Foto: NJ/Magločistač
Proslavljeni jugoslovenski i holivudski glumac Rade Šerbedžija dobitnik je ovogodišnje nagrade za izuzetan doprinos evropskoj kinematografiji “Aleksandar Lifka” koja mu je uručena drugog dana Festivala evropskog filma na Paliću.
Foto: NJ/Magločistač
U razgovoru s novinarima na Velikoj terasi, u atmosferi koja je podsećala na konferenciju Nikite Mihalkova od pre nekoliko godina kada je među okupljenima vlada takva tišina “da se muva mogla čuti”, s pogledom u nekoliko navrata setno bačenim na Palićko jezero, za koje ga, baš kao i za Suboticu, vežu jake uspomene iz mladosti, Šerbedžija je u prepoznatljivom tonu i “autfitu” – u crnom, s šeširom, gladeći nehajno bradu, govorio o svojoj karijeri, gde je glumio s najvećima i pod režiserskom “palicom” najvećih, ali i o poeziji, pozorištu, muzici… Da bi mu jedan zagrljaj ponovo oživeo uspomene na vreme provedeno u Subotici, koja je na ličnom planu u mnogome odredila njegovu životnu sudbinu.
A pošto je u toku Festival evropskog filma, Šerbedžija je jasan – evropski je u odnosu na američki, trenutno, mnogo ozbiljniji.
Foto: NJ/Magločistač
“Mislim da je naročito u poslednje vreme evropski film ozbiljniji. Bilo je vreme kada je taj američki film bio fantastičan, moćan, samo da spomenem te velike režisere koji su imali te svoje opuse. Ali onda odjedanput, naročito u poslednjih recimo deset-petnaest godina, nekako američki film se sam pojeo. Pa pogledajte, zapravo, i propada na neki način. Propada američki film”, smatra on.
Razlog tome, po njemu, je što veliki glumci i režiseri rade na televiziji, iz razloga što distributeri uopšte ne žele da distribuiraju filmove, što vidi i kao najveću opasnost po film uopšte.
“Možda zato što postajemo premalo romantični. Odjedanput niko više ne vodi devojku u bioskop. Nego odmah u sobu sa televizorom”, rekao je Šerbedžija uz osmeh okupljenih novinara i poštovalaca na Velikoj terasi na Paliću, u Subotici, gde je proveo značajan deo svoje pozorišne karijere igrajući u KPGT-u Ljubiše Ristića, a za koju je i emotivno vezan jer je u njoj upoznao Lenku – ženu njegovog života.
Festivali su, po njegovoj oceni, jedina mesta gde se filmovi gledaju “sa pravim dignitetom koji pripada toj umetnosti”.
Foto: NJ/Magločistač
Kaže da je u životu radio s fantastičnim režiserima, od Žike Pavlovića, preko Gorana Markovića, Dušana Makavejeva i Lordana Zafranovića, žao mu je što nikada nije snimao sa Kusturicom za koga smatra da je fanstastičan, do najvećih svetskih režisera poput Stenlija Kjubrika, Klinta Istvuda, Filipa Nojsa, Džona Vua, Frančeska Rosija…
“Možda sam najviše pripadao i bio zadivljen tom estetikom Živojina Pavlovića. To se odrazilo tako da smo postali veliki prijatelji i da smo se družili stalno”, kazao je Šerbedžija.
Upitan da uporedi ta imena sa sadašnjim režiserima, dobitnik ovogodišnje nagrade “Aleksandar Lifka” kaže da veruje da i danas postoje “mladi Kjubrici i Žike Pavlovići”.
“Siguran sam u to i pogledam ponekad film nekih mladih ljudi, baš sa naših prostora i oduševim se sa tim kako je to dobro”, rekao je Šerbedžija.
Foto: NJ/Magločistač
Po završetku konferencije za medije, Šerbedžija se sreo i srdačno zagrlio sa umetničkim savremenkom iz sveta muzike koji poslednjih godina živi i radi u svom rodnom gradu – Gaborom Lenđelom.
A kada je o muzici reč, nakon što je – uz poruku Subotičanima “čuvajte festival kao što ste nekada čuvali KPGT” – primio nagradu za doprinos evropskoj kinematografiji koja nosi ime po pioniru sedme umetnosti na ovim prostorima, Šerbedžija je na “Jadranu” održao koncert.
Govoreći o svojoj muzici i poeziji, kao i o ulogama u pozorištu, kazao je da koncerte doživljava kao improvizaciju i želju da se druži “s publikom koju je izgubio”.
“Glumac ako ne igra u teatru malo zarđa, i onda se mora vežbati stalno. A onda ja zbog publike održavam te koncerte”, rekao je Šerbedžija, jedno od najvećih savremenih umetničkih imena koje je živelo i stvaralo u Subotici.
(Magločistač)
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.