FILM “NISU ĆUTALI” NA PALIĆKOM FESTIVALU: TURNEJE POKAJANJA SU ČISTA ESTRADA

Producent Dinko Gruhonjić istakao je nakon projekcije da je kao inspiracija čitavog projekta „Živjeti zajedno“, koji obuhvata pet filmova o građanskom aktivizmu u ratnom i posleratnom periodu na prostorima bivše Jugoslavije, poslužila priča o Srđanu Aleksiću iz Trebinja

Srđan Aleksić

„Uvek postoji razlog zbog kojeg čovek mora da reaguje. Kad su vremena opasna, ne sme se ćutati bez obzira na posledice. To je, prosto rečeno, moralni imperativ.“.

Ovim rečima objasnio je motive svog antiratnog aktivizma početkom 90-tih godina prošlog veka Miroslav Samardžić, jedan od širokoj javnosti nepoznatih aktera dokumentarnog filma „Nisu ćutali“, prikazanog poslednjeg dana Festivala evropskog filma na Paliću.

Slična je poruka i Viktora Lučića, vlasnika legendarnog senćanskog Kluba „Mojo“, u kom je 10. septembra 1991, kao odgovor na masovne vojne mobilizacije u Vojvodini, bio održan prvi koncert protiv rata: „Postoje trenuci u životu kada neke stvari jasno moraš da kažeš. Ili si za nešto ili si protiv nečega“.

Njegovi sugrađani Jožef Bodo, Janoš Sabo i Jožef Pap, koji su činili takozvanu Senćansku trojku, novembra 1991. odbili su da potpišu dokument da se regrutuju kao dobrovoljci na ratišta u Hrvatskoj, predvodeći 450 rezervista iz Sente. Država im je odgovorila hapšenjima, saslušavanjima, pretnjama, batinama, optužbama za izdaju. Takav pritisak Jožef Pap nije izdržao, i tokom dvogodišnjeg sudskog procesa izvršio je samoubistvo. Presuda za svu trojicu je bila oslobađajuća. Ostala je na kraju samo gorčina i jedna tabla sećanja na zgradi senćanske opštine.

U vojvođanskom selu Trešnjevcu ni toliko, iako su njegovi meštani nakon poziva za mobilizaciju svakog drugog vojno sposobnog muškarca organizovali najduže antiratne proteste pod zastavom i grbom novoosnovane Duhovne republike „Zitzer“. Uz zvuke Ravelovog „Bolera“, koji su proglasili za svoju himnu, puna tri meseca su istrajavali u svojoj borbi, a nisu se povukli ni kada je vojska opkolila selo sa 92 tenka.

Namera dokumentarca „Nisu ćutali“, koji potpisuju Maja Leđenac, Darko Šper, Branka Opranović i Norbert Šinković upravo je da se ovakve i slične priče sačuvaju od zaborava, kao svojevrsni dokument vremena za buduće generacije.

Producent Dinko Gruhonjić istakao je nakon projekcije da je kao inspiracija čitavog projekta „Živjeti zajedno“, koji obuhvata pet filmova o građanskom aktivizmu u ratnom i posleratnom periodu na prostorima bivše Jugoslavije, poslužila priča o Srđanu Aleksiću iz Trebinja, te da je svesna odluka autora bila da se u čitavom serijalu politički aspekt događanja 90-tih stavi u drugi plan.

Projekat sam po sebi otvara brojna pitanja iz domena kulture sećanja, i kao takav potvrđuje pravilo da se ljudi ne žele suočavati sa vlastitom mračnom prošlošću. Do te mere da, iako su bili čak i neposredni učesnici tragičnih događanja 90-tih, danas, 25 godina posle, ne prihvataju i ne veruju šta se dešavalo tu, oko nas. Suočavanje je, međutim, neizbežna pretpostavka procesa pomirenja, koji je jedini recept za dugoročni mir i stabilnost na Balkanu. U odsustvu ta dva, imamo samo političku instrumentalizaciju skorije prošlosti koja otvara polja za nove sukobe u budućnosti, konstatovano je na tribini održanoj nakon projekcije.

„Ovo što se trenutno dešava nama u Srbiji zapravo je jedna grozna moralna paradigma. To da se aveti prošlosti vraćaju u društveni život, samo po sebi je sindrom da nešto duboko u samom društvu nije dobro. Ne postoji građansko društvo bez elementarne pravde. Nije se podvukla neka crta, pa se barem toliko jednom otvoreno reklo ‘Nije dobro ubiti drugog čoveka, ne postoji opravdanje da ubiješ drugog čoveka’, a pogotovo ne na takav način kao što se to radilo 90-tih godina, organizovano i sistematski. Ja ne verujem u te turneje pokajanja koje su čista estrada. Da biste radili na pomirenju, nije dovoljan taj gest da odete i poklonite se žrtvama i kažete ‘ja se izvinjavam’, a kod kuće imate reviziju istorije. Ne nadam se pomirenju uz takve estradne poteze”, konstatovao je Gruhonjić.

Projekat „Živjeti zajedno“, koji su sproveli Nezavisno društvo novinara Vojvodine i Udruženje BH novinari, realizovan je pod pokroviteljstvom medijskog fonda „Jačanje medijskih sloboda u Srbiji“ koji finansira Evropska unija, uz podršku i Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.

Nakon premijere na Radio-televiziji Vojvodine, serijal je prikazan i na brojnim drugim televizijama u čitavom regionu. Jedina televizija koja je odbila da emituje pet dokumentarnih filmova o pozitivnim pričama iz ratnog i poratnog perioda na području bivše Jugoslavije je Radio-televizija Republike Srpske.

Mirana Dmitrović (Magločistač)

[clear]