Na pitanje ‘Koliko su za Vas lično važne kultura i umetnost u životu’, dve trećine Subotičana odgovara – donekle ili veoma. A na koje načine je kultura zaista prisutna u njihovim životima na svakodnevnom nivou, pokazuju aktivnosti koje se vezuju za tzv. kulturnu potrošnju.
Tako je u poslednjih šest meseci 61% njih često čitalo sadržaje na internetu, 42% se bavilo nekim hobijem, 36,2% je pratilo podkaste i JuTjub kanale, 34,4% gledalo TV, dok je knjigu čitalo 30% Subotičana.
S druge strane, nadpolovična većina se izjašnjava da uopšte nisu bili na koncertu klasične muzike (85%), pisali poeziju ili prozu (84,4%), bili na koncertu narodne muzike (79,7%), svirali na nekom instrumentu (77,7%), bili u biblioteci (73,7%), provodili vreme u KUD-u (70,7%), bili na javnom predavanju ili nekoj tribini (67,9%), koncertu zabavne muzike (64,9%), u pozorištu (64,6%), posetili galerije ili muzeje (53%), bili u bioskopu (52%), išli u crkvu, versku zajednicu (51,3%), uređivali vrt ili terasu (50%).
Ovo su neki od rezultata istraživanja sprovedenog u sklopu projekta „Jačanje kapaciteta za razvoj kreativne industrije – Kreativna Subotica“, koji su od novembra prošle, 2022. godine do jula ove godine u partnerstvu sprovodili Centar lokalne demokratije (LDA Subotica) i InspiraHub.
Istraživanje je bilo izvršeno putem onlajn upitnika zatvorenog tipa, u kom je učestvovalo 307 ispitanika, a kako je bilo usmereno pre svega prema mladima, i uzorak je bio zakrivljen prema mlađim dobnim skupinama. Paralelno, bili su sprovedeni i intervjui s pitanjima otvorenog tipa, čija ciljna grupa su bili kulturni delatnici i donosioci odluka na lokalnom nivou.
U fokusu istraživanja je bila kulturna participacija, ali i povezanost preduzetništva s kreativnošću, vrednostima, kulturnom potrošnjom i vrednovanjem lokalnog kulturnog nasleđa tj. baštine kako bi se utvrdilo da li postoji povezanost između vrednosti, kreativnosti, preduzetništva i kulture.
Širi, društveni cilj istraživanja je, pak, bio da se procene mogućnosti i potencijali povezivanja civilnog sektora, preduzetnika, ustanova kulture i donosilaca odluka na polju zaštite i promocije kulturnog nasleđa u Subotici.
Kulturnu participaciju definišu kulturna potrošnja i kulturna proizvodnja.
Kulturna potrošnja se manifestuje u dva pojavna oblika – kao javna kulturna potrošnja (poseta programa ustanova kulture i kulturnih događaja poput festivala i manifestacija), i kao privatna kulturna potrošnja (čitalačke, medijske, muzičke navike).
Kulturna proizvodnja se odnosi na bavljenje umetnošću, bilo amaterski ili profesionalno, ili upražnjavanje kreativnih hobija.
Sprovedeno istraživanje je, takoše, pokazalo da uzrast osobe značajno utiče na sve aspekte kulturne participacije, ali i na vrednosna opredeljenja.
Tako kulturu veoma važnom ocenjuje 51,1% ispitanika starosti od 35 do 57 godina, 42,2% dobi od 19 do 34 godine, u poređenju sa 18,8% mladih od 15 do 18 godina.
Starost ispitanikautiče na kulturnu potrošnju – u pozorište mahom ide srednja generacija (35-57), oni češće posećuju galerije, muzeje, biblioteku, čitaju knjige, idu na javna predavanja i tribune, dok srednjoškolci češće crtaju, slikaju, prave skulpture, sviraju na nekom instrumentu, bave se hobijem.
Interesantno je da, s obzirom na uzrast, razlike nema u gledanju TV programa ili u odnosu na objavljivanje na društvenim mrežama. Oko 18% u svakoj dobnoj skupini nikada ne gleda TV, često to radi oko jedne trećine, dok polovina TV gleda povremeno. Sadržaje na internetu uopšte ne čita 10% srednjoškolaca, ali među njima je i najviše onih koji prate podkaste i JuTjub kanale (41,5 %). Paralelno, približno isti procenat mladih od 15 do 18 godina se uopše ne bave rekreativno sportom, njih 43,6 %.
Kada su u pitanju vrednosne orijentacije, preko dve trećine ispitanika je navelo da smisao života vidi u porodici (70,7%), potom u fizičkom i mentalnom zdravlju (69,6 %), i preko polovine u ljubavi (56,3 %).
Od socio-demografskih obeležja, pokazalo je sprovedeno istraživanje, uzrast značajno utiče i na pridavanje značaja nacionalnoj pripadnosti, pa je tako u odnosu na starije generacije (6,4%) u najmlađoj generacije mnogo više – skoro jedna trećina (29,9%) – onih koji su rekli da im pripadnost nacionalnoj zajednici u potpunosti daje smisao života.
Značajna razlika postoji i u pogledu materijalnog blagostanja, pa tako jedna trećina ispitanika starosti od 15 do 34 godine ocenjuje da im posedovanje stvari u potpunosti daje smisao života, dok je taj procenat kod starijih (od 35 do 57 godina) – samo 6,4%. Takođe, mlađe generacije više cene uživanje i hedonizam od starijih (preko jedne trećine daju odgovor – ‘da, u potpunosti’).
Jedno od postavljenih pitanja u sprovedenom istraživanju odnosilo se i na važnost očuvanja kulturnog nasleđa tj. baštine u Subotici.
Dve trećine Subotičana smatra da je ovo pitanje donekle (36,1%) ili veoma važno (31,1%), ali i tu se uzrast, uz stepen obrazovanja, pokazao kao značajna determinanta: preko polovine dobne skupine od 35 do 57 kulturnu baštinu ocenjuje veoma važnom (55,3%), ispitanici od 19 do 34 godine u 48,3 posto slučajeva, u odnosu na 14,6 % mladih od 15 do 18 godina.
Ono oko čega se slažu svi, bez obzira na uzrast, jeste, pak, procena kulturne ponude u gradu, koja je za preko polovinu ispitanika (53,5%) osrednja, dok je za 16,7% mladih od 15 do 18 godina i 6% starijih ona čak veoma slaba.
Projekat “Kreativna Subotica” je, između ostalog, tragao i za odgovorima na pitanje: kako kulturnu ponudu u gradu – koja postoji, ali ne dopire do korisnika – približiti, a potom i učiniti prijemčivijom, pre svega, za mlade?
Jedan od zaključaka sprovedenog istraživanja jeste da savremeni trendovi u kulturi i kreativnim industrijama nisu u dovoljnoj meri prepoznati u gradu Subotici kao potencijal razvoja inovativnih modela angažovanja kako pojedinaca tako i udruženja, a koji mogu biti solidan temelj osnaživanja zajednice i specifičnog urbanog identiteta koji afirmiše stvaralaštvo, ali i održivog ekonomskog razvoja.
Drugim rečima, neophodno je čvršće povezivanje promocije bogatog kulturnog nasleđa i aktuelne kulturne ponude sa sve značajnijim potencijalom IT sektora u gradu, jedna je od glavnih preporuka projekta “Kreativna Subotica”.
Strategija razvoja grada Subotice 2023-2032 prepoznaje potrebu pospešivanja razvoja IT sektora i kreativne ekonomije kao grane sa velikom dodatom vrednošću. Tim pre, treba uvoditi stimulativne mere podrške u oblastima značajnim za priključivanje grada programima razvoja koncepta SMART cities.
Dalje, kontinuirano unapređenje kvaliteta života multikulturalne lokalne zajednice podrazumeva i potrebu sistematskog generisanja programa koji neguju zajedničko kulturno nasleđe i doprinose brendiranju grada koji afirmiše kulturu poštovanja bogatstva različitosti, a s tim u vezi, važno je unapređivati i različitim merama podsticati saradnju i umrežavanje ustanova kulture, organizacija nacionalnih zajednica, i organizacija civilnog sektora.
Potrebno je stoga, mere podrške i aktivnosti lokalne samouprave usmeravati na unapređeno učešće, konsultovanje i mobilisanje lokalnih resursa i potencijala, a pre svega znanja i kreativnosti mladih, kako u civilnom, IT sektoru, tako i u preduzetničkom sektoru.
Edukacija i jačanje kapaciteta mladih za primenu digitalnih veština u oblasti promocije kulturnog nasleđa, kao i kreativnog izraza mladih umetnika u različitim oblastima, podrazumeva, pak, potrebu uspostavljanja sistematske interakcije i povezivanja kulture i tehnološke kreativnosti – koja se već prepoznaje kroz aktivnosti mladih preduzetnika u IT sektoru – sa ciljem korišćenja potencijala za razvoj kreativne industrije na lokalnom nivou.
Lokalna samouprava treba da uvodi mere podrške koje doprinose povećanoj dostupnosti kulturnih sadržaja primenom modernih tehnologija i preduzetničkih potencijala, i uspostavlju mehanizama za unapređeno učešće mladih u kreiranju kulturne politike, afirmaciju njihovog krativnog potencijala, što dugoročno gledano doprinosi njihovoj većoj zapošljivosti kroz uključivanje IT klastera, koji je već prepoznat kao razvojni resurs centar koji okuplja mlade IT preduzetnike i start-up mikro biznise.
Razvoj kreativnih industrija jedan je od glavnih trendova i prioriteta u evropskim kulturnim politikama. Grad Subotica je, s druge strane, jedan od najistaknutijih primera dobre prakse u realizaciji prekograničmih programa saradnje Republike Srbije sa Mađarskom i Hrvatskom. Pored toga, punopravni je član Evropske mreže gradova interkulturanosti, kao i Evropske mreže gradova secesije.
Mogućnosti koje dobro pozicioniranje Subotice na evropskoj mapi treba, dakle, iskoristiti na polju razmene dobre prakse, uspostavljanja saradnje i partnerstva sa drugim evropskim gradovima u razvijanju zajedničkih razvojnih projekata u oblasti kreativnih industrija.
“Uspostavljanje gradskog kulturnog centra bi u tom smislu bio izuzetno važan korak ka valorizaciji aktivnog učešća Subotice u međunarodnim projektima u oblasti kulture i promocije kulturnog nasleđa”, zaključuje se na kraju.
Projekat „Jačanje kapaciteta za razvoj kreativne industrije – Kreativna Subotica“ je sproveden kao deo Regionalnog programa lokalne demokratije na Zapadnom Balkanu 2 (ReLOaD2), koji finansira Evropska unija (EU), a sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.