LOKALNA SAMOUPRAVA UVELA METODE DRŽAVNIH USTANOVA U KOMUNIKACIJI S NOVINARIMA: CENTRALIZACIJA KROZ SKRETNICU

Kolegama nije nepoznato iskustvo da su odnedavno i u Gradskoj kući uvedena pravila koja odavno dobro funkcionišu u državnim institucijama, a čiji bi se jedan od ciljeva – osim birokratizacije – ‘ladno mogao krstiti i pokušajem obesmišljavanja novinarskog posla do mere da se u startu odustane od namere da se nekom od činovnika postavi pitanje

Ako ste kojim slučajem novinar, sigurno Vam se događalo da se za informaciju subotičkih vatrogasaca „di gori u Gornjem Tavankutu?“ za odobrenje prvo morate javiti Ministarstvu unutrašnjih poslova — u Beograd. Ili: tražite li kojim slučajem odgovor ovdašnje veterinarske inspekcije o tome kada su njihovi delatnici po kanikuli prošpartali pijacom u proveri kvaliteta polutrajnih suhomesnatih proizvoda iz Mađarske, obavezno morate poznavati proceduru da isto pitanje prvo pošaljete Ministarstvu poljoprivrede – opet u Beograd. U prvom slučaju, recimo, može Vam se dogoditi da do objavljivanja informacije salaš izgori, a u drugom da dođe zima. Opisani događaji u donedavnom vokabularu Saveza vojvođanskih Mađara nazivani su centralizacijom protiv koje se ova stranka programski zalaže još od svog osnivanja 1994.

Vertikala nepoverenja

Međutim, mora da se u tom pogledu nešto ozbiljno promenilo otkako je – nakon kratkog bivstvovanja u opoziciji – ova stranka promenila partnera i ponovo zasela na poziciju lokalne vlasti. Izgleda, naime, da u tim odnosima stvari baš i nisu toliko harmonične kada je sistem poverenja u Gradskoj kući ustrojen na vertikalnoj osnovi na čijem je vrhu – kakav je i red u svakom uređenom domu – njen prvi čovek. Kolegama, naravno, nije nepoznato iskustvo da su odnedavno i u Gradskoj kući uvedena pravila koja odavno dobro funkcionišu u državnim institucijama, a čiji bi se jedan od ciljeva – osim birokratizacije – ‘ladno mogao krstiti i pokušajem obesmišljavanja novinarskog posla do mere da se u startu odustane od namere da se nekom od podređenih činovnika postavi pitanje. Reč je o tome da je majordom Gradske kuće prostorije tzv. Media centra pretvorio u najobičniju skretničarsku stanicu u kojoj će se dnevno ukrštati potencijalno brojna pitanja za njega lično ili podređene mu uposlenike, pri čemu je manje bitno kome su upućena, ali je zato mnogo važnije na šta se ona odnose i od koga dolaze. Tako se, recimo – kao i u primerima vatrogasaca ili veterinarske inspekcije – za informaciju o tome kako stoje stvari s izradom programa uređenja, održavanja i izdavanja poljoprivrednog zemljišta u državnom vlasništvu prvo pismenim putem morate obratiti tzv. Media centru koji, onda, vaše pitanje prosleđuje onome na koga se odnosi, zadržavajući ujedno jedan primerak i za pogled prvog čoveka grada koji ga onda – pod pretpostavkom da ga je odlajkovao – odobrava na šerovanje svom podređenom da se o njemu izjasni.

Skladištenje pitanja

Najnovija koalicija na vlasti na taj je način postigla bar dva cilja. Prvi bi se mogao oceniti kao uspešan pokušaj začepljavanja usta činovnika na funkcijama u Gradskoj kući, kojima se možda dogodi da se zanesu, pa se baš pred novinarima izbrbljaju o stvarima o kojima se koalicioni partneri ne mogu dogovoriti ni na samoj sednici Skupštine grada, pa je zbog toga i prekidaju. S tim u vezi, ne može se isključiti i to da, nakon „uvida u pitanja“, isti ti delatnici dobiju instrukcije šta, kako, koliko i kome govoriti o određenoj temi. Drugi potencijalno uspešno realizovan cilj tiče se već opisanog obesmišljavanja novinarskog posla, jer se neko pitanje (samo na osnovu Zakona o dostupnosti informacija od javnog značaja) u teoriji može odugovlačiti 15 dana, a o praksi da i ne govorimo.

Naravno, osim nedavno ustanovljene skretničarske, tu bismo mogli postaviti i pitanje suštinske svrhe postojanja tzv. Media centra. Primera radi, osim da bude jedno od mesta na kojima se održavaju konferencije za novinare i skladište njihovih pismena pitanja, pitanje bi moglo glasiti i ovako: da li je u opisu postojanja Media centra predviđeno održavanje tribina ili drugih edukativnih sadržaja za same novinare? Na kojima bi, recimo, isti kroz radionice bili upoznati sa time da je novinaru osnovno sredstvo za komunikaciju – pitanje. Kao što je ovo, u pisanoj formi.

[clear]