Isključeni deo Gradskog odbora SPS-a u lokalnom parlamentu zadržao poziciju pozicije, dok se onaj „pravi“ mimo svoje volje našao u opozicionom taboru
Šta god neko pomislio kada mu se spomene Skupština grada, ima jedna konstanta koja se već duže vreme ne menja: najviše gradsko telo formalno broji 67 odbornika. Međutim, kada bi se pokušao utvrditi kvalitativni sastav koji se krije iza ove neutralne činjenice, čak ni sami odbornici ne bi mogli dati precizan odgovor.
Poučna priča o Zoltánu Tereku
Tamara Zagorac: Terek došao, Božinović prošao
Poslednji primer za to je i današnja (vanredna!) sednica Skupštine grada koja je pokazala da se čak i prelaskom iz opozicije u klupe vladajuće većine opet može završiti u opoziciji. Kao ilustraciju za ovu tezu uzećemo, recimo, dodanašnjeg odbornika Demokratske stranke Zoltána Tereka koji je ojačao odborničku grupu Socijalističke partije Srbije. Njegov izbor najnovijih političkih istomišljenika matematički se možda pokazao i tačnim, jer je prelaskom u frakciju koju predvodi Tamara Zagorac — Mešter doprineo njenoj brojčanoj nadmoći u odnosu na onu koju predvodi Duško Stipanović. Međutim, i taj potez, u kom je rezultat 5:4 za pakt Zagorac-Terek, pokazao se nedovoljnim da spreči Stipanovića u sprovođenju zacrtanog političkog cilja. Znajući da će imati podršku većinskih koalicionih partnera iz redova Saveza vojvođanskih Mađara i Srpske napredne stranke, Stipanović je protivljenje Tamare Zagorac — Mešter imenovanju Dragana Božinovića za direktora „Subotica-gasa“ poklopio rečima kako će SPS ipak glasati za predlog kog je današnja malobrojnija unutarstranačka frakcija i kandidovala.
Apsurd u ovom delu priče o sednici Skupštine grada ima više dimenzija. Jedan od njih je da je isključeni deo Gradskog odbora SPS-a u lokalnom parlamentu zadržao poziciju pozicije, dok se onaj „pravi“ – kog podržava Pokrajinski odbor stranke i iza koga u Subotici stoji Slobodan Vojinović – mimo svoje volje našao u opozicionom taboru, zajedno s DS-om iz kog je – svojom voljom – spomenuti Terek prešao u SPS, nadajući se slasti vlasti. Sledeća tačka, a koja se ticala imenovanja Derve Ahmetovića za direktora „Subotičke toplane“, samo je potvrdila ranije utvrđeni dogovor malobrojnije frakcije SPS-a sa SVM-om i SNS-om, koji su, uzgred, mudro ćutali, slušajući unutarstranačka prepucavanja.
Vrckave ideje u ugašenoj kući
Slavko Parać: Todosijevićevih 10 blagovesti
Drugi deo sednice obeležila je potresna ujedinjenost pozicije i opozicije nad sudbinom Radio Subotice. I dok su se do pre samo nekoliko meseci odbornici DS-a bavili kadrovskim rešenjima, uređivačkom politikom i međuljudskim odnosima unutar ove kuće, a njihovi ideološki protivnici iz SNS-a preko šefa odborničke grupe Gojka Radića neskriveno zagovarali njenu privatizaciju, danas su se i jedni i drugi našli na istom zadatku: po svaku cenu spasiti Radio Suboticu. Tako je, recimo, Radmilo Todosijević iz SNS-a oduševio protivnike iz DS-a rečima da bi Gradsko veće trebalo uputiti zahtev Vladi da se u slučaju Radio Subotice primeni „lex specialis“ kojim bi se ova kuća izuzela iz procesa privatizacije. Kao dokazani zagovornik poštovanja stečenih prava manjinskih nacionalnih zajednica Todosijević je rekao da se Radio Pirot ili Studio B ne može porediti sa Radio Suboticom koja u višenacionalnom gradu emituje programe na tri jezika, plus dve emisije na nemačkom jeziku i bunjevačkom govoru. Bogatstvo ideja u rešavanju pitanja statusa Radio Subotice Todosijević je podelio sa kolegama i pričom o mogućnosti da se u slučaju Radio Subotice osnivačka prava sa Grada prenesu na Turističku organizaciju Subotice, a da joj se lokacija, na primer, izmesti u slobodnu carinsku zonu. Oduševio je Todosijević svoje ljute opozicione protivnike i rečima da brend Radio Subotice vredi mnogo više u odnosu na procenjenih nešto ispod 2,5 miliona dinara u tolikoj meri da je šef odborničke grupe DS-a Slavko Parać predvideo da bi Todosijević u sledećih sat-dva izašao s još desetak pametnih predloga, dok je Đenđi Seleši pozvala odbornike svih stranaka da se oko ovog pitanja ujedine, predlažući ujedno da se i u Gradskoj kući otvori mogućnost građanima da u svojevrsnoj knjizi žalosti izraze svoj protest nad sudbinom Radija.
Dozu licemerja u ovu patetičnu priču uneo je Savez vojvođanskih Mađara, koji – osim saopštenja koje „Magločistač“ objavio (vidite „Druge vesti“) – je preko šefa ove odborničke grupe Györgya Buckóa još jednom pokazao da ga u sudbini jedne kuće zanima samo jedan njen deo. Reč je, naravno, o brizi ove stranke o budućnosti svojih mobilnih razglasa u redakciji na mađarskom, dok se ostali zaposleni ni ne spominju. Ali, šta se drugo moglo i očekivati od stranke koja već duži niz godina političke partnere i prijatelje nalazi u dokazano građanskim opcijama kao što su Srpska napredna stranka, s jedne, i Fidesz, s druge strane pameti.
[clear]
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.