Socijalno preduzetništvo u Subotici: Dobra praksa koja zahteva više pomoći države, ali i empatije sugrađana

Društveno odgovorno poslovanje i mogućnost da i teže zapošljive kategorije poput osoba sa invaliditetom imaju jednake šanse na tržištu rada možda najbolje opisuju šta je socijalno preduzetništvo i kakvu ulogu ono ima u jednoj zajednici. U Subotici postoji nekoliko dobrih primera poslovnog modela koji je baziran na upošljavanju upravo društveno osetljivih grupa, među kojima su subotička fabrika „DES“, pekara i poslastičarnica „Blaha Lujza“, te Inkluzivni centar „Zvuci srca“. Nijedno od njih nije, međutim, registrovano kao – socijalno preduzeće.

U Evropi, prva socijalna preduzeća bila su osnovana u Italiji 1991. godine da bi se veoma brzo počela pojavljivati i u drugim zemljama. Procenjuje se da danas oko dva miliona pravnih lica u državama-članicama Evropske unije tj. oko 10 posto svih pravnih lica posluje po principima socijalne ekonomije i zapošljava preko 14 miliona radnika, što čini 6,5 posto zaposlenih u Evropskoj uniji. 

O socijalnom preduzetništvu kao konceptu u Srbiji se počelo intenzivnije govoriti nakon 2000. godine, a prvi Zakon o socijalnom preduzetništvu koji definiše i uređuje ovaj model poslovanja sa ciljem stvaranja povoljnog okruženja za njegov ravoj usvojen je tek 2022.

Zakon o socijalnom preduzetništvu definiše socijalnu ekonomiju kao ekonomiju čiji je prevashodni cilj ostvarenje koristi za širu društvenu zajednicu i društveno osetljive grupe, a ne sticanje dobiti, dok socijalno preduzetništvo jeste obavljanje delatnosti od opšteg interesa, radi stvaranja novih i inovativnih mogućnosti za rešavanje društvenih problema, problema pojedinaca ili društveno osetljivih grupa i sprečavanja nastajanja i otklanjanja posledica socijalne isključenosti, jačanja društvene kohezije i rešavanja drugih problema u lokalnim zajednicama i društvu u celini.

I dok se procenjuje da u Srbiji danas između 400 i 500 pravnih lica posluje po modelu socijalnih preduzeća, u Agenciji za privredne registre (APR) je samo 16 pravnih lica registrovano sa statusom socijalnog preduzetništva, i to tri privredna društva, jedna turističko-socijalna zadruga i 12 udruženja.

Slična situacija je i u Subotici, gde pravna lica koja posluju po modelu socijalnog preduzetništva – upošljavajući društveno osetljive grupe kojima je potrebna dodatna sistemska podrška kako bi se mogli ravnopravno uključiti u životne tokove zajednice – do dan-danas nisu iskoristila mogućnost preregistracije koje Zakon o socijalnom preduzetništvu pruža.

“DES”: Subotička fabrika u kojoj se razlike tretiraju s jednakom pažnjom

Subotička fabrika “DES”, koja proizvodi kazane za rakiju, ima veoma dugu tradiciju zapošljavanja osoba sa invaliditetom – dužu od šest decenija.

Jedan od njenih radnika je i Sead, koji će u maju ove godine, nakon 36 godina radnog staža, otići u penziju. Pun energije i optimizma, nekadašnji Sarajlija a danas Subotičanin, Sead kaže da je „DES“ prva i jedina firma u kojoj je radio. On obavlja poslove metalonatiskivača, što nam je odmah i pokazao.

Kada se društvo, po okončanju Drugog svetskog rata, suočilo sa problemom velikog broja lica sa telesnim ili senzornim oštećenjima, država je tragala za načinom kako da ih uposli da bi se i oni osećali korisnim članovima zajednice. Tako je na prostoru tadašnje SFRJ nastalo Udruženje defektnih sluhom (UDES), a kada se to udruženje raspalo, u Subotici je 1961. godine bila osnovana fabrika “DES” (skraćeno od – defektni sluhom), koja od tada zapošljava osobe sa invaliditetom.

Proizvodi “DES-a” danas nose oznaku „Fer proizvod“ koju dodeljuje Udruženje preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom Republike Srbije. Kupovinom robe, odnosno korišćenjem usluga obeleženih znakom “Fer proizvod”, podržavaju se osobe sa invaliditetom koje su zaposlene i aktivne, a preduzećima pomaže da izađu iz zone diskriminacije i podignu svoju ekonomsku moć kako bi se stvorili uslovi za otvaranje novih radnih mesta, pre svega za osobe sa invaliditetom.

„DES“ zapošljava ukupno 50 radnika, od kojih su 33 osobe sa različitim vrstama invaliditeta – senzornim tj. oštećenjima sluha i vida, telesnim, osobe sa poteškoćama u intelektualnom razvoju, osobe koje su imale određene probleme u ponašanju, i/ili dolaze iz marginalizovanih grupa.

U APR-u, “DES” je kategorisan kao društvo koje zapošljava osobe sa invaliditetom i radi profesionalnu rehabilitaciju, a čije poslovanje reguliše Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom koji počiva na principu pozitivne diskriminacije jer licima sa sniženom radnom sposobnošću omogućava da se lakše zaposle.

S druge strane, benefiti za samo preduzeće su subvencije koje država daje za svaku zaposlenu osobu sa invaliditetom. Tako Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja dodeljuje subvencije za zaradu osoba sa invaliditetom u iznosu do 75 odsto zarade, ukoliko tih 75 odsto ne prelazi 50 odsto od prosečne zarade na državnom nivou po poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, objašnjava za Magločistač psihološkinja Tihana Mlađenović, koja je u “DES-u” zaposlena kao stručno lice na poslovima pružanja profesionalne asistencije.

„Isto ministarstvo svake godine raspisuje javni poziv za refundaciju dela troška nabavke repro-materijala. Konkurišemo i kod Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam za dodelu bespovratnih sredstava na osnovu refundacije troška nabavke mašina“, dodaje ona.

Mlađenović: “To što su oni zaposleni ovde, to njih drži da ne budu socijalni slučajevi”

Većina poslova u “DES-u” obavlja se ručno, a način rada je prilagođen ljudima koji su zaposleni ovde.

Novinarka Magločistača je imala priliku da vidi kako se odvija sam proces proizvodnje kazana i da se upozna sa zaposlenima, a glavni utisak je da sve funkcioniše skladno, da zaposleni rade kao tim, nebitno na to kakva oštećenja imaju.

U takvom radnom okruženju, osobe sa invaliditetom svoj invaliditet i ne osećaju, a ima čak i primer da pod istim krovom rade četiri člana iz jedne porodice.

„To što su oni zaposleni ovde, to njih drži da ne budu socijalni slučajevi“, kaže Tihana Mlađenović.

„Važno je”, dodaje ona, “u komunikaciji koristiti drugačiju terminologiju zbog toga što se time smanjuje diskriminacija, a sa druge strane se stvara kohezija i povećava se osećaj pripadnosti i osećaj prihvaćenosti. Kada uđete u proizvodnju, među njima nema razlike“.

Takođe, poslovi su prilagođeni njihovim mogućnostima i potencijalima, a svako ko uđe u ovo preduzeće, prolazi i kroz profesionalnu rehabilitaciju i obuku.

„Fabrika se nalazi van grada, što utiče na smanjenje stresa i bolje funkcionisanje naših zaposlenih. Obezbedili smo za njih topli obrok, a imamo i organizovan autobuski prevoz za radnike“, ističe Mlađenović.

Kao preduzeće za zapošljavanje i rehabilitaciju osoba sa invaliditetom, bila je registrovana i “Čikoš Štampa”, koja je zapošljavala 55 radnika, od kojih su više od polovine činile osobe sa invaliditetom. Ovo preduzeće je, međutim, 2022. godine moralo da se zatvori između ostalog i zbog toga što su subvencije kasnile od strane države,  ali i drugih problema sa kojima ova štamparija – nakon 30 godina rada – nije uspela da se izbori. 

„Od 2016. godine država je prestala da finansira stručna lica koja su bila primljena za rad sa osobama sa invaliditetom, kao i da refundira putne troškove koje je do tada isplaćivala osobama sa invaliditetom. Tako je firma imala samo od toga 5 miliona godišnjeg minusa. A poslednje 2 godine je ukinula i pomoć preduzeću koja se odnosila na refundiranje dela potrošene sirovine u visini od 25 miliona dinara“, navodi bivši vlasnik “Čikoš Štampe”, Igor Čikoš.

Ivanišević: Mali broj firmi je registrovan kao socijalno preduzeće

Prema oceni pokrajinskog sekretara za privredu i turizam, Nenada Ivaniševića, broj preduzeća koja su upisana u Registar socijalnih preduzeća je – nezadovoljavajući.

„Benefit ove ideje je da se na taj način zapošljavaju teže zapošljive kategorije i da se smanji društveni jaz kod ljudi koji su radno sposobni, a korisnici su socijalne pomoći, da izađu iz tog začaranog kruga socijalne pomoći i da budu radno aktivni“, kaže Ivanišević. 

Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam, kao vid podrške firmama koje se bave socijalnim preduzetništvom, daje subvencije za kupovinu mašina i oprema za preduzeća upisana u Registar socijalnih preduzeća.

„Razmišlja se o tome kako da se i poreska politika prilagodi socijalnim preduzećima po ugledu na zemlje zapadne Evrope, ali u ovom momentu tih benefita nema“, kaže Ivanišević, dodajući:

„Ideja nam je da posle rebalansa budžeta izdvojimo veća sredstva za podršku socijalnim preduzećima i nevladinim organizacijama koje su do sada obavljale tu funkciju i da ih na taj način motivišemo, da to ne bude samo subvencija za troškove opreme, nego da bude jedan kompletan paket koji bi obuhvatao i troškove mašina i opreme, ali i zaposlenih, prostora, sve ono što bi nekog motivisalo da se preregistruje, da bi oni mogli da sa tržišnog načina poslovanja uđu u taj socijalni segment, znajući da imaju našu podršku u tome“.

Prema njegovom mišljenju, potrebno je paralelno sprovoditi i dodatne informativne kampanje, ali i omogućiti da preduzeća dobiju bar dve godine finansijske podsticaje.

„Oni kada se odreknu 50 odsto profita na šta su navikli, oni prosto ostaju bez tog profita. Naša ideja će biti u narednom periodu da dve godine pratimo neko preduzeće, da 25 odsto tog profita kog se oni odriču dobiju od nas i da druge godine dobiju još 25 odsto da bi na taj način mogli da budu finansijski podstaknuti da dođu do statusa socijalnog preduzeća“, objašnjava Ivanišević.

A kao ozbiljan izazov, on apostrofira i knjigovođe i računovodstvene biroe koji nemaju iskustva sa socijalnim preduzećima, bilo da se radi o preregistraciji, ili izradi završnih računa, kada imaju dilemu kako nešto treba knjižiti.

„U planu je da se u narednom periodu održi obuka za računovođe da bismo njima objasnili kako da rade sa našim klijentima“, zaključuje pokrajinski sekretar za privredu i pravosuđe, Nenad Ivanišević.

Ric: Poreske olakšice bi motivisale poslodavce da se preregistruju 

Da postoje određene nejasnoće kako model socijalnih preduzeća zapravo treba da funkcioniše i u kojoj meri je isplativ, potvrđuje Gabor Ric, direktor humanitarne organizacije “Karitas” u Subotici, koja je 2021. godine otvorila pekaru i poslastičarnicu „Blaha Lujza“.

Ovaj projekat je, kaže Ric za Magločistač, nastao po ugledu na svetski lanac pekara koji je osnovao Helmut Gragger iz Austrije, a koji zapošljava osobe sa invaliditetom, ali i osobe bez stručne spreme.

“Blaha Lujza” se specijalizovala za pravljenje hleba po receptu, kako kažu, naših prabaka, od starog testa, bez aditiva, na zdrav način. U tu svrhu, zapošljavaju 12 lica, od kojih su tri osobe sa invaliditetom, ali u pekari rade i oni koji su odbili da urade kategorizaciju kako bi “dobili papir o tome da su kategorisani kao osobe sa invaliditetom”.

„Oni se ceo život bore sa nekim nedostacima i jednostavno ne žele da ih bilo ko razlikuje. I bilo je onih koji su mi rekli, ako moraju da upišu negde da su osobe sa invaliditetom, onda radije neće raditi ovde. Očito je da postoje ljudi koji tako razmišljaju i to treba poštovati, što mi tretiramo kao prikriveni invaliditet“, objašnjava Ric.

Prema njegovom mišljenju, socijalna preduzeća ne moraju da zapošljavaju samo osobe sa invaliditetom ili poteškoćama u psihičkom razvoju, već i osobe koje ne mogu lako da se zaposle na tržištu rada, a tu spadaju mladi bez radnog iskustva, osobe bez struke, osobe na početku svoje karijere, osobe na kraju svog radnog staža tj. pred penziju, romska populacija, migranti i izbeglice, ali i osobe koje dugo vremena nisu bile zaposlene.

Do sada za svoje poslovanje nisu tražili pomoć od države, a takođe nisu doneli ni odluku o preregistraciji firme iz d.o.o. u socijalno preduzeće.

„Problem je ako smo registrovani kao socijalno preduzeće i jednog dana hoćemo da zatvorimo firmu, onda svu opremu treba da predamo nekom drugom socijalnom preduzeću umesto osnivaču, u ovom slučaju ‘Karitasu’, što je pomalo čudno“, smatra Ric.

Ovaj model poslovanja, dodaje on, više bi se isplatio poslodavcima ako bi oni dobijali određene pogodnosti u vidu, na primer, povrata poreza na prihod za svaku zaposlenu osobu, a što bi ih motivisalo da se preregistruju i svakako olakšalo njihovo poslovanje.

Ric napominje da zaposleni kod njih dobijaju zaradu i da firma plaća za njih poreze, tako da oni nisu na teret državi jer ne primaju nikakvu socijalnu pomoć, već upravo suprotno – doprinose državi.

„Profit koji se ostvari će jednog dana preći u ‘Karitas’ Subotica i biće uložen u kupovinu svega onoga što je potrebno za pomoć u kući, rukavice, higijenska sredstva, kao što i hleb koji ostane na kraju dana, nakon zatvaranja, takođe prelazi u ‘Karitas’ i on se kasnije deli onima kojima je potreban”, naglašava Gabor Ric.

Tako je tokom 2023. godine bilo podeljeno 1.300 paketa hleba proizvedenog u “Blaha Lujzi” u humanitarne svrhe.

Direktor humanitarne organizacije “Karitas” Subotica, Gabor Ric, napominje i da socijalna preduzeća u zemljama Evropske unije mahom imaju obezbeđen plasman svojih proizvoda – što u Srbiji nije slučaj.

„U Bačalmašu u Mađarskoj postoji učenička zadruga za osobe sa invaliditetom koja gaji povrće. Oni kroz narodnu kuhinju, kao što je kod nas Crveni krst Subotica, plasiraju svoje proizvode, koji su plaćeni. Oni tako ne razmišljaju o tome ko će robu odneti na pijacu, da li će ona biti prodata, šta da se radi sa onim što se ne proda“, kaže Ric.

Drugi primer je jedna italijanska firma koja se bavi proizvodnjom papirne galanterije od koje opština uzima robu – koverte, kartonske kutije – i plaća je.

Treći primer je vešerajnica u kojoj takođe rade osobe sa invaliditetom, a njihove usluge čišćenja plaćaju hoteli koji nose kod njih robu na pranje.

„Svest građana je takva da i građani i mnoge firme nose kod njih robu na čišćenje upravo zato što zapošljavaju osobe sa invaliditetom“, napominje Ric.

Kafić u kome je sve besplatno: Dođi, popij kafu i doniraj koliko možeš

Pomoć u hrani koja ostane u pekari i poslastičarnici „Blaha Lujza“ dobijaju i radnici subotičkog Inkluzivnog centra „Zvuci srca“, pa im je tako obezbeđen doručak, dok je njihovim donatorima i gotovo pa komšijama drago da na ovaj način mogu da im pomognu.

Ovaj centar radno angažuje 10 osoba sa smetnjama u mentalnom razvoju, a kako objašnjava saradnica ovog udruženja, Tatjana Sajčić, u narednom periodu će nastojati da uđu u sistem socijalnih preduzeća.

„Ključ socijalnog preduzetništva je podrška svim ranjivim grupama, ili podrška različitim potrebama društva. Mi trenutno pratimo razvoj ove grane u skladu sa zakonom koji je donet 2022. godine. Još uvek se nismo registrovali jer imamo određene otežavajuće okolnosti sa kojima se mi do sada nismo susretali, kao na primer – na koji način se registrovati i voditi to socijalno preduzeće, kako treba da izgleda plan preduzeća, i drugo“, kaže Tatjana za Magločistač.

Inkluzivni centar „Zvuci srca“ funkcioniše kao radni centar, a osobe koje su angažovane za rad u ovom kafiću su obučene da mogu da usluže goste i da pripremaju razne napitke.

Centar je specifičan po tome što je u njemu – sve besplatno. Posetioci mogu da ostave donaciju – onoliko sredstava koliko oni smatraju da treba, a imaju i mogućnost kupovine čaša, prazničnih figurica, slika… opet po ceni koju sami opredele. 

„U budućnosti, kada budemo i socijalno preduzeće, osim što će radno angažovani moći da prihoduju, i radni centar će biti samoodrživ pa će moći da zaposli ljude koji će imati i ugovore o radu i biće stalno zaposleni“, deli viziju Inkluzivnog centra “Zvuci srca” Tatjana Sajčić.

This publication was produced with the support of #SustainMedia Programme, co-funded by the European Union and the German Federal Ministry of Economic Coop-eration and Development. Its contents are the sole responsibility of Magločistač and do not necessarily reflect the views of the EU or the Federal Ministry of Economic Cooperation and Development.