Nama trebaju “moralno čisti ljudi, jer građani Subotice više nikom ne veruju, nijednoj političkoj partiji”, čulo se na tirbini
Nasušna je potreba za stvaranjem nove levice u Srbiji. Da, oko toga su se složili svi učesnici tribine organizovane pod okriljem Centra lokalne demokratije i Udruženja građana “Solidarnost”, simptomatično nazvane “Politička levica u Srbiji u raljama (zlo)upotreba”. Jedino oko čega je konsenzus izostao je odgovor na pitanje – ko treba da bude nosilac tih promena koje čekamo da se dese, kada se dese, i ako se uopšte dese?
O krivcima
Saglasnost je postignuta i oko odgovora na pitanje zašto smo tu gde jesmo, na dnu kom kraja ne vidimo. Kriv je liberalizam i nacionalizam koji je u poslednjih 25 godina ugasio sve političke ideje u nas, kaže prof. Boško Kovačević. Krive su političke elite koje prihvataju diktat stranih centara moći. Kriv je razbojnički kapitalizam koji smo uspešno instalirali sledeći smernice projekta zvanog “šok terapija”. Borislav Stefanović, predstavljen kao “levičar u opoziciji od 2012.”, dodaje: kriv je gramzivi neoliberalni kapitalizam oličen u “zlatnom teletu tržišta”, zelenaškim bankama koje nam sišu krv u sprezi sa oligarhijom. A da, krive su i naše političke partije – poput Dačićevog SPS-a, Ljajićevog SDPS-a, Vulinovog Pokreta socijalista – koje predstavljaju samo imitaciju levice (jer štite krupan kapital) uljuljkane u krilu neoliberalizma. I da, kriv je i DS, koji je učinio “veličanstvene stvari” za ovu zemlju, ali i “ogromne, ogromne greške” poput loše reforme pravosuđa, vršenja pritisaka na medije, porasta nezaposlenosti, bahaćenja na vlasti, pretvaranja ideja 5. oktobra u prah, postavljanja pogrešnih ljudi na važna mesta. Ali, ti loši momci su otišli, reče Borko, i zaključi: „Nazovimo ovaj deo neophodnim ali opravdanim posipanjem pepela i s tim ću završiti“.
Nastade tajac. Muk.
Šta nam je činiti? Eto, nova levica nastaje svuda u Evropi. I kod nas mora da se rode nove leve partije, novi levi pokreti, nove socijalne i političke ideje koje u prvom planu imaju čoveka, građanina, a ne državu, naciju, kaže prof. Kovačević. Potrebna nam je nova politika koja oslobađa a ne kolonizuje. Potrebna nam je nova rekonstrukcija političkih partija, koje moraju da se promene iznutra, jer ih u suprotnom neće biti. Političke partije moraju da artikulišu potrebe građana, a to ne čine, kaže prof. Kovačević. Umesto istrošenim idejama, one moraju da se okrenu merljivim rezultatima, u suprotnom će nestati sa političke scene.
“Ja nisam mogao da utičem na to, ali sada hoću da utičem”, nadovezuje se Borko, koji je došao da građanima Subotice izloži svoj plan i svoju nameru, a ta namera je da svojoj stranci ponudi nov program “koji ona verovatno neće prihvatiti”.
I živcima
Opet muk. I neverica.
Elem, Borkov manifest nove levice koja bi se mogla roditi pod okriljem nove Demokratske stranke, restrukturisane iznutra, sadržavao bi ideje tipa ukidanja robovlasničkog Zakona o radu, oporezivanja verskih zajednica, povećavanja izdataka za zdravstvo, obrazovanje, poljoprivredu, socijalna davanja. Zatim, ideje tipa ukidanja mera štednje, povećanja cene rada, pa i uvođenja državnog intervencionizma u privredu, što da ne. A heroj će biti, kaže Borko, onaj ko protera političke partije iz javnog sektora. Ovo poslednje ne bi bio deo manifesta, već više pogled u daleku, daleku budućnost.
Sve je to divno i krasno, rekoše građani i građanke Subotice, ali ste nam ostali dužni odgovor na pitanje – ko bi bili nosioci tih promena koje čekamo da se dese, kada se dese, i ako se uopšte dese? Nama trebaju “moralno čisti ljudi, jer građani Subotice više nikom ne veruju, nijednoj političkoj partiji”, čulo se. “DS nema veze sa levicom. Može li stranka da se transformiše unutar sebe? Ne može, jer su lični i grupni interesi jači od te potrebe”, čulo se. “DS je izgubila svoju šansu da se profiliše, ljudi ne prepoznaju DS, skinite kravatu i izađite na ulicu”, čulo se. Borku se, međutim, uopšte nije dopao ton tih poruka. “Ne treba tražiti neprijatelja u sagovorniku. Neću polemiku, polemiku ne želim”, reče on, i nastavi: “Neprijatelj Srbije nisu lopovi koji se smenjuju, već građani koji misle da ništa ne može da se promeni.”
Opet neverica. Jer su građani i građanke Subotice, prisutni na tribini “Politička levica u Srbiji u raljama (zlo)upotreba”, više nego jasno rekli svoje: vi niste ti nosioci promena koje čekamo da se dese, kada se dese, ako se uopšte dese.
Mirana Dmitrović
[clear]
2 Komentara na
“TRIBINA “POLITIČKA LEVICA U SRBIJI U RALJAMA (ZLO)UPOTREBA“: ČEKAJUĆI GODOA”
Sasvim je normalno da čovek, koji živi od politike, predstavi svoj pogled na stvari i pruži svoje viđenje rešenja trenutne situacije. I, sasvim je normalno da svako viđenje može da ima pristalice i protivnike …
I, da, neki ljudi su premladi, pa, u ovom razorenom školstvu, nisu učili dovoljno istorije, sociologije, ekonomije, da shvate uzroke ovog stanja u društvu. Oni, malo stariji, su to učili, ali nikada nisu povezali sa realnim svetom oko sebe – više su to bile dogme koje se moraju naizust izreći za peticu.
Elem, muče me neke stvari u vezi ovakvih predavanja i analiza. Znate, verujem da svaki stanovnik Srbije ima svoju teoriju zašto smo došli u ovu situaciju i kako iz nje izaći. Dođite u bilo koji kafić i moći ćete slušati lokalne Sokrate kako raspredaju teorije. Uz dužno poštovanje, razlika između ovih i gospode iz članka je ta, da su ovi drugi zakupili salu i u kulturnom okruženju raspredali svoju teoriju. I, nemam ništa protiv ako je to učinjeno kako bi se promovisala nova politička opcija. Ali, ljudi, to se tako ne radi. To je veoma amaterski.
Politici se mora pristupiti profesionalno. Morate imati ekipe istoričara, sociologa, ekonomista, politikologa, psihologa i stručnjake za marketing. Procena stanja treba da se izvrši na osnovu merenja: javnog mnjenja, ekonomskih pokazatelja, aktuelnog političkog stanja u lokalu, u državi, užem okruženju i globalno. Tek nakon toga je moguće napraviti program delovanja i objaviti ga narodu … Ah, zaboravih osnovno, bez čega nema smisla krenuti: treba imati viziju, cilj, zamisliti kako bi država trebala da izgleda kroz, recimo, sto godina (naravno, niti ćemo mi to ikad videti, niti će se baš sve ostvariti), ali bez vizije – sve je tapkanje u mestu …
I još nešto: integritet ljudi! Neka se niko ne zavarava da bi na popravljanje stanja u Državi neki blagonaklono gledali. I iznutra i spolja. Ali, opcija, koja pretenduje da bude reformistička, revolucionarna, mora imati integritet i opstati u uslovima pritisaka … A njih bi, garantovano, bilo.
Međutim, trenutno se o ozbiljnoj reformi društva razmišlja na diletantski način … Utopistički … Način, koji nije na ozbiljnim osnovama, već je pre skup želja. Ali, nije to loše, jer kvantitet, pre ili kasnije, pređe u kvalitet. Razne opcije se bore za naklonost masa, prate jedna drugu, pokušavaju dati nešto originalno, i možda, jednog dana, neke od njih postanu izraz iskrenih želja za promenama nabolje. A, onda, neka od njih se, možda, i seti da pozove nauku u pomoć. E, to bi već bio značajan korak napred …
Dakle, članak je, po meni, postigao cilj – dao je površan prikaz mlake ponude … Ako neko želi bolje rezultate, moraće da pruži mnogo, mnogo više … i sa jedne, i sa druge strane pera!
Ne znam koliko autorka ima godina, ali mislim da je previše mlada ili još uvek neupućena, ali bi svakako trebala znati, budući da se prihvatila javnog pera, da je Srbija, pa i naš grad u njoj, nerazvijene građanske sveti a samim tim i građanskih organizacija. One bi jedino, pored političkih stranaka, mogle da pobede ovaj neoliberalistički rvački zahvat kojim smo oboreni na pod i gušeni godinama, decenijama. Organizaciju trećeg sektora niko nije uzimao, a ni sada ne uzima, za ozbiljno. Ujedinjeni pokreti, NVO-i, udruženja, pravi sindikati i ostali oblici udruživanja građana bi mogli reći ne pljački od strane (sumljivih) bogataša. Sa druge strane, politička stranka koja smogne snage da se reorganizira, da požrtvovano stane na čelo preporoda, da se transformiše u servis građana, moći će da za kratko vreme uradi posao. Par stotina prevaranata i prevrtljivaca, pa poluđeni, nesretni, samoljubivi lider, pa finanseijeri kampanja, svi oni su nam, uz veliku pomoć medija i sudova, pokvarili sliku o DS-u. Samo par ljudi je uništilo iskrene napore stotine hiljada drugih. To je škola koju će DS zapamtiti za svagda ili će nestati za svagda. Ja verujem Borku. Promene će se desiti, samo je pitanje da li ćemo morati ovaj put i ginuti za to.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.