Normalizovana nenormalnost: Novinari u kampanjama koje vode političke stranke

Savez vojvođanskih Mađara (SVM) trenutno vodi dve velike kampanje, jedna je za izbore za nacionalne savete nacionalnih manjina a druga je za popis stanovništva. Na (jedinoj) listi koja učestvuje na izborima, iza koje stoji ova stranka, nalaze se i mađarski novinari, mahom iz redakcija medija čiji je osnivač upravo Mađarski nacionalni savet, dok se njihove kolege, među kojima i jedan sa pokrajinskog javnog servisa, „smeše“ sa bilborda za promociju učešća Mađara na popisu „Magyar vagyok“.

Da li je to u redu? Za njih jeste. Za medijske stručnjake, baš, i nije. Kao što nije ni u skladu sa novinarskim kodeksom.

U izborima za nacionalne savete učestuje pet mađarskih novinara, dok u kampanji za popis, u vidu bilborda i video reklama, učestvuju dva novinara.

Prema mišljenju kolega koje su govorile za VOICE, novinari ne bi smeli da učestvuju u kampanjama koje vode političari manjinskih stranaka jer time krše Kodeks, dok neki od novinara koji učestvuju u ovim kampanjama ne vide ništa loše u tome.

Postalo je godinama „normalno“ da se novinari koji rade u manjinskim medijima nalaze u raznim odborima i telima nacionalnih saveta koji su pod direktnim uticajem manjinskih stranaka jer se osim novinara u ovim telima nalaze i političari. Nebitno da li je reč o mađarskom, hrvatskom ili bunjevačkom savetu – „recept“ je svuda isti.

Predsednik SVM-a Ištvan Pastor predao je sredinom septembra Republičkoj izbornoj komisiji potpise podrške građana za listu „Mađarska sloga“, čiji je nosilac Arpad Fremond, inače, potpredsednik SVM-a.

Dve trećine ljudi koji se nalaze na ovoj listi, koja broji 35 imena, čine članovi SVM-a, dok su ostali javne ličnosti. Među njima se nalazi i pet mađarskih novinara. Pored novinarke i bivše zamenice glavnog urednika lista „Magyar Szo“, i bivše članice NDNV-a, Erike Kabok, koja je isključena iz ovog udruženja zbog neprofesionalnog načina na koji je izveštavala o migrantima, na listi se nalaze još četiri novinara (Andraš Gustoni, novinar iz Temerina, Livija Kozma, novinarka iz Kule, Đerđ Mesaroš, novinar iz Subotice, i Timea Lenert Moger, novinarka iz Doroslova), preneo je tada portal Szabad Magyar Szo.

Do kraja oktobra se sprovodi i kampanja za popis stanovništva, a u kampanji kojom rukovodi SVM našli su se i novinarka subotičke RTV Panon Anet Lajko i urednik Radio Novog Sada, programa na mađarskom jeziku, Ištvan Ternovac, koji se ujedno nalazi i u odboru za informisanje Mađarskog nacionalnog saveta.

Međutim, treba napomenuti da su se na zvaničnom sajtu Saveza vojvođanskih Mađara pojavili i video snimci u kojima učestvuju i novinari koji pozivaju građane da se na popisu izjasne kao Mađari. Osim što se video snimak nalazi na sajtu ove stranke, na kraju snimka se pojavljuje i logo stranke. Takođe, njihovi portreti se nalaze na naslovnoj stranici stranačkog sajta SVM-a.

Kolundžija: Etičke linije u novinarstvu odavno nemaju crvenu boju

Novinar Cenzolovke Denis Kolundžija kaže za VOICE da Kodeks novinara Srbije smatra nespojivim učešće u političkoj, izbornoj ili medijskoj kampanji i istovremeno obavljanje novinarskog ili uredničkog posla, ali da učešće dvoje novinara u kampanji SVM-a za ovogodišnji popis, međutim, nije usamljen slučaj.

„Kada novinar pristane na učešće u kampanji koju sprovodi jedna stranka, a pogotovo kada se još nađe na bilbordu ili u video spotu, time nedvosmisleno iskazuje pristrasnost i naklonost toj stranci, bez obzira što, recimo popis stanovništva, možda doživljava kao nestranačko pitanje“, napominje.

Podseća da novinari već decenijama unazad bez problema pristaju da se nađu na stranačkim izbornim listama i u telima nacionalnih saveta, „koji su sve samo nisu nestranački, pa tako slučaj sa kampanjom za popis teško da ikoga može da iznenadi“.

„Sve ovo donosi još jednu potvrdu da etičke linije u novinarstvu odavno više nemaju crvenu boju“, ocenjuje Kolundžija. 

Dodaje da ništa toliko ne govori o stanju u ovdašnjim medijima od činjenice da je bolno veliki broj medija svesno doneo odluku da, navodno zarad sopstvenog opstanka, pogazi profesionalne standarde i služenje javnosti i da se, umesto toga, stavi u službu političkih stranaka.

„Od njih, zauzvrat, očekuju pomoć oko obezbeđivanja novca – na medijskim konkursima i od oglašivača. Ili oko deljenja donacije od izvesne fondacije koju je osnovao premijer nama susedne države. Novinari u tim medijima možda nemaju velike plate, ali veruju da imaju koliko-toliko siguran posao: njima je to najvažnije, da imaju posao i nekakvu platu, kakvi crni kodeksi, standardi i druge trice i kučine“, smatra Kolundžija.

Kodeks propisuje da je sa obavljanjem novinarske profesije nespojivo otvoreno zalaganje za jednu političku opciju, kao i učešće novinara u političkim, izbornim i medijskim kampanjama.

I koliko jeste problem što se mediji odlučuju na sluganjstvo i „mrvice sa stola“, na pristrasno izveštavanje i šminkanje stvarnosti, za našeg sagovornika je još veći problem u tome što se oni koji na to principijelno ne pristaju – na sve moguće načine guše.

“Kad su jedini kriterijumi na medijskim konkursima, kao i kod donacija iz Budimpešte, podobnost i lojalnost, kao i – dodatno – neopterećenost interesima javnosti, u takvim okolnostima svi koji su drugačiji imaju minimalne šanse da prežive“, objašnjava Kolundžija.

Ternovac: Podržavam popis stanovništva

Prema mišljenju urednika Radio Novog Sada na mađarskom jeziku, Ištvana Ternovca (István Ternovácz), popis stanovništva je nešto što je potrebno, i on ne vidi ništa loše u tome da učestvuje u jednoj ovakvoj kampanji.

„Mislim da treba da podržim ako me neko zamoli da učestvujem u kampanji koja ima za cilj da, u što većem udelu, svi budemo popisani. To je jako važna stvar i sprovodi se na svakih 10 godina. Zbog toga sam ja to prihvatio“, objašnjava.

Kako kaže, „to nije vezano za neku stranku, bez obzira što je u ovom slučaju Savez vojvođanskih Mađara taj proces pokrenuo“.

Na pitanje VOICE-a, da li smatra da je učešće novinara u kampanji SVM-a spojiva sa novinarstvom, i da li oni sutra mogu postavljati „nezgodna“ pitanja liderima ove stranke, Ternovac kaže da nije član Saveza vojvođanskih Mađara.

„Još uvek sam član Mađarskog nacionalnog saveta i obavljaću tu funkciju još mesec dana. Međutim, ja u političkim emisijama u programu Radio-televizije Vojvodine, gde radim već 35 godina, nisam učestvovao“, navodi.

Uprkos ovakvoj izjavi, Ternovac je tokom 2017. snimio intervju sa Ištvanom Pastorom na temu aktuelnih političkih dešavanja, a tonski zapis je vidljiv i na internetu.

Ternovac, međutim, smatra da, bez obzira što je neko novinar, pored toga je sa jedne strane i državljanin Srbije, a sa druge strane pripadnik mađarske nacionalne manjine.

„Ako se postavlja pitanje da li treba podržavati popis, onda smatram da treba. Ja se kao novinar profesionalac ovom problematikom nisam bavio“, poručuje Ternovac.

VOICE je putem telefona kontaktirao i novinarku RTV Panon, Anet Lajko, koja je, međutim, odbila da govori o ovoj temi za naš portal.

Tomo: Biraju se novinari koji odgovaraju stranci a ne struci

Novinarka Slobodnog Mađar soa (Szabad Magyar Szó) Margareta Tomo kaže za VOICE da ne vidi ništa loše u kampanji za popis, ako se na tim bilbordima i u tim videima ne bi nalazio i logo Saveza vojvođanskih Mađara.

„Takvu kampanju bi mogao da sprovodi i Mađarski nacionalni savet, bez uplitanja partije, ali te dve stvari nažalost više nije moguće razdvojiti, zato je i besmisleno očekivati tako nešto. Javno reći da neko pripada određenoj nacionalnosti je u potpunosti u redu i ne smatram da se time krši etika u novinarstvu. Mnogo mi više smeta i boli što se ta etika krši svakodnevno u našoj profesiji“, objašnjava.

Prema njenom mišljenju, čelnicima SVM-a mađarski novinari odavno ne postavljaju pitanja, ni ona obična, a kamoli ona neprijatna.

„Novinari koji danas prihvate mesto na listi za Mađarski nacionalni savet, ili učestvuju u stranačkim kampanjama, trebalo bi da znaju – i verujem da su svesni toga – da će im reći šta i kako treba raditi, kako treba glasati, i da nemaju pravo na svoje mišljenje“, upozorava Tomo. 

Dodaje da su novinari generalno dozvolili da se politika meša u uređivačku politiku naših medija i dozvolili su da na mesta glavnih i odgovornih urednika postavljaju one koji su podobni, koji „odgovaraju stranci a ne struci“.

„Izveštavanje na mađarskom jeziku je postalo potpuno homogeno. Ako otvorite dnevni i nedeljni list, u njima se pojavljuju bajke obojene u ružičasto, ne postoje problemi a ukoliko se i pominju, oni se rešavaju odgovorima naših političara, koji već decenijama nažalost više štete zajednici nego što pomažu. Naši mediji već godinama nisu naši, nego su njihovi“, zaključuje Tomo.

Šta kaže Kodeks novinara Srbije?

Kada je u pitanju Kodeks novinara Srbije, odredbe su prilično jasne. Kodeks propisuje da je sa obavljanjem novinarske profesije nespojivo otvoreno zalaganje za jednu političku opciju, kao i učešće novinara u političkim, izbornim i medijskim kampanjama.

„Što se tiče kampanje za popis stanovništva, ukoliko se novinari u toj kampanji zalažu za samo učešće u popisu bez navođenja pojedinaca kako da se na popisu izjašnjavaju, smatram da se ne bi radilo o povredi Kodeksa. Ukoliko pak novinari agituju kako da se građani izjašnjavaju na popisu stanovništva, tada bi bilo reči o kršenju Kodeksa“, kaže za VOICE advokat Veljko Milić.

Popis stanovništva u Srbiji traje do kraja oktobra, dok će izbori za nacionalne savete nacionalnih manjina biti održani 13. novembra.