Viktorija Aladžić o ženama u okviru umetničkih i društvenih pokreta na prekretnici 19. u 20. vek u Evropi

Kako je žena od majke, domaćice ili prostitutke izašla iz svoje istorijske senke na svetlost pozornica, na modne piste i u poslovni svet kojim su do tada dominirali muškarci? Kako je izgledala njena borba za pravo na slobodan izbor? Sa druge strane, kakvu priču kriju subotičke fasade na kojima se pojavljuje lik žene kao večite inspiracije za umetnike? 

„Žena u 19. veku nije imala pravo glasa. Ona je bila vlasništvo muškarca, prvo oca pa bi onda otac simbolično na venčanju nju predavao mužu. Ona nije mogla da raspolaže svojom imovinom, nije mogla da se bavi delatnostima kakvim želi. Njena uloga je bila da sedi kući, gaji decu i vodi domaćinstvo“, rekla je prof. dr Viktorija Aladžić za Magločistač.

Žena je, kako je navela, jedino u situacijama u kojima ostaje udovica sticala neku uslovnu slobodu, mada se društvo i tada trudilo da joj nametne neku vrstu ograničenja u kojima se njoj ni slučajno ne dopušta da sama odlučuje o svom životu.

„Kada bismo čitali nekadašnje enciklopedije koje se danas više i ne štampaju, onda vidimo da se kroz istoriju mahom pojavljuju samo muška imena i da tu ima jako mali broj žena“, podseća Aladžić.

Ako je ceo svoj plodni vek žena imala seksualne odnose, najverovatnije da je rađala 10-15 dece, kaže ona i dodaje da žena apsolutno nije ni imala prostora za neke druge delatnosti, pa su tako sav javni prostor, i profesionalni i poslovni zauzeli muškarci.

„Muškarci su u stvari definisali tu dvojaku ulogu žene, s jedne strane kao majke i domaćice, a sa druge strane kao prostitutke. Dva profila koja su bila veoma udaljena a koja su umetnike fascinirala i iznenađivala krajem 19. i početkom 20. veka“, istakla je Aladžić.

Podseća da svaka žena danas ima daleko veće slobode i da one znaju koje su im mogućnosti.

„Pitanje je koliko su žene same sposobne da uzmu tu slobodu u svoje ruke i donose svoje odluke, i rade ono što one smatraju da treba da rade, ili kopiraju modele svojih roditelja, baka i prabaka, i ponašaju se na sličan način kako su se žene u to vreme ponašale“, ocenila je Aladžić.

Predavanje „Ženska linija secesije“ prof. dr Viktorije Aladžić održano je u Savremenoj galeriji Subotica u okviru obeležavanja 8. marta, Dana žena. Posvećeno je ženama u okviru umetničkih i društvenih pokreta, te stilskih pravaca koji su se razvijali na prekretnici 19. u 20. vek u Evropi. Predavanje je održano u sklopu obeležavanja 120 godina od izgradnje Palate Rajhl u kojoj se danas nalazi ova ustanova kulture.

Ona je u okviru predavanja govorila i periodu koji se poklapa sa periodom secesije gde je žena počela da se oslobađa svojih istorijskih okvira, gde nije više bila samo majka i domaćica, i sa druge strane prostitutka, nego je počela da bira sama i neke druge uloge, da bude glumica, manekenka, balerina, slikarka, preduzetnica i drugo.

„U to vreme se za taj pokret secesije nije moglo reći da je bio samo stilski umetnički pravac, to je bio i socijalni, društveni i politički pokret, i pokret za nezavisnost mnogih naroda koji nisu imali svoju državu i nisu bili samostalni u tadašnjoj Evropi“, dodala je Aladžić.

Ona se osvrnula na taj period kada je žena počela da menja svoju istorijsku ulogu, kada su one počele da se bave umetnošću ravnopravno sa muškim kolegama, uprkos tome da je bavljenje umetnošću još uvek bila muška privilegija, pa su tako vremenom žene ušle i u poslovni svet kojim su do tada dominirali muškarci.

Aladžić je deo svog izlaganja posvetila i veoma važnim subotičkim objektima, od kojih su mnoge građene u stilu secesije a čije fasade krase figure koje čuvaju lik žene koja je bila velika inspiracija za umetnike.

Jedna od njih je svakako neizostavna zgrada nekadašnje banke, sada Putnika koja se nalazi na gradskom Korzou u Subotici. Projektovali su je Marcel Komor i Deže Jakab 1907. godine, u stilu mađarske secesije.

Na prvom spratu objekta javljaju se simboli plodnosti i izobilja, dok se na donjem delu erkera sa dve strane u funkciji konzola pojavljuju četiri motiva devojke na prozoru. Ovaj reljef predstavlja ženu koja se nalaktila kao da gleda kroz prozor, a izveden je u čuvenoj žolnai keramici. Nalakćene dame u prirodnoj veličini čine da se prolaznik oseća kao da ga neko posmatra sa prvog sprata, što ovu fasadu značajno oživljava i čini posebnom, navodi se u publikaciji „Fasadni reljefi i skulpture u zaštićenom jezgru Subotice“ Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture Subotica.

Prof. dr Viktorija Aladžić je vanredna profesorka Građevinskog fakulteta Subotica, Univerziteta u Novom Sadu. Doktorirala je na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu u naučnoj oblasti prostornog planiranja. Pored naučnog rada aktivno je inicirala kampanje za zaštitu graditeljske baštine Subotice i Vojvodine. Dobitnica je nagrade „Heroina nasleđa“ Evropa Nostre Srbija 2023 godine.