Radomir Konstantinović dobio spomen-ploču na rodnoj kući: Subotica mu se delimično odužila

Postavljanjem spomen-ploče članovi Saveta za obeležavanje misaonog nasleđa Radomira Konstantinovića donekle ublažili sramnu ulogu Skupštine grada, koja mu je u dva navrata odbila dodeliti zvanje “Počasnog građanina”

Nakon dva neuspela pokušaja, Radomir Konstantinović konačno je dobio delimičnu satisfakciju. Danas je nakon sednice Saveta za obeležavanje misaonog nasleđa Radomira Konstantinovića – koju je organizovala Gradska biblioteka — na njegovu rodnu kuću u Zmaj Jovinoj 17 postavljena spomen-ploča sa osnovnijim ličnim podacima. Tako će svaki prolaznik ovog sokaka, ukoliko to želi, biti upoznatiji sa imenom i delom čuvenog fiozofa i književnika u odnosu na članove dva saziva Komisije za dodelu zvanja “Počasni građanin”.

Naime, članovi spomenutih komisija 2005. i 2013. nisu – što zbog neobaveštenosti ko je Konstantinović, što zbog nacionalno-političkih razloga — usvojili predloge da mu se posthumno dodeli najviše gradsko zvanje. O tome pred novinarima danas niko ni reči.

Umesto podsećanja na neugodnu prošlost, predsednica Saveta za obeležavanje intelektualnog nasleđa pisca i mislioca Radomira Konstantinovića Latinka Perović rekla je u velikoj većnici Gradske kuće da je ovo društvena inicijativa velikog broja ljudi iz oblasti kulture na državnom, kao i na regionalnom nivou:

“Ovo je inicijativa protiv nasilja i protiv primitivizma u okviru koje će se objavljivati dela Radomira Konstantinovića, organizovati naučni skupovi i dodeljivati nagrade mladima.”

Ona ističe da ovom spomen-pločom Subotica i svi mi ostavljamo jedan znak koji će nas podsećati na čoveka koji je možda ovde slučajno rođen, ali koji nije slučajno živeo i radio. Takođe, izrazila je nadu da će ovaj kulturni ideal negovati i buduće generacije.

Spomen-ploču Radomiru Konstantinoviću otkrio je književnik Oto Tolnai, koji se prisetio svoje poslednje posete grobu Samjuela Beketa o kojem je pisao i Radomir Konstantinović u svojoj knjizi “Beket prijatelj”. On je rekao da se iznenadio kada je poslednji put prilikom posete Beketovom grobu sreo jednu mladu devojku, koja je nakon toga ubrzo i otišla. Međutim, ostavila je na nadgrobnoj ploči jednu metro kartu na ime “Beket”, a na njoj je pisalo “Hvala”. Tolnai je tu kartu poneo sa sobom i danas je simbolično ostavio pored spomen-ploče Radomiru Konstantinoviću. Ono čega se Tolnai nije prisetio nijednom rečju je način na koji mu je pokojni kolega uskrsavan u komisijskim kabinetima i sa skupštinske govornice.

Vajarka Milica Konstantinović, supruga Radomira Konstantinovića, kaže da je bareljef rađen na osnovu njegove fotografije iz mlađih dana. Bareljef je rađen poslednjih godina njegovog života.

“Bio je zadovoljan izgledom bareljefa i, kako kaže njegova supruga, iako je uvek bio ozbiljan na slikama, umeo je da se šali i bio je duhovit, pa joj je govorio da je ovaj bareljef, gledajući iz njenog ugla, prilično romantičan”, dodaje ona uz osmeh.

Potpredsednik Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za privredu Miroslav Vasin rekao je da je spomen-ploča Radomira Konstantinovića posebno značajna sa apekta podsticanja i proučavanja njegovih dela i da upravo predstavlja protest protiv nacionalizma i primitivizma.

Dodaje i da je razlog zbog kojeg je Radomir Konstantinović zaćutao na kraju svog životnog opusa nešto što treba da nas tera da duboko razmislimo o svemu tome, a naročito mi u Vojvodini, gde ne smemo dozvoliti ugrožavanje najdragocenije vojvođanske vrednosti – multietničnosti i multikulturalnosti, zaćutao je Vasin nakon toga.