Pogled u prošlost: Subotica bogatija zgradama u stilu istoricizma nego secesije (FOTO)

Subotica je grad poznat po secesiji. Ipak, u drugoj polovini 19. veka prisutan je bio i istoricizam, pa je veliki broj objekata građen u periodu koji pripada ovom pravcu. Tim povodom je večeras u Gradskom muzeju Subotica, u okviru obeležavanja Svetskog dana kulturnog nasleđa, bilo je priređeno vođenje kroz izložbu “Istoricizam u Bačkoj”.

„Istoricizam je umetnička tendencija koja u sebi sadrži jednu pojavu a to je – pogled u prošlost. Obnavljanje starih istorijskih stilova kao što su bili renesansa, barok, rokoko, gotika, pa se dodaje rečca neo, i tako imamo neogotiku, neorenesansu, neobarok, neorokoko“, kaže istoričarka umetnosti u Gradskom muzeju Subotica, dr Olga Kovačev Ninkov, i dodaje da se ovaj period sada može videti i upoznati u ovom muzeju.

Kako navodi, među najpoznatijim arhitektima koji su svojim radom doprineli vremenu istoricizma svakako su Ferenc Rajhl i Titus Mačković.

„Neke od najvažnijih zgrada koje je projektovao Titus Mačković nalaze se u Štrosmajerovoj ulici, poput nekadašnje zgrade štedionice i banke – to je sada Učiteljski fakultet na mađarskom jeziku, u Subotici poznat kao Žuta kuća, i građene su u neorenesansnom stilu“, kaže Kovačev Ninkov.

Zatim, blizu Železničke stanice, na uglu, u stilu neogotike, nalazi se i nekadašnja Lihtnekerova najamna palata.

„U istoj ulici prema Rajhlovoj palati je i palata gradonačelnika Lazara Mamužića u eklektičkom stilu. I sledeći gradonačelnik, Karolj Biro, takođe je stanovao u kući koju je projektovao Titus Mačković, u Ulici braće Radić, koja je građena u stilu neogotike. A u istoj ulici, bliže Gradskoj kući, preko puta Gradske biblioteke, bila je i kuća arhitekte Titusa Mačkovića“, navodi Kovačev Ninkov.

Današnji izgled Kapele svetog Roke, dodaje ona, može takođe da zahvali arhitekti Mačkoviću, zatim zgrada današnje Pošte i Osnovna škola “Ivan Goran Kovačić”.

„Preko puta ove škole je rodna kuća prve akademske grafičarke Subotice, Klare Gereb, čija adaptacija se vezuje za Jakaba Dežea, a građena je u neobaroknom stilu“, kaže Kovačev Ninkov.

Prema njenim rečima, veliki arhitekta istoricizma bio je i Ferenc Rajhl.

„On je bio jako dobar projektant, ne samo za secesiju, nego i za istoricizam. Projektovao je zgradu subotičke Gimnazije koja je u stilu neobaroka i zgradu današnje Gradske biblioteke koja je nekada bila Nacionalna kasina, a takođe je u stilu neobaroka“, napominje Kovačev Ninkov.

Kada je reč o samoj izložbi, Olga Kovačev Ninkov kaže da se jedna celina postavke odnosi na javni život, a druga celina na intimni život za vreme istoricizma.

„U prizemlju muzeja se može videti izložba koja obuhvata sakralni deo umetnosti za vreme istoricizma u Subotici, jedan deo vezan za štamparstvo i fotografiju i određene tematske celine poput kompletne apoteke iz Subotice u neorenesansnom stilu, koja je sačuvana, i ušla je u zbirku muzeja. Zatim, jako redak nameštaj u stilu neogotike koji je za ovu priliku i restauriran“, ističe Kovačev Ninkov.

U okviru ove postavke posetioci mogu da vide i filmove koji su snimljeni na temu arhitekture i sakralne umetnosti istoricizma u Subotici, koje su radili učenici iz subotičkih srednjih škola i fakulteta.

„Imali smo i dve radionice u Hemijsko-tehnološkoj školi u Subotici tokom koje su učenici trećeg i četvrtog razreda tekstilne struke sa svojim profesorima izradili dve kompletne haljine na osnovu krojeva iz modnih časopisa Die Modenwelt iz 19. veka, koji se nalaze u arhivi muzeja“, podseća Kovačev Ninkov.

Hemijsko-tehnološka škola u Subotici je, dodaje, izgrađena 1897. godine u stilu eklektike, po projektu Janoša Bobule, a objekat je prvobitno imao funkciju Državne ženske učiteljske škole – Preparandije.

I ta zgrada škole je nastala upravo u isto vreme kada su nastale i haljine, po modnim krojevima iz 1896-97. godine.

„Videti ove devojke tako obučene u tom objektu, i za nas stručnjake je zanimljivo i uzbudljivo“, ocenjuje Kovačev Ninkov.  

Korhec Pap: Sve je unikatno i izrađeno na vrhunskom nivou

Restauratorka slika i istraživačica sakralne umetnosti u Gradskom muzeju Subotica, Žužana Korhec Pap, kaže da je period istoricizma jako važan za grad, uprkos činjenici da je pre 20-30 godina on bio potcenjen.

„A sada, kako ih bolje upoznamo, u ovom digitalnom svetu gde se sve ’štancuje’, ova su dela rađena ručnim radom i sve je unikatno, i u naše doba se sada to sve više ceni. Sve je rađeno od vrednih materijala poput zlata i izrađivano je na vrhunskom nivou“, navodi Korhec Pap.

Dodaje da u to doba amateri nikada nisu došli do izražaja, i da su sredstva uvek određivala od kog arhitekte ili slikara će se naručiti projekat ili posao, a tendencija je bila da se uvek naručuje od najboljih.

Ona napominje da je muzej u jednom delu izložbe predstavio i takva umetnička dela koja nisu u njegovom vlasništvu nego u vlasništvu raznih župa i parohija iz Subotice.

„Posudili su nam kao eksponate crkvene posude u neogotskom stilu, koje pripadaju Crkvi svetog Roke koja je izgrađena 1896. godine u istom stilu“, navodi Korhec Pap.

U ovom delu izložbe se vide i delovi predikaonice iz Crkve svetog križa u Subotici koju je sagradila dobrotvorka i humanitarka Marija Vojnić Tošinica, koja je, međutim, bila odstranjena iz crkve još sedamdesetih godina.

„Zahvaljujući ovoj izložbi, ovi duborezi evangelista su mogli da se restauriraju. U tom radu su učestvovali i drugi stručnjaci, poput Mirka Molnara koji je izrezbario slomljene i nedostajuće delove, a ja sam uradila čišćenje i rekonstrukciju pozlate i podloge“, kaže Korhec Pap.

Vođenje kroz izložbu “Istoricizam u Bačkoj” su organizovali Gradski muzej Subotica i EU info point iz Novog Sada, a samu izložbu je pripremio Gradski muzej Subotica.