JAVNA ISPOVED I POREĐENJE PREDSEDNIKA SVM-A S UTEMELJITELJEM MAĐARSKE DRŽAVE: SVETO DVOJSTVO

Pozvao se Pásztor u svojoj propovedi na Paliću na svetog mu imenjaka rečima kako ni sam Szent István ne bi bio u stanju izgatati situaciju u kojoj će mu sunarodnjaci i nešto manje od tisuću godina nakon smrti biti razjedinjeni

Iako je i ranije to činio, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara István Pásztor konačno je mirno održao propoved stadu kog (misli da) zastupa. Naime, za razliku od prethodnih godina – pre nego što je prozborio suštinu sa stage-back propovedaonice na Paliću – Pásztor se preksinoć na obeležavanju 20. godišnjice proslave Szent Istvána konačno javno ispovedio da nije ni naučnik ni filozof, te da nikada nije bio ministrant jer mu to životne prilike nisu dopustile!

Ideologija krompira

Tako olakšan, pozvao se Pásztor u svojoj propovedi na svetog mu imenjaka rečima kako ni sam Szent István ne bi bio u stanju izgatati situaciju u kojoj će mu sunarodnjaci i nešto manje od tisuću godina nakon smrti biti politički razjedinjeni. Misleći na slavnog sveca (koji je umro na Veliku Gospu, „zaštitnicu Mađarske“, 15. VIII. 1038., prim. Pász., op. a.) predsednik SVM-a zapravo je progovorio rečima isto tako slavnih mu prethodnika i živećih savremenika: Dobrice Ćosića ili Matije Bećkovića, a čija se filozofija svodi na univerzalnu istinu: „Ne daj, Bože, da se Srbi slože“. Zaboravljajući valjda gde i u kakvom okruženju živi, Pásztor je preksinoć otkrio da na kugli zemaljskoj ne postoji pleme koje je više razjedinjeno od mađarske nacije. Ne spominjući, naravno, ni Tamása Korhecza, ni Lászla Józsu, ni Lászla Vargu ili Zoltána Siflisa, koji su upravo ovih dana počeli s formiranjem „Mađarskog pokreta” István Pásztor jedino se u svojoj propovedi nije zapitao šta to – moguće – s njim nije u redu da ga napuštaju dugogodišnji najjači ljudi u stranci. Zaslepljen vekovnom „ideologijom krompira” po kojoj je svaki deo nacije isti, predsedniku SVM-a, pre nego što se preksinoć obratio naciji, nisu pali na um poučni primer(c)i iz ne tako davne prošlosti i ne tako dalekog nam okruženja kakvi su, na primer, Elena i Nicolae Ceauşescu ili Mirjana Marković i Slobodan Milošević, na primer. Međutim, to je – ali stvaaarno – njegova lična stvar. Ako već nije problem.

Nacionalno jedinstvo u brakorazvodnoj parnici

Ono što svakako jeste problematično u dvadesetominutnom monologu Istvána Pásztora je da ni u jednom trenutku dok je govorio o migrantima o njima nije prozborio nijednu ljudsku reč. Iz pozicije predsednika sada već jedne otvoreno nacionalističke stranke, koja se – poput jagnjeta s dve majke – pred svake izbore dodvorava najjačima u matičnoj i domicilnoj (mu) državi to bi od Pásztora možda i bilo razumljivo, ali da političar s takvim iskustvom (još od komunističkih vremena) zaboravi da će već sutra progovarati i kao predsednik Skupštine Vojvodine (znači, svih njenih građana) to je i više nego licemerno. Ne koristeći, istina, vokabular gradonačelnika Kanjiže Mihálya Bimba Pásztor je na Paliću ponovio ono što je i do sada mantrao: migranti su problem s kojim se stanovnici Subotice, Bačkih Vinograda ili Kanjiže ne mogu sami nositi, pri čemu je i dalje – s manje ili više uspeha – izbegao kazati kako je reč o mestima s relativnom ili apsolutnom mađarskom većinom koja u najnovijem naletu internacionalnih migracija – osim materijalne štete – trpi i nenadoknadivi iskonski strah zbog remećenja stolećima uspostavljene rustične idile.

Pozivajući se sve vreme na poznatog mu imenjaka, predsednik SVM-a svoje je izlaganje – kako to i dolikuje prilikom spojene proslave Szent Istvána na Veliku Gospu – završio blagovešću: od 1. septembra u Maradiku (Srem) će u školi ponovo biti otvoreno odeljenje na mađarskom. Naravno, zahvaljujući mudrosti i Providnosti čelništva Mađarskog nacionalnog veća i Saveza vojvođanskih Mađara (kao da to nije isto).

Osvrnemo li se, međutim, makar malo na ključne delove Pásztorovog govora, umesto zaključka, možemo postaviti jedno pitanje i ponuditi jednu usporedbu koja je se vezuje za Szent Istvána.

Pitanje glasi: kako uspostaviti mađarsko jedinstvo kada ga često nema ni u polno heterogenoj i nacionalno homogenoj porodici? Ako mu već ni postojanje pet-šest mađarskih stranaka u Vojvodini, plus novoformirani Mađarski pokret, nije nikakva pouka, onda u tu svrhu može poslužiti statistika broja razvoda brakova u Subotici, Bačkim Vinogradima ili Kanjiži. Na ovo pitanje – kako to sam Pásztor kaže – odgovor ne bi mogao dati ni Szent István, a ni brat mu Koppány. S kim se krvavo sukobio pre nego što je utemeljio modernu („kršćansku“) mađarsku državu.

Usporedba s imenjakom na kog se predsednik SVM-a na Paliću sve vreme pozivao zvuči ovako: „Jer kako iz različitih krajeva dolaze gosti, tako sa sobom nose i različite jezike, navike i običaje. I sve to krasi državu i diže sjaj Dvora, a strance odbija od junačenja. Jer, jednojezična i jednoobičajna država je slaba. Zbog toga ti, sine, nalažem da došljake zaštitiš i visoko ceniš tako da radije budu kod tebe nego da stanuju na drugom mestu”.

(Nógrády Árpád – Pálffy Géza – Velkey Ferenc: Magyar uralkodók, Szent István: Intelmek – „Mađarski vladari”, Szent István: „Uputstvo” /svom sinu Imreu kako vladati/).

Bivši ministrant kod velečasnog Gabora Crnkovića

Zlatko Romić

[clear]