GABOR BODIŠ: POKERSKA DRŽAVA

Svaki tekst o današnjoj Mađarskoj trebao bi da počne rečenicom: sve što se ovde dešava je posledica neumorne strategije Viktora Orbana da ostane na vlasti. Ostale su sitnice: kao što je sveevropski problem sa izbeglicama/imigrantima ili terorizam ili dužnička kriza. U ostvarivanju te namere o dugoročnosti vladavine pojavljuju se kolateralne štete u obliku „oslobodilačke borbe” protiv Brisela, otvorenog divljenja Putinu i još nekolicini šarolikih istočnih diktatora ili pogoršanja bilateralnih odnosa sa susedima.

Zar ti nisam rekao da ne ulaziš unutra i da ne dolaziš ovamo, ha? izvor: rtvbn.com

Šta najviše može da ugrozi opstanak „večnog premijera” Mađarske? To nikako nije levica, koja više nije ni razjedinjena, nego jedva daje znakove života. Komunkacijsku bitku sa desnim blokom (Fides, Jobik) zato ne može da izgubi, jer nema snagu ni da je započne. Nema nikakvog odgovora na sve intenzivnije anticivilizacijske ispade premijera, koji gradi stadione i čije je okruženje (i porodično) sve bogatije i sve se bahatije ponaša. Zlatni “roleks” i tašne “luj viton” su postali statusni simbol nove klase. Dnevnik državne televizije postao je neiscrpni inventar uspeha i dostignuća vlade. i širenja mržnje, u poslednje vreme prema migrantima. Efekti ove besomučne propagande već se pojavljuju: ekstremni fudbalski navijači (isti koji su 2006. zapalili zgradu državne televizije) skupljaju se na graničnom pojasu prema Srbiji da pokažu „dobrodošlicu” nehrišćanskim imigrantima. A vlast, kao da jedva čeka da neko od ovih nesretnika izazove neki incident. Recimo da napadne napaćeni i goloruki narod. Ali se ovi ne daju. Najozbiljnija prijava protiv migranata je bila da su se oni preteći šetali ispred neke zgrade. Što je, verovatno, nova pravna kategorija.

Orbana ugrožava Gabor Vona i njegov Jobik, neofašistička stranka, s kojom ni Lepenova neće da ima posla. Ali je sve popularnija među Mađarima, jer nudi jednostavne odgovore na složena pitanja. U istoriji više puta doživljeno, uvek sa tragičnim krajem. Orbana ne brine tragičan kraj, nego da ga Vona može pobediti 2018. godine. Zato ga treba preteći sa desne strane. Bez obzira što tamo više nema prostora. A ovo mogu da urade samo mađioničari komunikacijskih nauka.

Dvojac Finkelstajn-Habonj

Ako dolaziš u Mađarsku, ne možeš Mađarima da otimaš posao, izvor: blic.rs

I stigli smo do dva bitna lika: jedan je Amerikanac, spin-doktor, najpoznatiji ekspert za negativne političke kampanje, Artur Finkelstajn. Asistirao je u kampanjama, između ostalih Ričarda Niksona i Ronalda Regana. Kažu da je njegova zasluga da je za vreme predsedničkog pohoda najpoznatijeg američkog glumca predsednika, izraz liberal postao psovka. Njegov mađarski šegrt je Arpad Habonj, čovek bez određenog zanimanja, zvanično nezaposlen, ali nezvanično je možda jedini čovek kome mađarski premijer veruje.

Tandem Finkelstajn-Habonj bukvalno svako jutro tematizuje mađarsko javno mnenje. Recimo: oni izmišljaju ključne medijske reči i njih plasiraju putem ministratsva vlade (nije greška, i toga ima u Mađarskoj), koje ih prosleđuje medijima pod kontrolom vlade. Ovog vikenda tako je stigla direktiva u javne (više državne) servise (MTVA) da se izraz izbeglica više ne može koristiti, samo isključivo ekonomski imigrant. Znači onaj stranac koji hoće poštenim Mađarima da uzme ‘lebac.

Rat protiv privrednih migranata

People demonstrate to express their sympathy for those living in the vicinity of a reception centre for migrants in Debrecen, Hungary, 230 kms from Budapest, Thursday, June 25, 2015. In the background a billboard with the inscription reading ‘If you come to Hungary, you have to adhere to our laws’, set up by the Hungarian Government.” (Zsolt Czegledi/MTI via AP)

Orbanova vlada (a naročito već pomenuti savetnici) shvatili su da slučaj “Šarli Ebdo” u Parizu (teroristički napad na redakciju satiričkog lista) može da se iskoristi za kampanju u kojoj bi se dokazalo da je kraj multietničke Evrope, da je multikulturalizam doživeo svoj krah. Pridošlice sa Bliskog istoka, Afrike i Azije se neće prilagođavati hrišćanskoj Evropi, a bez hrišćanstva – proklamuje mađarska desnica (Fides, Jobik) – nema Evrope.

Kao kec na desetku su došli Albanci sa Kosova, koji su trbuhom za kruhom prvi preplavili sever Srbije, a potom i jug Mađarske. U njihovom slučaju izraz ekonomski imigrant je možda i opravdan, ali medijska hajka protiv njih je prećutala da ni jednom od tih nesrećnika nije palo na pamet da ostane u zemlji, gde ima oko 4 miliona ljudi ispod praga siromaštva i koju je u poslednjih nekoliko godina napustilo oko 600 hiljada mladih i obrazovanih ljudi. Oni sada sa raznoraznim diplomama peru sudove ili su portiri, konobari u Londonu, Berlinu i Beču. Zanimljivo je da oni nisu miljenici vlasti, jer na prošlogodišnjim izborima sve je učinjeno da ne glasaju, dok je Mađarima u susednim zemljama sve omogućeno da bi što masovnije izrazili zahvalnost Orbanovoj vladi za dobijanje mađarskog državljanstva.

Nacionalna konsultacija i nacionalne plakate

Ako dolaziš u Mađarsku, nemoj uništavati plakat jer je plaćen novcem građana, izvor: csubakka.hu

Kosovski Albanci su došli i otišli, u Mađarskoj ostali nisu, ali su dali povoda za još jaču kampanju protiv imigranata. Vlada je raspisala nacionalnu konsultaciju i poslala anketne listiće na 8 miliona adresa. Dvanaest pitanja koja se postavljaju glasačima odnose se na propalu politiku EU u vezi sa imigranatima i traži se njihova podrška za oštriji nastup prema pridošlicama. Možda poslednje pitanje najslikovitije izražava intelektualni nivo i emotivnu zrelost sastavljača: “Da li se slažete sa mađarskom vladom da umesto imigranata podršku zaslužuju mađarske porodice i deca koja će biti rođena?”. I ovo nije šala, nego smrtno ozbiljno štivo.

Ogromna većina Mađara međutim zadržala je smisao za humor ili je naprosto lenja, jer zvanično ni do sada nije obavljen rezultat nacionalne ankete, tj. koliko ljudi je odgovorilo na pitanja. Kažu da ima jedva nekoliko stotina hiljada onih (od 8 miliona), koji su poslali poštom svoje ispunjene formulare.

Izvor: bbj.hu

Ali kampanja se ovde nije zaustavila, a povod su značili Sirijci, Avganistanci, Iračani, koji su se u sve većem broju pojavili na granici sa Srbijom. Sa geslom “novac ništa ne znači ako je reč o odbrani nacije”, novih nekoliko milijardi forinti je potrošeno na plakate, koji sada vire na velikim panoima pored puteva, na ulicama gradova i na svim vidljivim tačkama, gde se nacija brani. Glavna poruka je: “Ako stigneš u Mađarsku, poštuj naše zakone”. Ili: “Ako stigneš u Mađarsku, nemoj uzeti posao Mađarima”. I sve to na razumljivom mađarskom jeziku da Sirijcu i Iračaninu namerniku zastane dah, čim pročita.

Da ipak ima nade, pokazuje akcija sićušne stranke (Stranka psa sa dva repa) tokom koje su tražili dobrovoljnu donaciju za kontra-bilborde i umesto predviđenih 6.000 evra, sakupili su više od 30 hiljada. Najtipičniji natpisi na ovim bilbordima: “Dragi migranti, izvinite zbog našeg premijera” ili “Gospodine Orban, ne otimajte nam poslove”.
U međuvremenu, migrantske kriza zaista je počela da trese Evropu. Ali kada su Orbanovi započeli svoj opštenarodni rat protiv nehriščanskih dođoša, problem skoro da i nije postojao. U Mađarskoj od svih pridošlica godišnje ostane samo njih nekoliko stotina. Čim steknu status izbeglica, oni dobijaju oko 300 evra mesečno za preživljavanje i za učenje mađarskog jezika (rok dve godine). Ova dotacija se vremenom smanjuje i na kraju druge godine ne iznosi više od 80 evra.

Izvor: telegraph.co.uk

I zbog ovoga je teško razumeti zašto Orbanova vlada nije ništa učinila (ili možda jeste, ali ne znamo) da Mađarska stekne status frontovske zemlje, koji bi značio sto puta veću novčanu pomoć od EU. Ali Orban neće da vidi uređene logore, prihvatališta sa ljudima druge kulture. I on računa, ne bez osnova, na slična osećanja i uverenja Mađara, među kojima je ksenofobija i rasizam u opasnom porastu. Prema svim anketama, procenat onih koji gaje neprijateljska osećanja prema strancima premašuje 50 posto. Osnovanost ovih uverenja dobro ilustruje i jedan nedavni slučaj jednog merenja javnog mnenja kada su se, među nabrojanim ciljanim nacijama, nalazili i pirezi. Izmišljena nacija, naravno, ali i ona je prošla gadno: više od polovine ispitanika je gajilo negativne osećaje prema nepostojećoj naciji.

I na kraju, stiglo se i do zida/ograde na mađarsko-sprskoj granici. I to je deo pokerskog blefa: šta će Evropa da odgovori; od toga zavisi dinamika građevinskih aktivnosti od Bezdana do rumunske granice. A možda i šire. A Evropa je, kao do sada svaki put, odgovorila mlako, ne shvatajući da se virus „Zid” širi neverovatnom brzinom.

Tekst koji je onjavljen u nedeljniku „Vreme” prenosimo uz dozvolu autora.