Foto: NJ, Magločistač
“Objekat je za sada bezbedan, ali neizvesno je kakve bi štete mogle nastati usled zemljotresa”
[divide icon=”circle” width=”medium”]
Spašavanje Katedrale Svete Terezije Avilske u Subotici traje godinama. Katedrala je izgrađena 1779. godine i gotovo od njene izgradnje između dva zvonika nalazi se pukotina, širine i do 20 centimetara, koja se proteže duž cele sredine ove bazilike građene u stilu kasnog baroka. U poslednjih nekoliko godina pokušano je više puta da se pronađe najadekvatniji način za saniranje statičkog problema koji ovaj objekat ima, kažu stručnjaci za Vojvođansko istraživačko-analitički centar (VOICE), međutim, zbog složenosti posla, još uvek su u toku istraživanja koja trenutno radi Institut Emi iz Sentandreje u Mađarskoj.
Foto: NJ, Magločistač
Plan objekta koji je više puta menjan, napravio je Franz Kaufmann iz Budimpešte. Dimenzije katedrale su: dužina 61, širina 26, visina lađe 18, a zvonika 64 metra. Prednji deo bazilike gde se nalaze zvonici je višestruko teži u odnosu na ostale delove objekta zbog čega dolazi do sleganja i naprslina koje datiraju iz vremena kada još nisu postojala savremena statička rešenja koja bi tokom izgradnje sprečila nastanak ovakvih problema. Inače, na 200. godišnjicu katedrale obnovljena je cela njena unutrašnjost.
Na idejnom rešenju spašavanja katedrale trenutno radi mađarski Institut Emi, uz finansijsku podršku Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine. Da li će se zaustaviti razdvajanje dva zvonika, da li će se sanirati pukotina koja je svake godine sve šira ili će se pristupiti kompletnoj restauraciji tornjeva i čeone fasade, ostaje da se vidi. Kako kažu stručnjaci za VOICE, objekat je za sada bezbedan i ne preti njegovo urušavanje, ali, usled eventualnog zemljotresa, niko ne može pouzdano da tvrdi kakve štete mogu nastati.
Tornjevi sa zvonicima, od kojih svaki teži po 3.200 tona, već tokom izgradnje počeli su da tonu u močvarno tlo na kome je izgrađena bazilika, pa se na fasadi ove crkve pojavila pukotina koja sada dostiže i 20 centimetara, dok je pre dve godine, prema pisanju medija, pukotina bila oko 15 centimetara. Zbog prekoračenja dozvoljenog opterećenja tla, problem sleganja tornjeva, stabilnosti i pucanja fasade postao je teško rešiv i zahteva uključivanje i stručnjaka iz susednih, evropskih zemalja.
Pokušaji sanacije nisu doveli do rešenja, problem u rešavanju sleganja tla
Koordinator Radne grupe za sanaciju subotičke Katedrale Branislav Ćopić potvrdio je za VOICE da ovaj objekat ima više pukotina, a da čeoni deo, između dva tornja, usled sleganja, ima tu pukotinu koja se kreće i do 20 centimetara.
“Iako nema pisanih dokaza, smatra se da je pukotina nastala već pri samoj izgradnji objekta. Najveći problem je temelj ove bazilike. I sa strane objekta postoje pukotine manjeg obima. Pojedine pukotine na ulasku su sanirane, kao i jedan deo spoljašnje fasade, i unutrašnjeg dela. Sa unutrašnje strane su se pukotine pojavile na svodovima, između prvog i drugog luka, ali je krajem prošle godine to privremeno sanirano zbog bezbednosti”, rekao je Ćopić.
On je podsetio da je obnova katedrale započela 2014. godine, uz finansijsku pomoć Mađarskog nacionalnog saveta, a 2015. godine je raspisana javna nabavka za izradu projektno tehničke dokumentacije za obnovu celog objekta.
Branislav Ćopić, foto: NJ, Magločistač
“Zahvaljujući tim sredstvima i sredstvima grada Subotice, rešena je nova elektro-instalacija, a 2016. smo završili sa projektom i videli da od tog projektnog rešenja ne možemo nista napraviti i išli smo u izradu nove dokumentacije, da fazno rešavamo probleme. Zatim, 2017. godine smo započeli radove na podu i kamenim oblogama unutar crkve, izradi stolarije na tornjevima, prozorima. Ispod zvonika je postavljeno ukupno 16 megašipova do dubine od osam metara, za koje se očekivalo da će zaustaviti naginjanje zvonika i cepanja, ali je to bilo nedovoljno i tražili smo drugo rešenje. Pristupilo se injektiranju veštačke poliuretanske smole u tlo ispod temelja bazilike što je dovelo do novih sleganja, pa se i od toga odustalo”, objašnjava Ćopić.
Prema njegovim rečima, praktično se niko ne seća katedrale bez pukotine i da pre gotovo 250 godina nije bilo statičara koji bi mogli na adekvatan način da izvrše geomehanička ispitivanja, nego su ljudi radili na osnovu iskustva.
“Nisu mogli da ustanove koja je nosivost tla i kakav je sastav tla na 10 metara ispod temelja. Uticaji koji se javljaju, poput opterećenja na tlo prenosi se duboko, na 20 metara ispod. Sami temelji objekta, nakon otvaranja, konstatovali smo da su manji nego što su potrebni. Po današnjim naučnim znanjima, mi bismo sigurno napravili veće temelje. To je jedan od uzroka. Dakle, osnovni problem je rešavanje sleganja tla koje se javlja”, naveo je Ćopić.
“Objekat je tokom ovih 250 godina odolevao velikom nevremenu, ali nije isključeno da bi nastao problem usled eventualnog zemljotresa”, rekao je Ćopić i dodao da objekat nije u tom stanju da izaziva opasnost, ali da to, naravno, ne znači da bi sutra, ako se desi neki zemljotres, to ostalo bez posledica.
Dodao je da pokušaji sanacije nisu doveli do konačnog rezultata i da je treća varijanta da se izvrši totalna rekonstrukcija.
“To znači da se demontiraju tornjevi i da se kompletno sve skine, te da se u takvom rasterećenom stanju ozbiljno ojačaju temelji i vrate tornjevi u prvobitno stanje. To je dosta radikalan način. Mi čekamo da mađarski Institut da rešenje, ali je to sve sada pandemija korona virusa zaustavila. Mi ćemo to razmotriti”, kazao je Ćopić.
Mirko Štefković, foto: NJ, Magločistač
Sekretar subotičke Biskupije Mirko Štefković rekao je za VOICE da je završetak izgradnje Katedrale 1779. godine veoma važna godina jer je Subotica tada dobila status Slobodnog kraljevskog grada pod imenom Maria Terezianštat, a Grad je dobio i službeni grb barokne heraldičke forme koji je i danas zvanični grb Subotice.
Prema Štefkovićevim rečima, svi raniji radovi na objektu su doprineli novim sleganjima i novim naprslinama.
“Građevina je izgrađena velikim novcem, a pri izgradnji se štedelo. Temelji nisu odrađeni dovoljno dobro jer nisu postojali merni instrumenti kao danas. Izgradnja je išla sporo, a radnici su imali problema i sa podzemnim vodama koje i danas stvaraju određene probleme“, kazao je Štefković.
On je naveo da je veoma važna stabilnost objekta i da je ne žele dalje narušavati.
“Nadamo se da će ovo novo rešenje biti konačno rešenje za sanaciju ovog objekta. Tu ima puno nepoznatih jednačina. Mi smo slušali savete stručnjaka, ali to ipak nije jednostavna matematika, jer je i za njih bilo dosta ’glavobolja’“, ocenjuje Štefković.
Dodao je da pukotine ne utiču na redovne aktivnosti u crkvi.
“Ograđena je spolja i deo crkve je iznutra ograđen i obezbeđen, a ostali deo crkve se neometano koristi, osim što je blokiran glavni ulaz zbog postavljenih skela. Orgulje smo demontirali i nalaze se na sigurnom mestu kako ne bi došlo do nekih oštećenja“, naveo je Štefković.
Gordana Vujnović Prćić, foto: NJ, Magločistač
Arhitektica iz Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture u Subotici Gordana Vujnović Prćić rekla je za VOICE da je Katedrala Svete Terezije Avilske u Subotici spomenik kulture od velike vrednosti i predstavlja urbanističku odrednicu grada.
“Kada je došlo do isušivanja bare koja je tu bila, dolazi i do naseljavanja ovog centralnog dela koje predstavlja samo jezgro grada i tu je tada naseljeno mešovito stanovništvo. Nije bila samo verska, nego i ekonomska odrednica, gde su se svi pomešali”, podseća Vujnović Prćić.
Po njenim rečima, dolazili su poznati statičari iz tog vremena iz Budimpešte da bi rešavali problem, a postoje i projekti o tome, a u sve to je bio uključen i jedan od najznačajnijih arhitekata u Subotici Titus Mačković, koji je tokom svog života ostavio Subotici oko 400 projekata kuća.
“Ta pukotina je bila problem i krajem 19. veka kada su dograđene te bočne, polukružne sakristije po projektu Titusa Mačkovića. Smatralo se da će se na taj način postići neka ravnoteža i da će doći do stabilizacije objekta, da se na neki način reši taj statički problem, međutim, taj problem se nije rešio i on je tu konstantno. Sad je to kulminiralo i ja se nadam da ćemo naći neko adekvatno rešenje”, kazala je Vujnović Prćić.
Ona je takođe podsetila da je toranji i prednji deo Katedrale pretežak, da su vitki tornjevi i da zbog toga dolazi i do statičkih problema.
“Najbitnije je sanirati pukotinu i da se spomenik sačuva. Traži se najbolje moguće rešenje. Na vrhu Katedrale, u njenom središnom delu, nalazi se jedan od najstarijih kipova na ovom području koji ima kulturno istorijsku vrednost”, navela je Vujnović Prćić.
Foto: NJ, Magločistač
U pisanoj izjavi Instituta Emi iz Sentandreje iz Mađarske, koji se bavi ispitivanjem kvaliteta materijala ugradnje i inovacijama, navodi se za VOICE da su u toku ispitivanja i da će se nakon toga pristupiti izradi idejnog rešenja za rekonstrukciju objekta.
“Zadatak Emi-ja je procena i pronalaženje odgovarajućih tehničkih rešenja za očuvanje materijalnog stanja zgrade i njene rekonstrukcije. Sve to zahteva višemesečni istraživački rad, procenu i kontrolu na licu mesta, geotehnička i laboraterijska istraživanja, merenja, inženjersku ekspertizu“, navodi se u odgovoru ovog Instituta.
Dodaje se da je rad u pripremnoj fazi, zato što ispitivanja na licu mesta nisu mogla biti obavljena zbog pandemije korona virusa.
S obzirom da je u toku pronalaženje adekvatnog tehničkog rešenja za sanaciju objekta, nismo uspeli da saznamo neki okvirni datum završetka idejnog rešenja za Katedralu, koji je usporen zbog epidemije korona virusa. Takođe, nismo dobili odgovore na pitanja koja se tiču nekih ranijih iskustava koja je ovaj Institut eventualno imao, kao ni da li je, po njihovom mišljenju, totalna rekonstrukcija objekta jedno od mogućih rešenja problema ili bi se samo pojedini prednji delovi rekonstruisali da bi se sprečilo dalje širenje pukotina i sleganje objekta. Zbog toga, još uvek se ne zna koliko će novca biti neophodno za konačno saniranje Katedrale čije će se finansiranje obezbediti vlada Mađarske.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.