Holandski političari u literaturi, foto: Ljiljana Lelieveld-Gogić
Pobeda ultradesničarske Partije za slobodu (PVV) Herta Vildersa mogla bi da izazove novi politički zemljotres u Evropi
[divide icon=”circle” width=”short”]
Ljiljana Lelieveld-Gogić
Uoči opštih izbora, koji će se u Holandiji održati 15. marta, sva istraživanja javnog mnjenja ukazuju da će najveći broj glasova osvojiti Hert Vilders, osnivač antiislamske Partije za slobodu (PVV). Vildersu idu na ruku britanski referendum Breksit, izbor Donalda Trampa za američkog predsednika, kao i iznenađujući uspon Alternative za Nemačku (AfD). U Francuskoj, Vilders ima saveznika u Nacionalnom frontu (FN) Marin le Pen, koja ima šanse da postane predsednica te države.
U holandskoj javnosti, Vilders važi za političara koji ni ne mora mnogo da radi da bi se održao u vrhu popularnosti – rejting mu raste svaki put kada uzavru diskusije o imigraciji i islamu, o nacionalnim manjinama ili o davanju novca Grčkoj ili Africi.
Vilders je ispao i školski primer postulata da nema lošeg marketinga – u povećanju rejtinga pomagali su mu i sudski postupci koji su protiv njega vođeni zbog raspirivanja rasne mržnje prema muslimanima i za govor mržnje. Poslednji slučaj imao je za povod izjavu o Marokancima. Učesnike političkog skupa pristalica, Vilders je pitao da li bi hteli da u Holandiji živi više ili manje Marokanaca. Okupljeni su uzviknuli “manje, manje”, a Vilders je zaključio da to može da se “organizuje”.
Sud je našao da je Vilders kriv za diskriminaciju, ali nije odredio nikakvu kaznu, ocenivši da je to što je proglašem krivim dovoljna kazna za demokratski izabranog člana parlamenta.
Izborna matematika
Mesec dana pred izbore, nasmejan i opušten, holandski premijer Mark Rute, foto: Ljiljana Lelieveld-Gogić
Iako su velike šanse da PVV na izborima osvoji najveći broj glasova, pitanje je da li će Vilders zaista biti premijer Holandije. Čelnici skoro svih drugih stranaka već su se ranije izričito izjasnili da ne žele da sa njim sarađuju.
Zahvaljujući proporcionalnom izbornom sistemu, skoro je nemoguće da jedna partija dobije većinu mesta u Donjem domu holandskog parlamenta. Vlada je zbog toga uvek koalicija dve ili više partija – u sadašnjoj, koju predvodi Liberalna partija (VVD), nalazi se još šest političkih stranaka.
Nakon što je izašao iz VVD, Vilders je na izborima 2006. dobio iznenađujućih devet mesta u parlamentu, 2010. čak 24, a na prethodnim izborima, 2012. godine, 12 mandata. Sadašnje prognoze ukazuju da bi PVV mogao da računa na 31 do 37 od ukupno 150 mesta.
Vilders očekuje da će, suočeni sa izbornim rezultatima, lideri drugih stranaka promeniti mišljenje i pristati na saradnju sa njim. Za vođu Demohrišćanske stranke (CDA), Sibranda Bumu, Vilders je rekao da bi “prodao i svoju porodicu za mesto u Trêveszaal“ (sala u kojoj se održavaju ministarski sastanci). Buma se do sada, međutim, pokazao nepokolebljivim, još od pregovora sa sadašnjim premijerom Markom Ruteom o prećutnoj podršci u Gornjem domu Parlamenta.
Ipak premijer
Het Torentje (Mali toranj), od 1982. službena kancelarija holandskog premijera, foto: Ljiljana Lelieveld-Gogić
Sam Rute je saradnju najpre bio uslovio zahtevom da se Vilders odrekne stava o “manje, manje” Marokanaca, da bi već od početka ove godine VVD saradnju sa PVV potpuno isključio.
Analitičari Ruteovu situaciju ocenjuju odličnom: aktuelni premijer u ekonomiji koja cveta, praktično je nepobediv. Očekuje se da bi Rute mogao da privuče i glasove birača koji su izgubili poverenje u aktuelni stranački i liderski establišment. Holanđani će se tako očigledno naći u situaciji da će, umesto između lidera levice i desnice, kao što je to bilo na ranijim izborima, u martu imati da biraju između lidera desnog centra i krajnje desnice.
Šanse da “holandski Tramp”, kako Vildersa mediji često nazivaju, postane premijer, nisu potpuno isključene. Ukoliko PVV zaista osvoji veliki broj glasova, rezultati izbora bi morali da se vide u sastavu kabineta.
Analitičari ukazuju da bi za Vildersa prihvatanje funkcije premijera imalo veliku cenu – mogao bi da unese elemente iz svog izbornog programa o oštrijoj imigracionoj politici i evroskeptični kurs, ali bi od plana o izlasku Holandije iz Evropske unije (EU) morao da odustane.
[quote color=”#000000″ bgcolor=”#ededed” bcolor=”#a32925″]Ljiljana Gogić se novinarstvom bavi od srednjoškolskih dana, najpre kao saradnik u Omladinskom programu Radio Subotice. Za vreme studija na Fakultetu političkih nauka, radila u Beogradskoj rubrici dnevnog lista “Politika”. Od 1992. do 1997. novinar je “Subotičkih novina” i subotički dopisnik dnevnih novina “Borba”, kasnije “Naša borba”. Od jula 1997. novinar “Naše borbe”, a od 1999. novinar Agencije “FoNet” u Beogradu. Od 2001. dopisnik iz Holandije i izveštač iz Haškog tribunala i Međunarodnog suda pravde, najpre za “FoNet”, a zatim novinsku agenciju Republike Srpske SRNA, BiH, te za Novinsku agenciju Srbije Tanjug.[/quote]
(Magločistač)
[clear]
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.