Leonid Pilipović, foto: Anamarija Vartabedijan
Subotički umetnik Leonid Pilipović je poznati strip crtač. Radi ilustracije stripova za francusko-belgijsko tržište koje je jedno od najjačih u Evropi, ako ne i u svetu. A paralelno sa tim, Leo je i muzičar, svira u “Goblinima” koji su jedan od najpopularnijih pank-rok bendova na području bivše Jugoslavije, a zasigurno jedan od najaktivnijih u ovom momentu.
On je pored toga učestvovao i u radu grupe “Iskon”, a svirao je i u jednom od najpoznatijih subotičkih bendova 90-tih koji se zvao – “Džukele”.
Leo je već 20 godina veoma posvećen crtanju, ali i muzici koja je za njega, kako je rekao u intervjuu za Magločistač, i ljubav i bes istovremeno, snaga koja nas pokreće – “pogonsko gorivo” koje ne zna za godine.
Za naš portal on govori o tome kako je dospeo u svet stripa i u kojoj meri je njegov posao priznat u svetu umetnosti, ali i o muzici koja je za njega bila i ostala motor promena – ne društva, nego pojedinca.
Kako si dospeo u svet stripa?
Verovatno spletom raznih životnih okolnosti jer to ne mogu drugačije da objasnim. Još od najranijih dana detinjstva, to je bio medij koji mi je uz slikovnice i ilustracije za decu najviše privlačio pažnju. Pošto sam rano otkrio sklonost ka crtanju, bavljenje stripom mi se nekako učinilo najzanimljivijim načinom da se izrazim i lako sam prihvatio taj “rukopis”. Ta sklonost ka strip izražavanju drži me, evo, do dan-danas. Naravno, u tom ranom periodu života nisam ni slutio da će mi to jednog dana biti profesija, mada, nije da nisam maštao. Razne okolnosti, upornost nekih ljudi da me ubede da sam sposoban za takav posao, doveo me je tu gde sam danas. Radim za francusko-belgijsko tržište već 20 godina, a iza mene je 16 albuma i ta lepa životna priča se nastavlja…
Koliko je strip priznat kao umetnost u svetu, a koliko kod nas? Gde je tvoje mesto u tom svetu trenutno?
Priznat je u onoj meri u kojoj ga publika konzumira. Ja se ne bavim statistikama i analizama, ali znam da je recimo u Francuskoj i Belgiji izuzetno priznat. Postao je nacionalni brend. Italija i Španija ne zaostaju mnogo, da ne govorim o Americi i Japanu. Strip je u tim zemljama odavno postao deo opšte kulture. Stripovi izlaze u velikom broju, prodaju se isključivo u spacijalizovanim strip knjižarama i na mnogobrojnim festivalima i konvencijama. U ponudi je najšira moguća lepeza žanrova, razne tematike, za sve uzraste, za svakoga po nešto…
Situacija kod nas na žalost nije ni približno na tom nivou, ali u poslednje vreme primećujem sve veći broj izdavača i pojavu striparnica (strip knjižara) što je zaista ohrabrujuće. Autora, verujte mi, ne manjka! Što se mene i mog mesta u tom svetu tiče, ja sam više nego zadovoljan. Crtaću stripove dok god me ruke i oči budu služili.
Više od tri decenije “Goblini” “praše” – kako ste uspeli da opstanete tolike godine?
Rekao bih upornošću i radom, ali neću jer se to jednostavno podrazumeva. Ljubav pre svega. Ljubav i bes tačnije. Ljubav prema muzici, unutar benda, prema publici… i bes zbog užasnih stvari i pojava koje nas okružuju svakodnevno, a na koje ne možemo da ostanemo ravnodušni. Svi ti faktori utiču na nas, ali pre svega ljubav je ta koja nas pokreće. Kada imaš takvo pogonsko gorivo, godine ništa ne znače.
Vaša muzika je krajem devedesetih bila motor promena. Može li se tako nešto reći za muziku danas uopšte?
Iskreno, nisam siguran. Mislim da su mediji tj. nedostatak istih otupeli “oštricu” koju je muzika imala ne samo devedesetih, već i mnogo decenija ranije. Danas je sve dostupno, nema napora da se do nečega dođe, sve je na jedan klik a široko internetsko polje je u stvari jedna velika šumetina u kojoj ne vidiš drvo. Skoro sve je postalo jeftina zabava.
I pored svega toga, ja i dalje verujem da muzika može da menja – ali ne društvo, već pojedinca. Muzika meni lično nije promenila svet, ali je uticala na moju svest. Uz pomoć muzike ja sam stvorio svoj svet gde slobodno dišem i to je sasvim dovoljno. Siguran sam da nisam jedini.
Zanimljiv je i tvoj “izlet” u etno muziku, kroz angažman u “Iskonu”. Koliko je, odnosno da li je to “etno” danas iskrivljeno u odnosu na iskonsko?
Izbegavam termin “etno” jer je poprilično iskvaren, kompromitovan i danas se svašta utrpava pod taj pojam. Takođe, mislim da obuhvata nasleđe samo jednog etnosa, plemena, naroda, kako god hoćete, što u slučaju grupe “Iskon” jednostavno ne stoji. Tradicionalna muzika je adekvatan izraz, to je ono čime se “Iskon” bavio od samog svog početka, i to tradicionalna muzika raznih naroda sa ovih prostora. Iako dolazim iz drugačijeg muzičkog miljea, nije mi bilo teško da se upustim u tu za mene potpuno novu ali izuzetno zanimljivu avanturu jer je zajednički imenitelj svih muzičkih žanrova – emocija.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.