Foto: Anamarija Tumbas
U petak, 28. marta, prostor Kulturnog centra “Klare i Rose” u Subotici postao je mesto susreta i razmene ideja umetnika, kulturnih radnika, istraživača, ali i predstavnika akademskih institucija i civilnog sektora iz cele Srbije.
Ova svojevrsna nacionalna konferencija okupila je aktere koji u svom radu nastoje da ožive javne prostore kao tačke susreta i zajedničkog delovanja, koristeći umetnost i kulturu kao sredstvo promene.
Prvi deo dana bio je posvećen prezentacijama partnera iz Grčke i Portugala, koji su predstavili inovativne metode angažovanja zajednice kroz umetničke intervencije u javnom prostoru.
Posebnu pažnju privukla je saradnica Rejčel Klipa iz Pitsburga (SAD), koja je predstavila inicijative finansirane iz državnih i gradskih budžeta, a koje su deo kulturne politike njene zemlje. Kroz ove primere, učesnici su imali priliku da sagledaju kako sistemska podrška može doprineti dugoročnom održavanju i oživljavanju javnih prostora.
U drugom delu dana, kroz diskusiju i umrežavanje, učesnici su istraživali kako se kontinuirano baviti upotrebom javnog prostora i kako prevazići izazove koji se pojavljuju u ovom procesu.
Glavni problemi s kojima se suočavaju oni koji žele da sprovedu umetničke akcije u javnom prostoru odnose se na privatizaciju javnog prostora od strane pojedinaca, administrativne prepreke i rigidne zakonske regulative, odsustvo institucionalne podrške za umetničke inicijative, samovolju određenih struktura moći koje utiču na donošenje odluka, konstatovali su učesnici diskusije.
Kao ilustrativan primer, naveden je Festival “Rekonstrukcija” koji je do 2020. godine imao sve potrebne dozvole za oslikavanje murala u Beogradu. Ipak, zbog pritiska nezadovoljnog komšije, pozvana je policija, a organizatori su morali da plate kaznu jer zakon nije prepoznavao mural kao validnu umetničku formu u javnom prostoru.
Sličan problem istaknula je i učesnica koja organizuje street art ture u Beogradu koja kao kulturna radnica nije smela da održi predavanje na otvorenom bez prijave javnog skupa, dok joj je dobijanje licence turističkog vodiča omogućilo da nesmetano organizuje događaje.
Diskusija je pokrenula ključno pitanje: za koga osvajamo javne prostore?
Umetnici i kulturni radnici su prepoznali da njihovo delovanje nije samo estetska ili politička gesta, već aktivno učešće u oblikovanju društva.
Uočeno je i da određene navijačke grupe imaju vlast u pojedinim delovima gradova, gde umetnici ne smeju da se izraze zbog dominacije lokalnih navijačkih struktura, gde se grupa složila da su i navijači deo zajednice.
Kao primer snažne umetničke intervencije u javnom prostoru, istaknuta je i vizuelna strategija studentskih protesta. Kolektivno potpisani murali, umetnički performansi i transparenti postali su deo savremene realnosti, a akcije javnog čišćenja prostora koje studenti sprovode pokazuju njihov posvećen odnos prema zajednici.
Učesnici konferencije složili su se da je za značajan pomak potrebno udruživanje svih sektora – privatnog, javnog i civilnog – uz odgovorno i solidarno delovanje.
Zaključak skupa bio je da su građani već aktivni činioci društva i da ih treba ohrabriti da nastave sa svojim inicijativama, dok kulturni sektor ima zadatak da podstakne participaciju građana i pronađe kreativna i neočekivana rešenja koja će doprineti oživljavanju javnog prostora kao prostora susreta, izraza i zajedničkog stvaranja.
Ova konferencija održana je u sklopu projekta Unfold, sufinansiranog kroz program “Kreativna Evropa”. Projekat koordinira Udruženje građana “Klara i Rosa” iz Subotice, u saradnji sa organizacijama Imminente iz Portugalije i Balkan Beyond Borders iz Grčke.
U narednom periodu biće raspisan poziv za ukupno 12 umetnika iz Srbije, Portugala i Grčke koji će proći kroz devetomesečni program, sa finalnom petodnevnom rezidencijom. Ukupno četiri umetnika iz Srbije učestvovaće u programu, od kojih će dvoje realizovati umetničke intervencije i rad sa zajednicom u Grčkoj, a dvoje u Portugalu. Istovremeno, Subotica će ugostiti dva umetnika iz Grčke i dva iz Portugala, pružajući im priliku da kroz interakciju sa lokalnom zajednicom doprinesu umetničkom životu grada.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 86. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti, rodnog identiteta ili drugog ličnog svojstva bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.