Lovćenac je uz studente: “Kad ljudi otkriju da je gram ljubavi jači od sto kila mržnje, onda smo pobedili”

Oko stotinu građana maloiđoškog naselja Lovćenac okupilo se danas kod spomenika borcima palim u Drugom svetskom ratu kako bi odali pomen stradalima u padu nadstrešnice na novosadskoj Železničkoj stanici.

Oni su na ovaj način treću nedelju za redom u 11.52, uz transparente podrške studentima, održali simboličnih 15 minuta tišine.

“Vuk na ovcu svoje pravo ima, ka tiranin na slaba čovjeka, al tirjanstvu stati nogom za vrat, dovesti ga k poznaniju prava, to je ljudska dužnost najsvetlija”, stihovi su Njegoševog „Gorskog vijenca“ kojima se Ljubomir Perović iz Lovćenca danas zahvalio okupljenima, ističući da se zna ko su i tiranin i vukovi.

“Ovde sam jer me probudilo nešto najlepše što se moglo desiti u Srbiji, a to su studenti i mladi ljudi. Osećam da im treba pomoć i podrška i ja ne mogu mnogo da pomognem, ali tu sam”, rekao je Perović za Magločistač.

On je mladima koji protestuju poručio da istraju i da on lično, dok je živ, neće odstupiti, te konstatovao da je u društvu postojala letargija koju je prouzrokovao strah – koji se sad polako gubi.

“Kod nas ovo još nije uzelo maha koliko treba, jer je ovo mala sredina, pa još neki strah vlada. Međutim, ne treba da imamo straha, niko nam ništa ne može. Svaki normalan čovek zna za neki strah, ali strašljivi ljudi nikada nisu bili na cilju. Strah treba kontrolisati i razlučiti ono što je realan strah – za dete, mamu, tatu, brata, sestru, ali strah koji vlada ovde nije opravdan”, smatra Perović.

Prema njegovim očekivanjima, revolucija koju su u Srbiji pokrenuli mladi može imati odjek i u reginu:

“Uvek se rodi neko ko će da izgura revoluciju na svojim leđima. Ja ne sumnjam, jer se pokazalo da još ima pametnih i čestitih ljudi u državi. Samo narod da se još probudi. Ovo je jedna baklja, jedno svetlo, i mislim da će imati odjek i u regionu, pa kad ljudi otkriju da je gram ljubavi jači od sto kila mržnje, onda smo pobedili”, poručio je Ljubomir Perović.

U Malom Iđošu na 15 minuta blokiran saobraćaj: “Što je manja sredina, veća je bojazan”

Jedan od prisutnih na današnjem protestnom skupu u Lovćencu bio je i Đerđ Serbhorvat iz Malog Iđoša, sociolog i naučni istraživač koji radi u Budimpešti, a koji je za Magločistač rekao da je u njegovom selu juče spontanim okupljanjem manjeg broja meštana na 15 minuta bio blokiran saobraćaj.

“Što je sredina manja, bojazan je veća i ljudima je teže izaći na ulicu i pokazati šta misle. Okupljanje je bilo spontano, na inicijativu građana, pa nas je bilo samo oko 20. To nas je ohrabrilo da se i narednog petka okupimo od 11.30”, rekao je Serbhorvat.

On je napomenuo da je u osnovnoj školi u Malom Iđošu nekoliko dana bilo i štrajka, ali da je on ubrzo ugušen:

“Pošto je u selu sve pod kontrolom Saveza vojvođanskih Mađara i Srpske napredne stranke, zbog straha od gubitka radnog mesta je teže izaći na ulicu”, zaključuje naš sagovornik iz Malog Iđoša.

Kako on smatra, problem Malog Iđoša jeste i što veliki broj studenata odlazi u Segedin ili Budimpeštu, te ih u ovom mestu trenutno gotovo i nema.

“Kao sociolog, ja pratim situaciju još od 90-tih godina i uvek sam bio pesimista. Ipak, ono što je ohrabrujuće u Srbiji je to što ovde postoji tradicija, ljudi se u velikim gradovima toliko ne boje i stvarno je ovo što studenti sada rade neverovatno”, ocenjuje Serbhorvat, i dodaje: 

“Nezahvalno je prognozirati šta će se dalje dešavati, jer svaki dan dobijamo neke nove informacije. Međutim, ja mislim da ovo još nije kraj režima, ali se ipak neće usuditi da koriste nikakvu silu, jer su svesni da bi to bio neki njihov kraj. Moj utisak je i da je policija više ljubazna nego u ono vreme i vidim da se više niko ne boji policajaca”.