Ferida Čustović, foto: NJ/Magločistač
Predsednica Ženske mreže Stranke slobode i pravde (SSP), Ferida Čustović, izjavila je u razgovoru za Magločistač da se generalno položaj žena u Srbiji popravio, barem sudeći spram njihove prisutnosti na svim izbornim listama za predstojeće parlamentarne izbore koji će biti održani 3. aprila, ali da je time zadovoljena samo forma – ne i suština.
„Žene generalno nemaju veća prava nego što su imale do sada, žene nisu birane na rukovodećim mestima više nego što su birane do sada. One i dalje ne odlučuju o ključnim državnim pitanjima, niti o krucijalnim pitanjima u velikim preduzećima, kao što nisu ni do sada. Tamo gde je moć, tamo je mnogo manje žena“, kaže Čustović, koja je članica Predsedništva SSP-a, odbornica u Skupštini grada Beograda i dugogodišnja aktivistkinja i borkinja za ženska prava.
Rodne uloge su i dalje nepromenjene, dodaje, pa su tako žene te koje se uglavnom brinu o porodici, deci i starijim osoboma, kućnim poslovima, „i za to imaju neplaćeno četiri sata na dnevnom nivou“.
Te rodne uloge reflektuju se dalje na sferu rada, pa tako žene najčešće obavljaju neke uslužne delatnosti i poslove, najprisutnije su na tržištu rada kao učiteljice, nastavnice, vaspitačice, negovateljice, kuvarice, prodavačice. Kako se, međutim, mnogo više obrazuju nego ranije, prisutnije su i u drugim profesijama.
„Ali, među visokopozicioniranim ljudima je mnogo manje žena. To pokazuje da vrh moći pripada muškarcima i da su po patrijarhalnom, kulturološkom standardu, odnosno matrici u ovom društvu ta mesta još uvek rezervisana za muškarce“, ocenjuje Čustović.
Takođe, primanja žena su još uvek niža u odnosu na primanja muškaraca.
„Poslednja istraživanja pokazuju da su negde oko 11 odsto manja u odnosu na muškarce, što potvrđuje da, ne samo da nemamo jednaka prava, nego nismo ni jednako plaćene za jednake poslove u istom preduzeću“, kaže Čustović.
S druge strane, na svim izbornim listama danas se nalazi 40 odsto žena, pa je tako i broj poslanica nikad, kao i broj članica Vlade, ministarki, međutim, „to ne pokazuje pravo stanje“.
„Stanje se jeste popravilo u odnosu na 90-te godine, kada je bilo tek negde oko šest odsto žena u parlamentu, ali, nažalost, te žene su samo fikusi i klimači glave na svojim mestima, u svojim partijama, one tapšu predsedniku partije u kojoj se nalaze. Malo dolazi do izražaja šta one misle i nemaju prilike da iskažu ni svoje mogućnosti ni svoje znanje“, smatra Čustović.
Prema njenom mišljenju, ohrabrujuće je što se poslednjih nekoliko godina aktivistkinje mnogo više uključuju i brinu o svojim problemima, o svojoj sredini, okolini u kojoj žive.
„Tako imamo žene koje brane zemlju od iskopavanja Rio Tinta, koje se brinu o tome da li će se praviti male hidroelektrane na rekama i stavljati reke u cevi, imamo žene koje su prve u parkovima u većim gradovima gde su biznismeni odlučili da prave solitere, odnosno stambene zgrade umesto dečijih parkova“, kaže Čustović.
To je jedan ogroman pomak što su žene počele da uzimaju stvar u svoje ruke, ocenjuje ona, dodajući da tako “probijaju stakleni zid koji je godinama bio neprobojan i postaju zaista svesne svoje moći i mogućnosti da pronađu način kako da ostvare ono što su zamislile i da pronađu puteve ka ostvarenju tih ciljeva“.
„I pored svih ostalih obaveza koje žene imaju, one su i dalje čvrst oslonac u svojim porodicama. One se i dalje sa toliko novca koje imaju brinu o svojoj porodici, ekonomišu u svojoj porodici. Ako mogu da se brinu o ekonomiji u domaćinstvu, mogle bi da se brinu i o ekonomiji države u kojoj žive“, ocenjuje Čustović.
Na predstojeće izbore će izaći mnogo veći broj žena, smatra Ferida Čustović, pošto su se “probudile” i apstinentkinje koje do sada jednostavno nisu videle razloge za svoj aktivizam, jer im se isto dešavalo na svim izborima posle 2000 godine.
Danas je, međutim, situacija drugačija.
„Sve smo obezvredili, sve smo doveli do dna, ne postoji više nijedna institucija za koju možemo da kažemo da funkcioniše na pravi način“, zaključuje Čustović, dodajući da je upravo ta apsurdnost situacije u kojoj se nalazimo pokretački motiv za izlazak žena na izbore 3. aprila.
„Po istraživanjima, 2000. godine su žene i mladi odlučili pobedu. Zahvaljujući njihovoj izlaznosti u najvećem broju, a izašlo je oko 70 odsto svih glasača u Srbiji, doprineli su da izvojujemo pobedu 2000. godine“, podseća Čustović.
Kako navodi, Stranka slobode i pravde ima program u okviru kog su predložena rešenja problema sa kojima se suočavaju kako žene na selu tako i u gradu, zatim, rešenja problema žena na tržištu rada, problema oko snabdevanja porodice, odvođenja dece u vrtić i školu, obezbeđivanja njihovih užina, školskog pribora, sa posebnim akcentom na obezbeđivanje besplatnih udžbenika.
Jedna od tačaka tog programa je i garantovana minimalna zarada roditelja dece sa smetnjama u razvoju ili invaliditetom, kako bi oni mogli da se brinu o svom detetu, kao i potpuna prevencija porodičnog nasilja i egzistecionalno osnaživanje žrtava nasilja.
A ukoliko SSP pobedi na izborima, jedan od prvih ciljeva biće osnivanje alimentacionog fonda koji će omogućiti sigurnost za samohrane roditelje i decu, kaže Ferida Čustović, dodajući da će se time obezbediti izvesnost redovnih primanja pre nego što se završe dugotrajne pravne procedure.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.