“U Subotici je ostvarena plemenska podela plena i svaka etnička stranka bavi svojim stadom”
[divide icon=”circle” width=”medium”]
Savez vojvođanskih Mađara (SVM) i Srpska napredna stranka (SNS) već šest godina čine vlast u Subotici. SNS je u ovom gradu dobio najveći broj glasova, stoga je uticaj SVM-a gotovo neprimetan, što se u proteklim godinama moglo primetiti i u nedostatku javnih nastupa funkcionera ove manjinske stranke u većinskim medijima i po veoma retkim zajedničkim nastupima, da bi se to, zbog predstojećih izbora, naglo promenilo. Prema rečima sagovornika Vojvođansko istraživačko-analitičkog centra (VOICE), u Subotici je ostvarena plemenska podela plena, svaka etnička stranka se bavi svojim biračkim telom, čemu svedoči i odluka na poslednjoj sednici Skupštine grada o podizanju tri spomenika – “jedan Mađaru, jedan Srbinu, jedan Bunjevcu”.
Pažnju je privukla aktivna kampanja Saveza vojvođanskih Mađara, posebno na društvenim mrežama, koja se na indirektan način ipak suprotstavlja koalicionom partneru Srpskoj naprednoj stranci, gde se pozivaju birači da glasaju protiv “balkanizacije”, za izbor mađarskog gradonačelnika, da Suboticom upravljaju Subotičani i da na svim ključnim fukcijama u javnim preduzećima budu Subotičani, “a ne neki drugi”, aludirajući time na činjenicu da je na neke od ključnih pozicija u gradu vlast, čiji je deo i SVM, dovela kadrove iz Beograda i Novog Sada. Tako je direktor najznačajnijeg javnog preduzeća u gradu Predrag Radivojević iz Beograda, gradska menadžerka Zagorka Panić takođe iz Beograda, dok je direktor Opšte bolnice dr Slobodan Puškar iz Novog Sada.
Nosilac izborne liste SVM-a Balint Pastor je prošle nedelje izjavio novinarima da će, u zavisnosti od broja osvojenih glasova na lokalnim izborima, gradonačelnik Subotice najverovatnije biti Bogdan Laban (SNS) ili on.
On je takođe demantovao da je nekakvim dogovorima Subotica obećana SVM-u i naveo da ne postoji nikakav lični konflikt između njega i sadašnjeg gradonačelnika Subotice Bogdana Labana.
Uprkos tome, Pastor je podsetio da se ova stranka nedavno obratila gradonačelniku zato što oko 1300 penzionera u Subotici još uvek nisu dobili socijalne pakete, kao pomoć usled epidemije korona virusa, zbog čega se SVM, u pojedinim situacijama kao što je to slučaj sada, ponaša kao opozicija unutar pozicije. Prethodno je predsednik ove stranke Ištvan Pastor kritikovao gradsku vlast zbog vrednosti tih paketa, smatrajući da u budžetu Subotice postoji novac za veću pomoć građanima.
U prilog tome, pojedini mađarski portali, bliski SVM-u, kao što je Jó reggelt Vajdaság, započeli kampanju protiv gradonačelnika. Portal nije registrovan kao medij, a u potpisu tekstova najčešće se navode nadimci autora. Izdavač ovog onlajn izdanja je Uduženje mađarskih novinara Vojvodine SENZUS, a zastupnik udruženja je Nandor Ujheji, navodi se na portalu APR-a. Ujheji je ujedno i predsednik Skupštine opštine Novi Kneževac i nosilac liste SVM-a u ovoj opštini, i nalazi se na funkciji Odbora za službenu upotrebu jezika i pisma Nacionalnog saveta Mađara.
Da podsetimo, u periodu od 2016-2018. godine Fondacija Bethlen Gabor iz Mađarske opredelila je za ovaj subotički portal 16.400,000 forinti (oko 51.000 evra). Takođe, zahvaljujući podršci premijera Mađarske Viktora Orbana 300 miliona evra dobila je Fondacija Prosperitati za podršku vojvođanskim privrednicima. Pojedini mediji navode da je ta fondacija u bliskim vezama sa SVM-om. Značajna sredstva su u proteklom periodu opredeljena i za rekonstrukciju medijske kuće u Subotici u okviru koje sada posluju RTV Pannon, list Hét Nap i list Magyar Szó, čije se sedište nalazi u Novom Sadu, a koji je sredinom 2017. godine za informisanje dobio 500 miliona forinti (oko 1,5 miliona evra), objavio je tada mađarski portal 444.hu, a prenosi Slobodni Mađar So.
Sličnu izbornu kampanju vodi i jedan od portala u Mađarskoj pod imenom Balk Magazin koji je 8. juna objavio informacije stare godinu dana prenoseći linkove iz srpskih tabloida u kojima se gradonačelnik Laban optužuje da je lopov, da gradi apartmane na crnogorskom primorju, kao i druge sporne tvrdnje. Na dnu sajta primetan je logo MTI, mađarske državne agencije. U tekstu se podseća i na pisanje dnevnog lista Blic koji je pre godinu dana objavio članak u kom tvrdi da je Laban najbogatiji gradonačelnik u Srbiji sa imovinom vrednom 4,5 miliona evra.
Ovi tekstovi su nastali tokom izborne kampanje, što može da ukazuje na nestabilne i narušene odnose između SVM-a i SNS-a, a ujedno oslikava i potrebu za osvajanjem najvećeg broja glasova i mesta gradonačelnika Subotice.
Dugogodišnji novinar iz Budimpešte, rodom iz Subotice, Gabor Bodiš rekao je za VOICE da je u Subotici ostvarena plemenska podela plena i da se svaka etnička stranka bavi svojim stadom, odnosno – biračkim telom.
“To se vidi i na najnovijem primeru sa poslednje sednice Skupštine grada gde je doneta odluka o podizanju tri spomenika – jedan Mađaru, jedan Srbinu, jedan Bunjevcu (Kralju Petru, Karolju Biru i Ivanu Antunoviću). Zbog ovog poslednjeg slučaja, meni je žao da Karolj Biro, koji je bio gradonačelnik, može da dobije svoje itekako zasluženo obeležje, samo u pratnji jednog kralja i crkvenog zvaničnika. Kod Biroa nije uopšte važno da je Mađar, nego da je za njegovo vreme nastala Subotica, koju sada znamo. Dok je ne poruše“, kazao je Bodiš.
Dodao je da SVM vodi računa o svojim glasačima i da zbog toga nema nikakvog razloga da se, kao deo gradske vlasti, meša u nepostojeće zajedničke poslove.
Saradnik lista Családi Kör i portala Autonomija na mađarskom jeziku Peter Vataščin rekao je za VOICE da je unutrašnji politički život vojvođanskih Mađara uvek bio van domašaja pažnje većinskih medija, kao i da je slično i kada je reč o drugim manjinama u Srbiji, osim možda albanske zajednice.
“S druge strane, za SVM ’spontano’ glasa samo zanemarljiv broj nemađarskih građana, tako da nije toliko bitno za njih pojavljivanje u srpskoj štampi. Mislim da je za Ištvana Pastora, kao i za druge ličnosti u partiji sasvim dovoljno retko pojavljivanje u medijima na srpskom jeziku“, smatra Vataščin.
Prema rečima sociologa Branislava Filipovića, odnos ove dve partije je kao ugovoreni brak, gde mladenci pristaju na želje i zahteve drugih u cilju realizacije sopstvenih interesa.
“Jasno je da tu nije planula neka velika ljubav, ali do sada barem nije bilo ni većih animoziteta. Ipak, smatram da je za politički i ekonomski razvoj grada potrebna značajnija sinergija političkih elita, veće međusobno razumevanje i, najvažnije, bliski politički programi, što u ovom slučaju nije baš tako“, podseća Filipović za VOICE.
U odnosu na poslednje izjave Balinta Pastora i Bogdana Labana da nema govora o trgovini sa pozicijom gradonačelnika i da Subotica neće biti “ratni plen“, Gabor Bodiš kaže da je pre nekoliko meseci predsednik SVM-a Ištvan Pastor navodno “postigao dil kod predsednika Vučića da njegova stranka dobije mesto gradonačelnika Subotice“.
“Šta je morao da da u zamenu, ne znam. Posle toga je trebalo napraviti strategiju da stranka, koja sigurno neće imati većinu u gradskoj Skupštini, daje kandidata za tu čelnu funkciju. Prema mom saznanju, ova činjenica da će gradonačelnik biti čovek SVM-a, bez obzira na rezultate izbora, je pre nekoliko meseci saopštena i partijskim organizacijama SNS-a u Subotici“, kaže Bodiš.
Peter Vataščin smatra da je to “opoziciono ponašanje“ SVM-a verovatno najveća tajna ove kampanje, ali da nije sasvim jasno, da li je reč o nekoj tenziji između dve partije ili o dogovorenoj strategiji.
“Jedna stvar je jasna, birači SVM-a se nisu potpuno pomirili sa činjenicom da njihova partija sarađuje sa naprednjacima na svim nivoima vlasti. Jedan od razloga je kulturološki, to jest, vojvođanski Mađari se obično suprotstavljaju srpskom nacionalizmu“, kazao je Vataščin.
On je podsetio da je pre nekoliko godina, kada je Aleksandar Vučić držao izborni miting tokom svoje predsedničke kampanje u Subotici, Ištvan Pastor intenzivno i emotivno pokušao ubediti birače SVM-a da podrže Vučića.
“Govorio je o tome, između ostalog, da ’svako ima svoju prošlost’. Samo jedan primer u vezi ovoga: ’Šešeljevi sendviči’ su gotovo svakodnevni deo mađarskog javnog diskursa u Vojvodini. Tako da, voditi ’indirektnu’ kampanju protiv naprednjaka na lokalnom nivou je svakako logično, ako uzmemo u obzir ovaj generalan stav mađarskih birača“, objasnio je Vataščin.
Kada je reč o Pastorovoj izjavi da Suboticu treba da vode Subotičani ili da SVM želi mađarskog gradonačelnika, Branislav Filipović smatra da je se te izjave mogu interpretirati u svetlu takozvane naknadne političke mudrosti.
“Mislim da su predstavnici ove političke opcije razumeli ozbiljnost političko-ekonomske situacije u koju nas je dovela jedna definitivno neevropska politika, te da sada pokušavaju, barem kroz predizborne političke radnje, da više utiču na to kako će naša politička budućnost izgledati“, naveo je Filipović.
On je ocenio da je to potpuno legitiman politički čin i da je trebalo ranije da više utiču na sve donosioce odluka na lokalnom i regionalnom nivou da ne bismo došli do situacije masovnog egzodusa mladih ljudi, devastiranog kulturnog života i ekonomske stagnacije.
Gabor Bodiš poručuje da je zaustavljenje “balkanizacije“ deo već pomenute kampanje i sve kritičnijih tonova na račun koalicionog partnera, gradonačelnika Labana.
“Sve to ide uz blagoslov predsednika Vučića, a možda je i mađarski premijer dao svoj doprinos ovakvom razvoju događaja. Pastor mlađi, kandidat za tu čelnu funkciju, sigurno ima civilizovaniji nastup, međutim, on do sada nije dao ni jedan jedini znak koji bi odudarao od partijske discipline. Biće civilizovaniji gradski balovi, ali maske neće pasti“, ocenio je Bodiš.
Vataščin podseća da Balint Pastor nije koristio samo reč “balkanizacija“, nego i “beogradizacija“ i “novosadizacija“, dok u suprotnom pravcu govori o “lokalpatriotskom“ programu stranke i o tome da oni hoće “srednjoevropski“ grad.
“Činjenica je da mnogim Mađarima centar Subotice znači i neki simbol mađarskog identiteta. SVM je etnička partija koja ima svoje poslanike na republičkom i pokrajinskom nivou. Dakle, prema ’etničkoj logici’, najznačajnija pozicija za jednog mađarskog političara svakako je i fotelja gradonačelnika Subotice. Iako se broj Mađara smanjuje u gradu, Subotica je još uvek možda najznačajniji centar mađarske zajednice u Srbiji, i gore navedeni simbolički značaj grada je snažan“, kaže Vataščin.
On je naveo da je pomalo smešno da SVM govori o balkanizaciji, jer su od osnivanja partije uvek imali snažnu poziciju u Subotici.
“Gotovo nikad nisu bili u opoziciji, a imali su i četiri gradonačelnika od 1994. godine. Ako postoji partija koja snosi najveći deo odgovornosti za sva dešavanja u Subotici, od 1994. godine, na ovamo, što se lokalne vlasti tiče, to je SVM. Naravno, ne treba zaboraviti da su Demokratska stranka i Srpska napredna stranka doprineli propadanju ovog grada“, kazao je Vataščin.
Više je nego očigledno da je koncept “balkanizacije”, koji su izneli lideri Saveza vojvođanskih Mađara, podesan za analitiku seta društvenih promena koje Subotičani vide i osećaju, rekao je Branislav Filipović.
“Implozija kulturnih vrednosti u korist retradicionalizacije i parohijalizacije, jačanje nacionalnih narativa, feudalizacija ekonomskih odnosa, afirmacija korupcije kao komunikacijske alatke i disperzija građanskog identiteta jeste proizvod balkanizacije za koju su pre svega odgovorni nosioci političke moći. Drago mi je da je neko iz redova ’jačih’ političkih opcija imao snage i odgovornosti da stvari tako nazove“, kaže Filipović.
Dodao je da je Subotica izgubila mnogo pređašnjeg sjaja u svakom smislu, i da očekuje rast novih građanskih političkih opcija, koje su prepoznale balkanizaciju i imaju snage da utiču na promenu političkog i kulturnog sistema koji nas sve više udaljava od porodice evropskih gradova i država.
Gabor Bodiš podseća da ne postoji druga stranka vojvođanskih Mađara sem SVM-a i da je Mađarski pokret nešto aktivan u Subotici i u Senti, ali da je to nedovoljno.
“Za dva Pastora je zbog toga pitanje svih pitanja: koliko će Mađara izaći na izbore. Ako premalo, Pastorovi rizikuju gubitak podrške i Orbana i Vučića“, smatra Bodiš.
Dodao je da SVM samo radi ono što njegovi veći partneri (Vučić i Orban) rade u svojim zemljama, a to je direktna kontrola medija, koja se upotrebljava isključivo za partijsku propagandu.
“Zašto bi to skrivali, narod se ne buni, Evropska unija ostaje ravnodušna i za nagradu i dalje šalje sredstva. Sve dok se ne promeni ovakav ciničan međunarodni poredak, veći i manji diktatori će neometano vladati“, ocenio je Bodiš.
SVM je u proteklim godinama, kada je reč o kampanjama, prikupio ogromno iskustvo, rekao je Peter Vataščin i dodao da ova stranka nije samo zainteresovana za izbore u Srbiji, nego animira svoje birače i tokom izbora u Mađarskoj ili izbora u EU.
Naveo je da SVM od 2016. godine redovno podseća javnost da Fondacija Prosperitati, koju finansijski pomaže Mađarska, opstaje zahvaljujući odličnim odnosima koje ova stranka neguje sa Orbanovim Fidesom.
“Fondacija Prosperitati nije samo neki ’menadžerski’ institut, već i politički instrument. SVM se uopšte ne stidi da na ovakav način prikuplja politčke poene u svojoj zajednici gde su siromaštvo i egzistencijalna neizvesnost deo svakodnevice“, kazao je Vataščin.
Vataščin je, ocenjujući način izveštavanja mađarskih medija bliskih SVM-u, rekao da je SVM svoje medijsko carstvo gradio godinama i da su oni uglavnom samo instrumenti u rukama ove stranke i indirektno Fidesa.
“Bez finansijske podrške Vlade Mađarske oni bi defintivno bili samo senke svog današnjeg oblika“, kaže Vataščin.
On je uveren da članovi SVM-a u mnogim slučajevima nisu bili zadovoljni političkom stilom naprednjaka, kao i skandalom Labana sa “betonskim cipelama“ i “čupanjem grkljana“, ali da treba uzeti u obzir da je ovo strateško partnerstvo, ne samo u Subotici nego na svim nivoima.
“SVM bi bez podrške SNS-a i Fides-a jedva egzistirao ovako kao danas, tako da, jednostavno nije u stanju da izrazi oštru kritiku protiv Vučića i Orbana. Verovatno to i nije posebno nužno Ištvanu Pastoru jer je i sam hiper autoritativan političar“, zaključuje Vataščin.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.