Foto: NJ/Magločistač
Demokratski savez Hrvata u Vojvodini (DSHV) pozitivno je ocenio postignute rezultate na lokalnim izborima navodeći da će kao jedina relevantna politička stranka hrvatske zajednice u Srbiji nastaviti da učestvuje u predstavničkim organima vlasti putem svojih odbornika u skupštinama gradova Subotica i Sombor, u kojima živi veliki broj Hrvata.
Na izborima za Skupštinu grada Subotice DSHV je nastupio u savezu sa Strankom pravde i pomirenja koja je dobila 2.182 glasa ili 4,32 odsto birača u Subotici i osvojila tri odbornička mandata u lokalnoj skupštini.
Na području grada Sombora DSHV je prvi put u na izborima nastupio samostalno sa svojom listom kandidata i dobio poverenje 735 birača (2,37 odsto) te će u Skupštini grada imati dva odbornika.
„Smatramo da je ovaj izborni uspeh odličan s obzirom na složen društveni kontekst, brojne izazove u političkom polju, nejednake predizborne pozicije, skromne materijalno-finansijske i druge resurse za delovanje, nedovoljnu medijsku vidljivost“, navodi se u saopštenju ove stranke.
Smatraju da su dobra izborna platforma i kvalitetni kadrovi na listama do sada najbogatija, najraznovrsnija i najbolja kampanja, uz brojnu mrežu zagovornika, veliki broj mladih koji su vodili gotovo sve izborne radnje i ostvarili zacrtane ciljeve – osvajanje odborničkih mesta.
„Predstavnici Hrvata će biti u prilici da artikulišu interese i potrebe zajednice čije su poverenje zadobili te će kao integralni deo lokalnih struktura vlasti doprineti razvoju ne samo Sombora i Subotice, nego i područja na kojima Hrvati žive“, naveo je DSHV.
Dosadašnje pozitivno delovanje i konstruktivno držanje DSHV-a dodaju, ide u prilog činjenici da mogu biti pouzdani partneri vlasti.
„Na taj način autentični glasovi hrvatske zajednice jasno će se čuti, a naša prava i interesi učinkovitije će biti zastupani“, poručuju u ovoj stranci.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.