DRUGA JAVNOST: NISMO OVCE!

Snaga građanskog pokreta

„Második Nyilvánosság” („Druga javnost”) je fejsbuk pokret koji čine građani koji su se u novembru 2014. godine okupili i osnovali ovu grupu, nezadovoljni zbog političkih pristisaka i uplitanja prethodnog odbora za kulturu Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine (na čijem je čelu bio Zoltan Šifliš) u izbor v.d. direktora Drame na mađarskom jeziku Narodnog pozorišta u Subotici Atile Andrašija. Njihovom nezadovoljstvu pridružili su se i drugi građani kao i sami glumci mađarske Drame.

Osnivač fejsbuk stranice „Druga javnost” je Ištvan Božo, a neki od članova su Peter Vataščin i Žolt Đulai.
Nakon osnivanja, grupa je vrlo brzo stekla oko 2.100 pratilaca, da bi za samo šest nedelja, krajem januara, postigla cilj – prevremenu smenu direktora Drame. Na njegovo mesto, četiri meseca pre roka, postavljena je dramaturškinja Kata Đarmati koja obavlja funkciju vršioca dužnosti umetničkog rukovodioca.

O svemu tome, kao i o budućim planovima i aktivnostima, razgovarali smo sa članovima ove fejsbuk grupe, koja će uskoro u javnosti da se pojavi i u nekom novom obliku.

Ko je sve “Druga javnost”?

„Drugu javnost“ čine svi građani koji su nezadovoljni kulturnom i medijskom situacijom u našoj nacionalnoj i lokalnoj zajednici. Fejsbuk stranicu je pokrenulo pet građana koji su istovremeno i administratori i urednici ovog projekta, a aktivnih članova i volontera je iz dana u dan sve više. Ima među nama novinara, civilnih aktivista, pravnika, informatičara, menadžera, kao i razočaranih članova Saveza vojvođanskih Mađara.

Zašto je nastala i na koji način funkcioniše?

Neposredan povod je bila situacija u mađarskom ansamblu Narodnog pozorišta u Subotici. Temelj našeg funkcionisanja je neformalna veza između ljudi koji slično razmišljaju i koji su pomoću interneta i tehnike u stalnom kontaktu jedni sa drugima. Zahvaljujući dostignućima 21. veka brzo možemo da razmenjujemo poruke i misli oko bilo kakvog pitanja i odmah možemo da reagujemo na sva bitna dešavanja u našem javnom životu.

Najaktivniji ste bili oko problema koji su u proteklih tri meseca pratili Dramu na mađarskom jeziku Narodnog pozorišta koja je, zahvaljujući i vašim naporima, dobila novog direktora Drame dok je privremeni, pre roka, smenjen sa te funkcije. Šta je bio razlog vašeg neslaganja?

Novi umetnički direktor Atila Andraši se u kratkom periodu pokazao kao loš upravnik koji nije dorastao ovom kulturnom zadatku i izazovu, kako u ljudskom, tako ni u profesionalnom smislu. Mi, kao deo publike, suočili smo se sa tom činjenicom kada smo pogledali predstavu „Smrt trgovačkog putnika“ („Az ügynök halála”) koju je režirao Atila Andraši, na čelu sa njegovom suprugom i u koprodukciji sa svojom privatnom pozorišnom trupom koja u svom sastavu nema ni jednog glumca. Predstava je bila pravi fijasko! Andrašijev stav prema svom ansamblu i prema publici Drame na mađarskom jeziku Narodnog pozorišta je nedvosmisleno dokazao da cilj njegove delatnosti daleko pada od pokušaja razvijanja kulturnog života mađarske zajednice. Njegov plan je bio proširenje porodičnog biznisa i na severnovojvođansku regiju. Ne možemo da se oslobodimo sumnje da bi korist njegovog (planiranog) rada osetili i pojedini lokalni političari, članovi Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine.

Nismo ovce!

Da li su, osim kulture, i druge gradske oblasti u fokusu vašeg interesovanja?

Sve je počelo sa Narodnim pozorištem i neslaganjem sa „de facto” odlukama Odbora za kulturu Nacionalnog saveta Mađara oko imenovanja Andrašija. Kada smo osetili podršku javnosti oko ovog pitanja, uvideli smo da nezadovoljstvo u našoj zajednici daleko prevazilazi ovaj slučaj, i da smo mi dotakli samo vrh ledenog brega. Počeli smo da se bavimo i sa drugom problematičnom oblasti našeg društva – cenzurisanom i ispolitizovanom medijskom scenom.

Kako ocenjujete političku situaciju u Subotici?

Trenutna politička situacija u gradu se sasvim uklapa u dobro poznati trend koji se neguje poslednjih decenija u Srbiji. Sve je manje profesionalizma, a sve je više populizma. Oskudan broj izašlih glasača na poslednjim izborima savršeno ukazuje na sve manju popularnost trenutne vlasti, kako na državnom, tako i na lokalnom nivou. Nalazimo se u situaciji u kojoj se prava i najveća opozicija, koja je još uvek slaba, svim metodama potiskuje i zastrašuje. Ona se ne nalazi u Skupštini, nego na ulici.

Na koji način vas prihvata javnost, a na koji način to čini vlast?

Moramo razdvojiti dve javnosti, i to je u neku ruku i razlog izbora našeg imena „Druga javnost“. Gledajući vojvođansku mađarsku javnost (jer šira javnost tek počinje da čuje za nas), možemo da kažemo da se većina ljudi informiše o dešavanjima u svetu i u lokalnom životu samo preko manjinskih medija koji su svi, bez izuzetka, pod totalnom kontrolom Mađarskog nacionalnog saveta, koji gotovo u više od 90% čine članovi Saveza vojvođanskih Mađara. Ovi mediji ne objavljuju nikakvu kritiku koja se odnosi na račun lokalne vlasti, odnosno „političke elite” mađarske zajednice. Takoreći, „prva javnost“ je držana u nekom vakuumu u informativnom smislu, tako da taj deo populacije nije upoznat sa našim inicijativama, pa samim tim ne postoje ni reakcije iz tog pravca. Oni koji se informišu iz više izvora, dobro govore i na sprskom i na nekom drugom stranom jeziku, sve više se suočavaju sa arogancijom i neodgovornim odlukama koje donosi naša manjinska vlast koje su u potpunoj sinergiji sa odlukama i ciljevima Vlade Srbije. Otvoreni i informisani građani su izuzetno pozitivno reagovali na pojavu „Druge javnosti“ na fejsbuku. Vlast je na pojavu naše inicijative reagovala na poznati način – dezinformacijama i cenzurom u medijima.

Da li imate u planu da se i zvanično formirate u nekom obliku?

U toku je izrada statuta naše nevladine organizacije, tako da je odgovor na Vaše pitanje – da.

Kakvi su vam planovi u narednom periodu?

Želimo da sarađujemo i sa drugim, sličnim organizacijama i pojedincima kako bi se više građana uključilo u naš rad, da saznamo njihove predloge i mišljenja o trenutnoj političkoj situaciji, kao i o problemima u našem javnom životu. Internet nam je dostupan svuda, svaki dan se povećava broj ljudi koji se uključuju u svetsku mrežu kao što je fejsbuk.
I dalje ćemo biti prisutni u javnosti i iskazivaćemo svoje neslaganje sa lošim političkim odlukama vlasti. Borićemo se za zaštitu nezavisnosti kulturnih institucija i medija, kao i za negovanje multikulturalnih vrednosti našeg društva.

Natalija Jakovljević

[clear]