NATALIJA JAKOVLJEVIĆ: BODLJIKAVA ŽICA – SIMBOL NELJUDSKOSTI

Lokalna samouprava u Subotici, osim što je preko puta stare Ciglane nedavno postavila česme sa pijaćom vodom, nema nameru da pomogne migrantima. Pomoć je prošle nedelje stigla od Vlade Vojvodine, a država će uskoro u Subotici i Kanjiži obezbediti kontejnere kako bi olakšala ovim ljudima tranzitni period na putu do zemalja Evropske unije. 

Pre nego što smo završili našu posetu, u Ciglani smo sreli i porodicu sa četvoro dece. Mališani su nas odmah opkolili i radoznalo pipkali i smeškali se. Bili su čarobni. Njihovi osmesi su ono što najduže ostaje u glavi… I onda kada više nismo tamo, i danas i sutra i prekosutra i svaki dan.

Mauro Guglielminotti / BuenaVista*Photo

Subotički Crveni krst ovih dana svakodnevno obilazi migrante u staroj Ciglani i raspoređuje tonu robe, koja je prošle nedelje stigla iz novosadskog Crvenog krsta. Pomoć u hrani, sredstvima za ličnu higijenu, pelenama i svemu ostalom što je neophodno migrantima, nije dovoljna. Zalihe ima možda za još dan ili dva, rekao je za “Magločistač” Miodrag Varo iz Crvenog krsta.

Varo nije mogao da kaže kada će ponovo stizati pomoć za migrante, kao ni da li će pomoć biti kontinuirana.
Republičke vlasti su takođe najavile da će donatori iz Nemačke i Švajcarske ovih dana poslati kontejnere za smeštaj migranata.

Gradonačelnik: neobavešten, ali protiv

Mauro Guglielminotti / BuenaVista*Photo

Gradonačelnik Subotice Jene Maglai je u ponedeljak rekao za televiziju N1 da je za pomoć u vidu kontejnera za migrante čuo samo iz medija.

„Bio bi red da nas državni organi o tome izveste, da vidimo o čemu se tu radi, koje su to lokacije, koje su količine, jer moram da vam kažem da se lokalna samouprava protivi da se na teritoriji Subotice prave bilo kakvi prihvatni centri, jer bi to pružilo dodatni podstrek da ti ljudi dolaze u još većem broju, jer mi imamo velike materijalne obaveze kao lokalna samouprava“.

Tako je gradonačelnik Maglai putem medija poslao poruku državnim i pokrajinskim organima, kao i širokom auditorijumu da on, eto, nema pojma o čemu se tu radi, na kojim su lokacijama ti migranti, koje su to količine robe, šta njima treba, poručujući ujedno da je odlučno protiv svega o čemu javno kaže da nema pojma.

Da je gradonačelnik iz fotelje izašao iz svog kabineta i provozao se svojim službenim vozilom po gradu ili do ciglane, možda bi i sam, ne pitavši druge za stanje u gradu u kojem je on gradonačelnik, video na terenu šta se dešava, šta je ljudima potrebno i u kakvim nehumanim uslovima preživljavaju tropske dane na temperaturi od 36 stepeni! Umesto toga, on se potpuno ogradio (ograde su u trendu ovih dana), ne želi da se meša u svoj u humanost.

S obzirom na to da u Subotici nema potrebne za vanrednom situacijiom, jer je sve u najboljem redu, na nedavno održanom sastanku radne grupe, formirane zbog migrantske krize, dogovoreno je da će svi organi vlasti pomagati solidarno. Međutim, nije precizirano šta ta reč “solidarno” zapravo znači, što daje dobru podlogu za gradonačelnikovu neobaveštenost i sliku o tome s kolikom pažnjom se ovi iznad i oni ispod njega posvećuju problema migranata.

Međutim, ima ko pomaže migrantima. Osim Tibora Varge iz Istočnoevropske misije, koji je sa njima svaki dan i već četiri godine im odnosi pomoć, pojedini građani takođe samoinicijativno pomažu. Primera radi, jednom prilikom smo zatekli vlasnika jedne subotičke pekare koji na kraju dana odnosi migrantima svo pecivo koje se ne proda.

Mađarska: protiv migranata, za ogradu

Mauro Guglielminotti / BuenaVista*Photo

I dok Mađarska gradi dve vrste žičane ograde, visoke 3 metra i dubine 1,5 metara po standardima NATO, većina građana Mađarske (61%) izjasnilo se da podržava izgradnju “mađarskog zida”, 27% je protiv izgradnje ograde, a 12% njih se nije izjasnilo.

U potrazi za žičanom ogradom, u ponedeljak smo se uputili na mađarsku granicu Bački Vinogradi – Ašothalom. Osim novinarke Slobodne Evrope Vesele Laloš sa nama je pošao i italijanski fotoreporter koji živi u Parizu i radi za mrežu “Buenavista Photo” Mauro Guljelminoti.

U Ašothalomu smo sreli meštanku koja je rekla da podržava napore mađarske vlade da podigne ogradu protiv migranata.

“Ne znam da li je rešenje podizanje ograde, ali nešto mora da se uradi jer oni (migranti) dolaze u sve većem broju i predstavljaju opasnost po građane”.

Migranti na stanici u Beogradu: mesto gde ne smeju da ostanu, Mauro Guglielminotti / BuenaVista*Photo

Na pitanje da li je imala bilo kakav konflikt sa migrantima, odgovara da ona lično nije imala problema sa njima, ali je navela da svuda ostavljaju smeće za sobom i da, ukoliko ograda zaustavi migrante, to smatra dobrim rešenjem.

Grupa ljudi iz Rumunije koja se kretala na auto-putu smatra da je podizanje ograde glupost i ne razumeju zašto mađarske vlasti ne dozvoljavaju tim ljudima da uđu u Mađarsku. Oni smatraju da ograda neće zaustaviti migrante, jer će je oni preseći ili će pronaći neko drugo rešenje.

“Jednom kad neko hoće da pređe ogradu, taj će i da je pređe”, samouveren je naš sagovornik.

Jožef iz okoline Ašothaloma i njegova ćerka Katalin odobravaju izgradnju ograde i smatraju da je to ispravna odluka. Oni tvrde da veliki broj migranata koji dolaze u Mađarsku kradu meštane, kradu automobile, siluju mlade devojke i da ih se stariji građani plaše.

Na pitanje odakle znaju za ovakve informacije i da li je policija obavestila javnost o ovakvim slučajevima, odgovaraju da su to čitali u novinama i na internetu.

U međuvremenu je kolega Mauro rekao da je juče u Beogradu na autobuskoj stanici sreo grupu migranata koji su rekli da su im predstavnici nadležnih organa objasnili da ne mogu da sede ovde nego da da moraju da idu u Suboticu.

Put, granica, bodljikava žica… put…

Foto: Magločistač

Kad smo stigli do ograde rečeno nam je da vlast upravo odlučuje o tome koja vrsta ograde će biti izgrađena na granici. Pokušala sam da saznam od policijskog službenika da li će, po njegovom mišljenju, ograda da zaustavi migrante, on je rekao da o tome ne može da govori ali je na kraju ipak odgovorio “ne, neće ih zaustaviti”.

Ograda me podseća na svojevrsan prostor na kome treba da bude izgrađen nekakav koncentracioni logor koji čuvaju naoružani policajci dok vojska vredno radi na njegovoj izgradnji. S druge strane, mogu da vidim te ljude kako sa svojim porodicama: ženama, malom decom i bebama stoje na suncu iza bodljikave žice i čekaju da im neko pomogne, da ih pusti dalje…

Vraćajući se u Suboticu, u Bačkim Vinogradima sreli smo grupu Avganistanaca koji su se bez putne dokumentacije uputili pravo na granični prelaz sa kojeg smo mi upravo došli. Jedan od njih je govorio engleski i objasnio da je na putu dva meseca, da nema porodicu, da želi u Mađarsku, a nakon toga u Nemačku.

On je rekao da ne zna ništa o ogradi, ali da će jedan takav zid predstavljati problem za sve migrante.

Grupa Avganistanaca na putu do granice, foto: Magločistač

Znajući da nemaju pasoše, odlučili smo da sačekamo šta će da se dogodi na granici. Nakon nekoliko minuta oni su se vratili. Pitali smo ih šta će sada da preduzmu da odu u Mađarsku. Odgovaraju da će da traže alternativne pravce za prelazak.

Nakon povratka u Suboticu, kupili smo hranu i sredstava za ličnu higijenu i otišli u Ciglanu da vidimo kakvo je stanje. Teško je proceniti koliko ih je bilo, možda stotinjak, uglavnom iz Avganistana, Pakistana.. U tom trenutku bilo je osmoro dece i četiri žene.

O tome koliko se osećaju bezbedno u Srbiji i kakva su im iskustva sa lokalnim stanovništvom i policijom, rekli su da ih policija najčešće u gradu zaustavlja i traži papire. Kada kažu da nemaju papire, oni im traže novac, a potom ga i uzimaju, tvrde.

Kako navode, Ciglana noću uopšte nije bezbedno mesto jer često dolaze srpske kriminalne grupe sa velikim noževima, uzimaju im sve – novac, robu, mobilne telefone, pa čak i hranu!

Porodica iz Somalije, Mauro Guglielminotti / BuenaVista*Photo

“Ne znamo šta da radimo. Ne možemo da se branimo, oni imaju noževe i sve nam uzimaju. Nemamo kome da se obratimo. Jako je teško ovako… Mi dugo putujemo i ovo nam još više otežava život”, kaže Muhamed iz Avganistana.

U Ciglani smo zatekli i jednu porodicu iz Somalije. Bili su veoma prijatni i pričljivi. Pitali su nas odakle smo i čime se bavimo. Kada je žena iz Somalije čula da je naš kolega Mauro iz Italije, odmah je izvadila jedan novčić i dala mu.

“Moj san je da jednom odem u Italiju. Molim te kada odeš tamo, za sreću baci novčić umesto mene da mogu i ja da vidim Italiju”.

On je obećao da će to da učini. Za uzvrat, dao joj je svoj novčić i rekao da, ako nekada ode u Somaliju, baci novčić da se on vrati tamo umesto nje.

Foto: Magločistač

Pre nego što smo završili našu posetu Ciglani, sreli smo i porodicu sa četvoro dece. Mališani su nas odmah opkolili i radoznalo pipkali i smeškali se. Bili su čarobni. Njihovi osmesi su ono što najduže ostaje u glavi… I onda kada više nismo tamo, i danas i sutra i prekosutra i svaki dan.

Početak dana bio je u znaku bodljikave žice na granici protiv migranata. Gledajući stalno nasmejane mališane, zapravo postaje mi sve jasnija i stvarnija činjenica da je ista ta bodljikava žica uperena i protiv njih i njihove šanse za život, najčarobnijih i najčistijih okica i osmeha punih iskrene dečije ljubavi i sreće…..

[clear]