Žužana Korhec Pap: Restauriranje slika je veoma zahtevan posao koji iziskuje mnogo strpljenja

Dr Žužana Korhec Pap radi u Gradskom muzeju Subotica kao muzejski savetnik, restaurator. Krajem prošle, 2021. godine za svoj profesionalni angažman dobila je nagradu „Milorad Medić“ koju za izuzetne zasluge u oblasti konzervacije i restauracije slika dodeljuje udruženje konzervatora “Reantika”. U razgovoru za Magločistač, ona objašnjava kako izgleda proces restauriranja slika, koji u Subotici radi gotovo sama.

Kao restauratorka savetnica, ona se uglavnom bavi restauriranjem i sređivanjem umetničkih zbirki, dela koja se pripremaju za izložbe, a pored toga bavi se i istraživanjem sakralnih umetnika iz 18. veka.

„Povodom toga pravimo izložbe koje se odnose na prethodni period mađarske galerije koja obuhvata vreme od 1830. do 1930. godine. Taj barokni period ili klasicizam je bio pre toga, pa onda istražujem te slikare, donosim ih sa terena i restauriram ih uglavnom za izložbe“, navodi Korhec Pap.

Prilikom restauracije, svaki materijal zahteva drugačiji pristup

Kada je u pitanju tehnika restauriranja, prema njenim rečima, ono što se restaurira, uvek se razdvaja po materijalu, a pošto su slike ili uljane slike na platnu ili na drvetu izrađene od više materijala, to je onda i najkompleksnije.

„Inače, postoje restauratori slika, metala, drveta, stakla, tekstila i papira. Međutim, jako je retka mogućnost, kao kod pojedinih projekata, da se angažuje neko sa vanjske strane jer to treba i platiti. Pošto sam sama, uvek probam sve što mogu da uradim, a za ono što zahteva neki drugi pristup, poput rezbarenja, tu nam puno pomaže Mirko Molnar“, kaže Korhec Pap.

Tako je, na primer, povodom izložbe „Istoricizam u Bačkoj“ koju je priredio Gradski muzej Subotica, restauracija jedne male stolice bila veoma interesantna jer pripada originalnom nameštaju iz Franjevačke crkve, pa je bilo neophodno angažovanje stolara i majstora za tapaciranje.

„Takođe, bila je zahtevna i restauracija jedne od slika koja je izložena u muzeju. To se sve raspadalo, bilo je u komadima, i onda je sve trebalo sastaviti. Kolega Molnar je izrezbario nedostajuće delove, pa sam ja uradila rekonstrukciju podloge koja je ponovo otpadala, pa je ponovo trebalo fiksirati, i ponovo i ponovo… To je jako dugo trajalo – mesecima. Potrebno je mnogo strpljenja, to je najvažnije“, objašnjava Korhec Pap.

Prema njenim rečima, danas se uglavnom koriste isti materijali kao krajem 19. veka, jer su se već tada upotrebljavale fabričke boje koje se i danas koriste, ali i zlato.

„Ima raznih materijala koje koriste restauratori, ja nastojim da izbegnem svaku sintetiku kod materijala za konzervacije. Jako je važno da bude reverzibilno, da se može izvaditi posle, da ne bude na kraju da se dodani deo sačuva a da se original raspadne“, objašnjava.

Posla za konzervatore ima, ali radnih mesta – nema

Prema rečima Žužane Korhec Pap, u Subotici posla za konzervatore ima, ali perspektive za one koji se opredele za ovaj poziv nema iz razloga što za ovu poziciju nema otvorenih radnih mesta.

Kada je ona stupala u radni odnos, kaže, bilo je još dva restauratora, ali se drugo radno mesto ukinulo.

„Hteli smo da zaposlimo jednu koleginicu koja je diplomirala na restauraciji papira, jer cela Subotica nema takvog stručnjaka, i nije moglo to staro radno mesto ponovo da oživi. Ona sada radi kao neki sekretar“, navodi primer Korhec Pap.

Isto, dodaje, važi i za sve ostale koji diplomiraju i opredeljuju se za ovaj poziv:

„Mislim da je to strašno. Bila je i jedna devojka koja je u Beogradu studirala i diplomirala. Radila je kao volonterka kod mene pola godine i, na žalost, nije bilo ni iskre mogućnosti da se ona zaposli“.

Žužana Korhec Pap je stekla bogato profesionalno istraživačko iskustvo tokom 25 godina rada na zaštiti kulturnog nasleđa. U proteklom periodu je ostvarila izuzetne rezultate u sferi zaštite značajnih pokretnih kulturnuh dobara na samostalnim i timskim projektima, od lokalnog i međunarodnog značaja, kao i kroz mnogobrojne stručne radove i predavanja na domaćim i međunarodnim konferencijama.

Ona ima impresivnu bibliografiju koja obuhvata, između ostalog, 11 monografija i više od 60 objavljenih radova u stručnim časopisima. Njen istraživački rad dao je značajan doprinos u domenu tehničke analize slika, posebno baroknog slikarstva, koji je krunisan odbranom doktorske teze „Slikarska tehnika Sebastijana Štetnera“.