štete Lovačkom udruženju ’Subotička peščara’, međutim, predsednik tog udruženja je vrlo nekorektno postupio pošto me nije ni saslušao. Molio sam ga u nekoliko navrata i slao mu slike, bilo je obećanja da će doći na lice mesta malo da ih ’poteraju’, ali ništa nije urađeno po tom pitanju“, priča Bogešić za naš portal.

Divlje svinje su, smatra on, državna stvar, a za regulaciju populacije nadležno je lovačko udruženje po reonima, koje, prema njegovom mišljenju, ne radi odstrel ove divljači.

“Drugi lovci idu na teren, rade odstrel, pa životinje više ne dolaze jer su oprezne. A ovde, dolaze na 100, 200 metara od salaša, ne boje se jer ih niko ne plaši“, dodaje Bogešić.

Nakon što je dobio odgovor od nadležnog sekretarijata Gradske uprave Subotica, koji ga je uputio na pomenuto lovačko udruženje, Bogešić kaže da su mu u ovom udruženju preporučili koji hemijski preparat da nabavi za teranje divljih svinja i da je time stvar završena.

„Zvanično sam podneo zahtev, međutim, od njihovog advokata sam dobio odgovor da nisam postupio kako bi trebalo. Oni su me uputili na to da nabavim neki hemijski preparat, smrad, koji bi ja trebalo na svakih 10-20 metara na štapovima da postavljam oko njive, da bi to teralo divlje svinje. A ja, na primer, imam parcelu od 10 hektara koju treba da ogradim sa tim kočićima… Litra tog sredstva košta 4.000 dinara. Ja da ulažem u nešto što nije moje, pa čije su divlje svinje“, pita se Bogešić.

Kijac: Svaki zemljoradnik je dužan da svoju zemlju zaštiti

S druge strane, u Lovačkom udruženju “Subotička peščara” i u Službi za poljoprivredu i poljoprivredno zemljište pri Sekretarijatu za poljoprivredu i zaštitu životne sredine Gradske uprave Subotica navode za naš medij da zakon obavezuje obe strane – i korisnika lovišta i vlasnika zemljišta – da spreče štetu koju uzrokuje divljač.

Zakonom o divljači i lovstvu i Pravilnikom o merama za sprečavanje štete propisane su obostrane dužnosti kako korisnika lovišta, tako i korisnika, odnosno vlasnika zemljišta.

Sličan odgovor dobili smo i od Tihomira Kijaca iz Lovačkog udruženja „Subotička peščara“.

“Naše je lovište i divljač je pod našom ingerencijom, mi vodimo plan odstrela, čuvanja i hranjenja. Jeste da divlje svinje izađu i naprave negde štetu. Međutim, svaki zemljoradnik je dužan da svoju zemlju zaštiti: ako mu prave štetu, da stavi plašila, mirisna sredstva, vatru, nas obavesti i mi izađemo i sprečimo to”, kaže Kijac za Magločistač.

On navodi da su divlje svinje migraciona divljač i da idu čak do Bačke Topole i do Malog Iđoša.

“Ako neko neće to da predupredi, pomogne sam sebi i nama, mi smo tu nemoćni. Ogromne su to površine, a divlja svinja ode, kreće se i 15-20 kilometara, dođu iz Vojvodinašume, jer se mi graničimo sa njima, pa pređu kod nas”, objašnjava Kijac.

To nije problem samo kod ovog poljoprivrednika iz Tavankuta, napominje on, već i drugih.

“On je meni slao slike, mi smo sprečavali koliko smo mogli. Ja sam njemu poslao čak i koja sredstva efikasno štite. Stave se te krpe sa mirisnim sredstvima oko njive, i neće divlja svinja da dođe”, kaže Kijac.

Na pitanje kada i u kojoj meri se radi odstrel divljih svinja nismo, međutim, uspeli da dobijemo odgovor jer je Kijac rekao da ga dalje ne uznemiravamo sa pitanjima i spustio je telefonsku slušalicu.

Stipić: Lice kome je divljač prouzrokovala štetu ima pravo na naknadu štete samo ako je preduzelo propisane mere za sprečavanje štete od divljači

Šef Službe za poljoprivredu i poljoprivredno zemljište pri Sekretarijatu za poljoprivredu i zaštitu životne sredine Gradske uprave Subotica Grgur Stipić kaže za Magločistač da, na osnovu Zakona o divljači i lovstvu i Pravilnika o merama za sprečavanja štete, lice kome je naneta šteta može da podnese zahtev za naknadu štete korisniku lovišta u roku od 10 dana od dana nastanka štete, uz prilaganje odgovarajućih dokaza za nastanak štete od divljači. 

Ako zahtev za naknadu štete nije usvojen u celini ili ako se po njemu ne zaključi sporazum, odnosno poravnanje u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva, pravno, odnosno fizičko lice može podneti tužbu kod nadležnog suda. 

„Lice kome je divljač prouzrokovala štetu ima pravo na naknadu štete samo ako je preduzelo propisane mere za sprečavanje štete od divljači“, navodi Stipić u pisanoj izjavi, i dodaje da je štetu koju u lovištu prouzrokuje lovostajem zaštićena divljač dužan da nadoknadi korisnik lovišta, dok je štetu koju prouzrokuje trajno zaštićena divljač dužno da nadoknadi ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine. 

Ko utvrđuje štetu od divljači?

Korisnik lovišta dužan je da donese akte kojima se bliže uređuje gazdovanje lovištem, a naročito način organizovanja stručne i lovočuvarske službe, način organizovanja lova, vreme trajanja lova, mere sigurnosti u lovu, način korišćenja objekata u lovu, kontrolu lovljenja divljači, postupanje sa ulovljenom i uginulom divljači i njenim delovima, kao i mere za sprečavanje štete na divljači i štete od divljači.

Korisnik lovišta, vlasnik i korisnik zemljišta, voda i šuma na kojima se lovište nalazi, kao i vlasnik i korisnik površina van lovišta na kojima se divljač nalazi, dužan je da preduzima sve neophodne mere radi sprečavanja štete koju divljač može počiniti ljudima ili imovini.

Šteta od divljači utvrđuje se tako što korisnik lovišta u kome je nastala šteta od divljači bez odlaganja, a najkasnije u roku od 24 sata od prijema zahteva za naknadu štete, obrazuje tročlanu stručnu komisiju za utvrđivanje uzroka štete i procenu vrednosti pričinjene. Komisija bez odlaganja, a najkasnije u roku od 12 sati pre planiranog početka uviđaja obaveštava podnosioca zahteva za naknadu štete i lovnog inspektora o vremenu i mestu vršenja uviđaja. Komisija sprovodi uviđaj u roku od 24 sata od njenog obrazovanja. 

Ako se u lovištu, pak, poveća brojnost neke vrste lovostajem zaštićene divljači iznad optimalne brojnosti utvrđene planskim dokumentom, korisnik lovišta je dužan da preduzme mere radi uspostavljanja optimalne brojnosti te vrste divljači.

„U obavljanju poslova inspekcijskog nadzora lovni inspektor ima pravo i dužnost da utvrđuje i proverava propisane uslove koje korisnik lovišta mora da ispunjava za gazdovanje lovištem“, navodi Stipić.

„Obzirom na gore navedeno, Služba za poljoprivredu i poljoprivredno zemljište će se pismenim putem obratiti nadležnom organu za utvrđivanje činjenica faktičkog stanja štete na poljoprivrenom zemljištu uz prilaganje zapisnika poljočuvarske službe sa terena“, navodi Stipić.