Povezani članci

7 Comments

  1. 1

    gebac

    Upravo. Velika su bila ocekivanja neposredno posle demonstracija 2000-te. Velika su bila ocekivanja od nazovi demokratske opozicije koja su nazalost, nisu obistinila, posto su vladajuce strukture vise brinule o sopstvenom a ne dobru drustva odakle su bili delegirani. Interesuje me da li je gospodin Mitric upucen da li je Fondacija Danilo Kis poslovala kao samostalno udruzenje i da li je imala ziro (poslovni) racun? Da li je bilo transparentno odakle se finansiralo i struktura troskova i plata zaposlenih. Ne, nikad se nista nije radilo transparentno i u skladu sa zakonskim propisima. Svi su isli na pizzu kod bossa a neki su skoknuli po burek koji je bijo oma pored gajbe. Tako da, izvini….

  2. 2

    brat

    Dragi gebac, očigledno niste upućeni (Fondacija DK je kao i svaka gradska ustanova finansirana iz budžeta grada te i visinu primanja određuje grad). Ako vas to interesuje slobodno tražite te informacije od ustanove, imate pravo kao građanin koji je finansira. Međutim, to nije tema ovog teksta. Ono što je tema, koju i vi potvrđujete, je da su kod nas najveći neprijatelji ljudi iz kulture.

  3. 3

    gebac

    Postovani brate, zahvaljujem se na vasem pokusaju ohrabrivanja diskusije i ovim putem bih vas zamolio da ovu nasu prepisku podignemo na jedan sasvim novi nivo koji je u civilizovanom svetu dostupan svakom gradjaninu, da na sajtu doticne Fondacije postavite bilans poslovanja doticne ustanove od osnivanja iste do danasnjih dana. Verujte, transparentnost i dostupnost informacija od javnog znacaja ne bi trebalo da je privilegija povlascenih vec obaveza finansijske sluzbe Grada Subotice tako i Fondacije kao primalaca sredstava iz javnih fondova. Da je to ucinjeno, danas ne bismo imali potrebu diskutovati na ovaj nacin. U trenutku osnivanja fondacije je na vlasti bila politicka opcija DS a direktor fondacije je bio, ako se ne varam gospodin Branislav. Prvo pitanje je da li je doticni po dolasku na duznost direktora Fondacije dostavio svoju imovinsku kartu na uvid javnosti posto je obnasao javnu delatnost. Da li je doticni posedovao nekretninu gde je vidjen i pre nego li je obnasao tu duznost? Drugo pitanje je da li je Fondacija upisana u registar Fondacija i imala sopstveni poslovni racun kod neke poslovne banke, da li je bilo mogucnosti pratiti tokove novca koje je opstina davala izmedju ostalog i toj fondaciji? Ne treba zaboraviti da je pre dolaska bilo moderno osnivati razlicita udruzenja za dobijanje sredstava iz javnog budzeta. Moguce je ispratiti te tokove novca, ali treba vremena, ali je to zaludan posao iz danasnje perspektive. Ostaje gorcina da su promoteri ondasnje kulturne scene radili u svoju korist. Kultura je samo jedan od vidova ljudske delatnosti i ne bi trebalo da je favorizovana u odnosu na ostale dotirane delatnosti kao sto su zdravstvo, prosveta, you name it… Najvece neprijatelje elementarne ljudskosti bih okarakterisao recimo kao nepolaganje racuna o doniranim javnim sredstvima osobama i ustanovama koji su sticajem okolnosti bili u situaciji da alociraju javna dobra. Ovo sto se danas desava je posledica iste netransparentnosti i to necinjenje lezi vama na dusi. Mogli bismo otici u analitiku, I pre ili kasnije ce doci i do toga, to je neminovnost. Prvo je potrebno da se uspostave javne institucije od sudstva, tuzilastva i inih, da se procesuiraju nepravilnosti ucinjene godinama unazad. Finansijska forenzika postoji, da budem precizan (:D). Zamolio bih vas takodje da ne karakteriste opstim mestom kako je kultura zanemarena i da su radnici u delatnosti kulture zanemareni ili da su neprijatelji drustva. Moja ostrica se odnosi na ljude koji imaju finansijsku moc da uticu na kulturna desavanja, a oni su mahom posrednici, menadzeri koji alociraju koji vid kulturne delatnosti ce biti finansiran posle namirenja sopstvenih potreba (pogledati – Palicki filmski festival, ono kupanje na palickom festivalu i sl.). Umetnost sama ce biti prepoznata od korisnika iste. Dakle da privedem svoje opservacije kraju, neki ce svoje kulturne potrebe upraznjavati silom po inostranstvima, drugi gradnjom bogomolja a kreatori kulturnih bivanja po stanovima oko burekdzinica.

  4. 4

    brat

    Poštovani, u nekim stvarima se slažemo, ali dotični me ništa manje ili više ne zanima od ostalih javnih delatnika (čini se da vi imate neki lični sukob). Sa druge strane, vršenje javne funkcije, koje treba da nosi najveću odgovornost, najmanje je u praksi podložno kazni usled nesavesnog ili nestručnog vođenja, te takvi na kraju nikada ne odgovaraju. I tu mislim na mnogo veće face i štetočine. Što viša funkcija – to manja mogućnost da će ikada odgovarati.

  5. 5

    Karlo

    E, lepa rasprava, ali zaliud. Zavičajna kultura, začinjena rusofilstvom i srbovanjem je preuzela primat nad građanskom kulturom i tu priče nema. Vidi se jasno da to nije slučajnost ili stihija, nego planski, od strane uskoumnih stratega definisan pravac, u koji se ulaže novac i taj jadan kadrovski kapacitet. Imam puno protiv toga, jer je ovo ipak bio grad sa lepim srednjoevropskim šarmom kulturnih institucija, umetnika i delatnika, sa rezultatima vrednima pažnje, sa sretnim ljjudima koji su uživali bez obzira na naciju. Sada to više nije tako i izgleda da neće više ni biti. Nema nade.

  6. 6

    %$&

    Sve ,što je nekad bila karakteristika, kultura, običaji, stare Subotice, pa i cele Vojvodine, se na sve moguće načine uništava, briše, da bi iole ostalo išta našim unucima, ni iz priče neće znati , jer nit’ će ostati őta od starih građevina, običaja, kuture, nit’ će naši unuci biti ovde.., jer novopečeni sugrađani rade protiv ovoga sa punom parom 24/7..više neće Vojvodina , pa ni Subotica pripitomiti brđane, jer skoro će neko biti zadnji, te ugasiti svetlo..

  7. 7

    Ig*r

    Petar iskreno i hrabro (odmereno) kao i uvek i što je najvažnije o temi o kojoj naviše zna-kulturi. Okosnica Festivala evropskog filma Palić koja je pored Miše Mogorova i Nikitina podigla Palićki festival na visok nivo (osudiće me mnogi ali smeo bih reći i na viši nivo od Festa). Oštro oko za kvalitetan film dokazuje i činjenica da su dva filma sa ovogodišnjeg festivala u nominaciji za nagradu Oskar u konkurenciji stranih filmova (mađarski „O duši i telu“ i ruski „Bez ljubavi“).

    Na žalost sva ova priča će pasti na „gluve uši“ onih koji to najviše treba da čuju. Dnevna politika se uvukla i tamo gde ne bi smela da bude a dokazivanje „snage“ lokalnih političara je stiglo i do kulture gde se skidaju nepodobni a stavljaju, najčešće ali ne i uvek, nesposobni (ali podobni).

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Komentari odražavaju stavove njihovih autora, a ne nužno i stavove redakcije internet portala Maglocistac.rs. Molimo korisnike da ne koriste govor mržnje i da se uzdržavaju od vređanja, psovanja i vulgarnog izražavanja. Portal Magločistač zadržava pravo da obriše komentar bez najave i objašnjenja.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.