Tribina Naplo ker-a u Subotici, naslovna fotografija: Natalija Jakovljević (Magločistač, arhiva)
Bez obzira na to da li se na tribini govorilo o pluralizmu ili građanskom duhu, oba pojma podjednako su se odnosila na značaj i moć Saveza vojvđanskih Mađara i ulogu i očekivanja od Mađarskog pokreta u javnom životu vojvođanskih Mađara
Ako na stranu stavimo opšte probleme, socijalne i ekonomske pre svih, savremeni trenutak Mađara u Vojvodini obeležen je brojnim otvorenim pitanjima, uglavnom političke naravi.
Ovo bi svakako mogao biti jedan od zaključaka sa sinoćne tribine “Napló Köra”, održane u “Klein Houseu” u Subotici. Kako god se okrene, u središtu skoro trosatne priče šestoro uvodničara i dvadesetak učesnika bio je Savez vojvođanskih Mađara, a sva pitanja koja su otvarana: pluralizam, građansko društvo, nevladin sektor i slična posredno ili neposredno bila su vezana uz ulogu i položaj najjače vojvođanske mađarske političke stranke.
Pet stranaka – jedan program
Foto: Magločistač
Jedno od njih, a koje glasi može li u manjinskoj zajednici postojati dve jake političke stranke, sam sebi postavio je esejist, dramski pisac i pozorišni kritičar László Végel. U izjavi za “Magločistač” on kaže da je “u teoriji to moguće”, pod pretpostavkom da postoje dva različita programa.
“U mađarskoj zajednici postoji pet-šest političkih stranaka, a programi im se razlikuju jedino u metodima, ali ne i suštinski. Problem je u tome što sama zajednica danas nije dovoljno izdiferencirana da bi se moglo govoriti o dve partije”, kaže Végel.
S tim u vezi, on kaže da – i pored toga što i u samoj mađarskoj zajednici postoji velika socijalna diferencijacija – nijedna od postojećih partija nema jasan socijalni program, odnosno da se sve sužava na nacionalno pitanje i prava manjinske zajednice. Drugo pitanje koje je Végel pokrenuo vezano je za građansko društvo i građansku svest. On kaže da ovaj duh, zapravo, nikada u značajnijoj meri nije zaživeo u Vojvodini, a posledica toga je da umesto građanskog, mi imamo duh mase i čopora, koji se ne odnosi samo na mađarsku zajednicu u Vojvodini. Taj duh, kaže on, održava se s ciljem da se preko homogenizovanja nacije dođe do što većeg broja glasova na izborima.
Borba elita rodila Mađarski pokret
Foto: Magločistač
Dobar deo izlaganja profesora Univerziteta u Novom Sadu i Segedinu Alpára Losoncza vezan je za pojam pluralizma. Kako kaže, to je jedini način da se dođe do zastupanja zajedničkih interesa, a kako bi se izbeglo da ga zastupaju “pojedinci koji misle da znaju šta je zajednički interes”. S tim u vezi, on dodaje da je potpuno pogrešno uverenje da je manjinska zajednica homogenija ukoliko iz sebe isključi pluralizam. Za to je, po njegovom mišljenju, potrebna institucionalna regulacija i koordinacija u ispoljavanju različitih mišljenja. Praksa, međutim, pokazuje nešto sasvim drugo. I pored postojanja Mađarskog nacionalnog veća, koje je možda i zamišljeno da tako funkcioniše, upravo je njegov bivši predsednik, zajedno sa više ranije visokopozicioniranih stranačkih funkcionera SVM-a, inicirao pokretanje Mađarskog pokreta. Losoncz kaže da je činjenica kako je Mađarski pokret etabliran odozgo i to kao posledica “borbe elita”, ali isto tako da su u njemu i ljudi koji se pokušavaju pozicionirati koliko je god to moguće, pa do onih koji su njega ušli nošeni “naivnim oduševljenjem”.
“Za sada je to neka vrsta komplota, koji verovatno ima neke potencijale da postane partija. Mislim da su oni sada u jednom prelaznom periodu i oni verovatno sada ispipavaju da li postoji takva vrsta zainteresovanosti koja bi bila dovoljno brojčana da se konfrontira sa SVM-om, odnosno da se nametne kao konkurentna partija”, kaže Losoncz.
“Apatridi” u svojoj zajednici
Foto: Magločistač
Mađarski pokret, naravno, pitanje je kojim se u drugom delu tribine bavio gotovo svaki govornik. Istoričar književnosti i pozorišni kritičar László Gerold kaže da je bilo potrebno osnivanje jedne ovakve organizacije i da na to treba gledati s optimizmom. U pogledu budućnosti sam Gerold je, međutim, skeptičan:
“Ima puno stvari koje izazivaju nedoumicu i za koje nisam siguran da će pronaći pravi put. Kada to kažem, pre svega mislim na to da nemaju izgrađen program, a čini mi se kao da za sada kod njih nema mesta ni za mađarsku inteligenciju. Istina, postoji deklaracija koja liči na mnoge druge i iza koje za sada ne stoji ništa konkretno. Ipak, ja im želim da pronađu pravi put i da ne budu partija kao što su to do sada partije bile.”
Koliko god i nakon tribine ova pitanja (p)ostala još otvorenija, jedno od njih, a koje je spomenuo i László Gerold i Alpár Losoncz, ostaće i dalje tema o kojoj će se uglavnom govoriti na tribina “Napló Köra” ili fejsbuk stranicama “Második Nyilvánossága”. Reč je o položaju, odnosno uticaju inteligencije unutar mađarske zajednice, a koja se nalazi izvan njenih institucionalnih okvira.
(Magločistač)
[clear]
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.