VILKINSON: OČUVATI KUĆE U KLASICISTIČKOM STILU U SUBOTICI, LOKALNE VLASTI DA SLUŠAJU GRAĐANE

Britanski stručnjak u oblasti održivog razvoja istorijskih gradova i direktor Fondacije Svetska baština Edinburga Adam Vilkinson izjavio je danas u Subotici da su jednospratnice građene u klasicističkom stilu u ovom gradu jedinstvene ali i najugroženije zbog njihovog rušenja i izgradnje problematičnih i jeftinih višespratnica na njihovo mesto.

Adam Vilkinson, foto: Magločistač

Vilkinson je u okviru predavanja “Učešće lokalnih zajednica u očuvanju kulturnih pejzaža istorijskih gradova” rekao za subotički portal Magločistač da je neophodno suprotstaviti se rušenju jednospratnica i uključiti stručnjake i građane u procese odlučivanja i zaštitu kulturnog nasleđa Subotice.

“Te jednospratnice su jedinstvene i posebne jer su na drugim mestima već nestale. Investitorima i gradu je najlakše da planove donose na način da njih ruše. Svakog trenutka kad se jedna od njih sruši i zameni četvorospratnicom ili petospratnicom, gradi se od jako jeftinih materijala, jako problematične estetike, a tada se već i dinamika i estetika grada gube”, kazao je Vilkinson.

On smatra da je to nasleđe iz 19. veka jedinstveno za Suboticu i da je to zapravo skriveni dragulj ovog grada.

“Treba se odupreti rušenju tih jednospratnica iz klasicističkog nasleđa i čuvati ono što postoji”, rekao je Vilkinson.

On je kazao da je fasciniran subotičkom Sinagogom koja je pod rekonstrukcijom i da bi ovakav proces restauracije mogao da bude idealna prilika da se obuče nove, mlade zanatlije koje nedostaju u celoj Srbiji i regionu i da se demonstriraju veštine tradicionalne restauracije i gradnje kao što su oslikavanje na krečnom malteru, zidna dekoracija i drugo.

“Tokom procesa konzervacije i restauracije smatram da je propušteno angažovanje različitih stručnih aktera i građana. Secesijsko nasleđe je nešto gde nam nedostaju veštine restauratora i konzervatora. Restauracija je sama po sebi dobra stvar kroz koju bi grad i cela zajednica imali neke šire benefite”, rekao je Vilkinson.

Prema njegovim rečima, vlasti bi mogle da podstiču vlasnike zaštićenih zgrada da vode računa o svojim objektima smanjivanjem taksi, raznim grantovima namenjenim za restauraciju, kao i kroz edukacije i priručnike o tome kako treba da održavaju svoju zgradu.

“Mnoga propadanja istorijskog nasleđa se dešavaju zbog neredovnog održavanja. Lokalne vlasti treba da slušaju građane da bi znali šta je ono što oni vole u vezi svog grada i da to inkorporiraju u plan upravljanja gradom. Takođe, važno je i zelenilo u gradu. Sve te bašte koje postoje u tim malim jednospratnim kućicama su jako važne za sam život i ekološki uticaj koji Subotica ima”, smatra Vilkinson.

[quote color=”#000000″ bgcolor=”#eaeaea” bcolor=”#ad2727″]Ceo intervju Adama Vilkinsona za portal Magločistač pročitajte OVDE.[/quote]

Viktorija Aladžić, foto: Magločistač

Šefica katedre za arhitekturu i urbanizam na Građevisnkom fakultetu u Subotici Viktorija Aladžić rekla je da u Subotici postoji mnogo napuštenih objekata koji su prazni i da ne postoji ideja o tome da svaki objekat treba da ima menadžemet i plan i da se vodi računa na koji način će ti objekti da donesu nekakvu finansijsku korist gradu, da se ne finansiraju iz budžeta, već da se sami izdržavaju.

“Takvi napušteni objekti su Dom vojske u centru grada, kasarne, Velika terasa na Paliću. Zbog toga su ovakve radionice važne, ali one kod nas prođu bez nekih rezultata jer se ne shvata ozbiljno koliko je značajno voditi računa o svojim resursima”, kazala je Aladžić.

Ona smatra da bi jako bilo opasno da se Sinagoga završi i da onda veći deo godine stoji zaključana kao što je to slučaj i sa Velikom terasom.

“Mi govorimo stalno da je kriza, da je problem, a mi u stvari rasipamo pare na stvari koje ne bismo morali. Žao mi je što nema više ljudi koji odlučuju o tim stvarima, kojima bi to pomoglo da reše status ovakvih objekata”, rekla je Aladžić.

Danijela Vićentijević, foto: Magločistač

Samostalna savetnica u Minstarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, sektora za turizam Danijela Vićentijević rekla je da je od šest sertifikovanih ruta Srbije, koje su ušle u zvaničan put Saveta Evrope, tri one koje se odnose na Suboticu.

“To je fascinantan podatak za koji mislim da ga još uvek nismo dovoljno koristili. Biti na putu Saveta Evrope je nešto što se mora ozbiljno zaslužiti, ali samo to priznanje nam ne daje za pravo da se olako ponašamo, da ne radimo još ozbiljnije i aktivnije, na svim nivoima, kako bi to kulturno nasleđe Subotice stavili u turističku ponudu i imali za to i odgovarajuću tražnju”, kazala je Vićentijević.

Prema njenim rečima, kreiranje turističke ponude će biti atraktivno, konkurentno i poboljšaće pozicioniranje Subotice na domaćem i regionalnom turističkom tržištu.

“Moramo ponuditi interaktivne sadržaje, performanse, koncerte, šaroliku suvenirsku ponudu koji donose veliki deo prihoda za samu lokalnu zajednicu, preduzetnike, a sa druge strane podstiču da turistička ponuda bude atraktivna i konkurentna”, smatra Vićentijević.

Ona je podsetila da resorno ministarstvo subvencionisanim sredstvima svake godine izdvaja određena sredstva za izgradnju infrastrukture, turističe suprastrukture, kroz finansiranje manifestacija koje organizuje civilni sektor, turističke organizacije, a da je jedan deo kreditnih sredstava, sa vrlo povoljnom kamatnom stopom, usmerena na preduzeća, deoničarska društva, poljoprivredna gazdinstva kako bi poboljšali svoju infrastrukturnu ponudu.

Višnja Kisić, foto: Magločistač

Generalna sekretarka Udruženja građana Evropa Nostra Srbija Višnja Kisić rekla je da će Fondacija Sinagoga upravljati ovim objektom, da će biti prostora za izložbe koje će se baviti istorijom jevrejske zajednice, koncerte i druge kulturne sadržaje.

“Ideja samog spomenika kulture je da je to javno dobro, da je grad vlasnik objekta, ali su građani ti koji su ultimativno vlasnici spomenika kulture i kulturnih dobara u jednoj državi”, podsetila je Kisić.

Ona je kazala da se tokom dvodnevnog seminara niko od strane lokalne samouprave u Subotici nije pojavio na predavanjima i radionicama koje se tiču budućeg plana upravljanja subotičkom Sinagogom i kulturnim nasleđem ovog grada.

“U velikoj meri se radi netransparentno, “ispod žita”. Početkom nedelje izgledalo je kao da imamo finu saradnju i grad je jako pozitivno reagovao na to da se ovakav seminar održi u Subotici jer je plan upravljanja Sinagogom jako potreban, sa tim da će oni biti ti koji zovu predstavnike različitih delova Gradske uprave i sve ustanove kulture da dođu i da prisustvuju seminaru – što se nije dogodilo”, kazala je Kisić.

Ona je rekla da je bilo važno da se napravi proces učenja oko primera Sinagoge, da se ljudi informišu šta je taj dokument, zašto je on važan i zašto treba da se bore za svoje mesto u njemu.

“Na kraju su samo došli ljudi koji su se kroz našu mrežu prijavili na seminar a grad je tek dan uoči početka poslao poziv koji je trebao da se pošalje pre 10 dana. O predavanju nisu ni građani na vreme obavešteni i niko u ime grada Subotice nije bio da pozdravi učesnike seminara, niti da prisustvuje samom seminaru”, kazala je Kisić za portal Magločistač.

Javno predavanje u Subotici na temu “Učešće lokalnih zajednica u očuvanju kulturnih pejzaža istorijskih gradova”, nastalo je u okviru projekta “Nasleđe pod lupom”.

Organizatori su Evropa Nostra Srbija i Grad Subotica. Projekat je podržala Fondacija Hedli trast iz Velike Britanije.

(Magločistač)

[clear]