Petar Mitrić, bivši selektor za kultni Festival evripskog filma Palić, kaže kako kulturom u gradu upravljaju menadžeri, a po strani ostaju umetnici. Foto: Natalija Jakovljević
Našu tradiciju neopravdano vezujemo isključivo za čvarak, opanak, pustovanje i čardaš. Veštački stvaramo nove tradicije iz dana u dan. Šta sad mi da radimo što se Brana Crnčević nije rodio u Subotici, a Radomir Konstantinović, eto, jeste.
Bivši selektor Festivala evropskog filma (FEF) Palić i dugogodišnji delatnik u oblasti kinematografije Petar Mitrić govorio je u intervjuu za subotički portal Magločistač o tome ko zapravo upravlja institucijama kulture u Subotici, o odnosu lokalne vlasti i samih radnika u kulturi, o svojim ličnim izborima, o tome da li postoji upliva politike u oblast filma, o sprovedenoj racionalizaciji u institucijama kulture.
Kako ocenjujete trenutnu kulturnu politiku Grada Subotice? Koji su, po Vašem mišljenju, najveći problemi u oblasti kulture i na koji način se oni rešavaju?
Trenutna kulturna politika u gradu Subotici je veoma jasna i transparentna. Kulturom Subotice upravljaju menadžeri, nacionalne zajednice, zavičajna udruženja, čuvari tradicije i politička partija, ovog puta u jednini. Najveću opasnost po kulturni život Subotice, čini se, predstavljaju sami umetnici, kustosi, istoričari umetnosti, kritičari, intelektualci i publika. Pretnju za pozorište predstavljaju reditelji, scenaristi, glumci, za likovni život – slikari, vajari i vizuelni umetnici. Lako bismo mogli preći istom metodom i na medije, gde stalno vršljaju neki novinari. Za sada se svi ovi problemi rešavaju sa lakoćom.
Kakav je odnos kulturnih delatnika i lokalne samouprave, odnodno, gradskog resora za kulturu? Da li postoji bilo kakva saradnja i dijalog između lokalne samouprave i predstavnika civilnog sektora?
Ja to zaista ne znam, pošto pripadam grupi subverzivnih elemenata. Zbog toga sam i izašao iz uloge žrtve i napustio svaku vezu sa tim. Čini mi se da bi me bilo sramota kada bih imao podršku ovakve lokalne samouprave.
Kako je danas baviti se filmom? Sa kakvim izazovima i poteškoćama se susrećete tokom Vašeg rada?
Izvor: Mreža za prevenciju diskriminacije LGBT osoba u Subotici (youtube.com, screen shot)
Pravila u kinematografiji su u velikoj meri određena međunarodnim okvirima izvan kojih jednostavno niste konkurentni. Moram pohvaliti rad Filmskog centra Srbije u postojećem sastavu, koji je pomerio domaću kinematografiju u dobrom smeru i radi na povezivanju sa međunarodnim, pre svega evropskim tokovima kojima od svog nastanka i pripada. Česta je i saradnja s privatnim sektorom radi unapređenja samog načina poslovanja i jednih i drugih. Ovakav iole zdrav temelj bi mogao uroditi plodom ukoliko se ne umeša politika i uništi profesionalizam. Budući da svoje delovanje usmeravam ka novom, drugačijem i alternativnom filmskom izrazu, izazovi sa kojima se susrećem kreću se u sferi očekivanog u bilo kojoj zemlji u svetu, a pronalaženje rešenja predstavlja čisto uživanje jer se radi o ličnom izboru.
Da li, po Vašem mišljenju, postoje jasni kriterijumi na osnovu kojih se raspoređuje novac u okviru projektnog finansiranja u ovoj oblasti?
U komisijama za dodelu sredstava sede najvećim delom filmski profesionalci i ovakav metod rada je za sada prihvatljiv. Subjektivni stav je često presudan, ali iza svakog takvog ličnog stava najčešće stoje i neka dela koja se ipak poštuju. Važno je reći da je upliv politike u ovaj sektor sveden na minimum, iako ga nesumnjivo ima.
Da li smatrate važnim da se prilikom dodeljivanja sredstava razdvoji finansiranje projekata koji se bave tradicionalnom kulturom, kulturom nacionalnih zajednica i festivala od projekata koji promovišu savremno stvaralaštvo?
Ja bih se ipak zapitao oko samog pojma tradicije. Nije li srpska tradicija i nadrealizam Dušana Matića, Marka Ristića, Dedinca? Nije li to i ekspresionizam Nadežde Petrović, Šumanovićev kubizam, Micićev Zenitizam? Nije li subotička tradicija i Čat, Glid, Ana Bešlić, Slavko Matković, Konstantinović, Kostolanji? Našu tradiciju neopravdano vezujemo isključivo za čvarak, opanak, pustovanje i čardaš. O tim običajima su detaljno pisali etnolozi i antropolozi, pa ih tada, kao ni sada, nismo mnogo čitali. Veštački stvaramo nove tradicije iz dana u dan. Šta sad mi da radimo što se Brana Crnčević nije rodio u Subotici, a Radomir Konstantinović, eto, jeste.
A što se samog pitanja tiče, bilo bi dovoljno da pročitaju preporuku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije i usklade se s nacrtom Strategije razvoja kulture Srbije sa svim svojim manjkavostima.
Kako vidite najnoviju racionalizaciju koja je nedavno sprovedena u oblasti kulture i njenim institucijama, organizacijama?
Racionalizaciju? Kada u Fondaciji za omladinsku kulturu i stvaralaštvo „Danilo Kiš” postaju višak mladi, obrazovani, stručni, iskusni i nepartijski ljudi? Kada u Galeriji „Vinko Perčić” predvide jednog zaposlenog koji čisti, kači slike, popravlja vodokotlić, vodi administraciju, a usput je i kustos? Kada se u Skupštini Grada bez stida predlaže skraćenje radnog vremena Gradske biblioteke na pola? Sve velike patriote. Pa će mladi naraštaji u budućnosti učiti o velikim uspesima elektrodistribucije i Komunalne policije, o investicijama Kalcedonije, Kontinentala i Tatravagonke s početka XXI veka. Kako da ne.
Intervju je nastao u okviru autorskog teksta “Savremena umetnost u Subotici u borbi za preživljavanje”.
Razgovarala: Natalija Jakovljević (Magločistač)
7 Komentara na
“PETAR MITRIĆ: NAJVEĆU OPASNOST PO KULTURNI ŽIVOT SUBOTICE PREDSTAVLJAJU SAMI UMETNICI”
Petar iskreno i hrabro (odmereno) kao i uvek i što je najvažnije o temi o kojoj naviše zna-kulturi. Okosnica Festivala evropskog filma Palić koja je pored Miše Mogorova i Nikitina podigla Palićki festival na visok nivo (osudiće me mnogi ali smeo bih reći i na viši nivo od Festa). Oštro oko za kvalitetan film dokazuje i činjenica da su dva filma sa ovogodišnjeg festivala u nominaciji za nagradu Oskar u konkurenciji stranih filmova (mađarski “O duši i telu” i ruski “Bez ljubavi”).
Na žalost sva ova priča će pasti na “gluve uši” onih koji to najviše treba da čuju. Dnevna politika se uvukla i tamo gde ne bi smela da bude a dokazivanje “snage” lokalnih političara je stiglo i do kulture gde se skidaju nepodobni a stavljaju, najčešće ali ne i uvek, nesposobni (ali podobni).
Sve ,što je nekad bila karakteristika, kultura, običaji, stare Subotice, pa i cele Vojvodine, se na sve moguće načine uništava, briše, da bi iole ostalo išta našim unucima, ni iz priče neće znati , jer nit’ će ostati őta od starih građevina, običaja, kuture, nit’ će naši unuci biti ovde.., jer novopečeni sugrađani rade protiv ovoga sa punom parom 24/7..više neće Vojvodina , pa ni Subotica pripitomiti brđane, jer skoro će neko biti zadnji, te ugasiti svetlo..
E, lepa rasprava, ali zaliud. Zavičajna kultura, začinjena rusofilstvom i srbovanjem je preuzela primat nad građanskom kulturom i tu priče nema. Vidi se jasno da to nije slučajnost ili stihija, nego planski, od strane uskoumnih stratega definisan pravac, u koji se ulaže novac i taj jadan kadrovski kapacitet. Imam puno protiv toga, jer je ovo ipak bio grad sa lepim srednjoevropskim šarmom kulturnih institucija, umetnika i delatnika, sa rezultatima vrednima pažnje, sa sretnim ljjudima koji su uživali bez obzira na naciju. Sada to više nije tako i izgleda da neće više ni biti. Nema nade.
Poštovani, u nekim stvarima se slažemo, ali dotični me ništa manje ili više ne zanima od ostalih javnih delatnika (čini se da vi imate neki lični sukob). Sa druge strane, vršenje javne funkcije, koje treba da nosi najveću odgovornost, najmanje je u praksi podložno kazni usled nesavesnog ili nestručnog vođenja, te takvi na kraju nikada ne odgovaraju. I tu mislim na mnogo veće face i štetočine. Što viša funkcija – to manja mogućnost da će ikada odgovarati.
Postovani brate, zahvaljujem se na vasem pokusaju ohrabrivanja diskusije i ovim putem bih vas zamolio da ovu nasu prepisku podignemo na jedan sasvim novi nivo koji je u civilizovanom svetu dostupan svakom gradjaninu, da na sajtu doticne Fondacije postavite bilans poslovanja doticne ustanove od osnivanja iste do danasnjih dana. Verujte, transparentnost i dostupnost informacija od javnog znacaja ne bi trebalo da je privilegija povlascenih vec obaveza finansijske sluzbe Grada Subotice tako i Fondacije kao primalaca sredstava iz javnih fondova. Da je to ucinjeno, danas ne bismo imali potrebu diskutovati na ovaj nacin. U trenutku osnivanja fondacije je na vlasti bila politicka opcija DS a direktor fondacije je bio, ako se ne varam gospodin Branislav. Prvo pitanje je da li je doticni po dolasku na duznost direktora Fondacije dostavio svoju imovinsku kartu na uvid javnosti posto je obnasao javnu delatnost. Da li je doticni posedovao nekretninu gde je vidjen i pre nego li je obnasao tu duznost? Drugo pitanje je da li je Fondacija upisana u registar Fondacija i imala sopstveni poslovni racun kod neke poslovne banke, da li je bilo mogucnosti pratiti tokove novca koje je opstina davala izmedju ostalog i toj fondaciji? Ne treba zaboraviti da je pre dolaska bilo moderno osnivati razlicita udruzenja za dobijanje sredstava iz javnog budzeta. Moguce je ispratiti te tokove novca, ali treba vremena, ali je to zaludan posao iz danasnje perspektive. Ostaje gorcina da su promoteri ondasnje kulturne scene radili u svoju korist. Kultura je samo jedan od vidova ljudske delatnosti i ne bi trebalo da je favorizovana u odnosu na ostale dotirane delatnosti kao sto su zdravstvo, prosveta, you name it… Najvece neprijatelje elementarne ljudskosti bih okarakterisao recimo kao nepolaganje racuna o doniranim javnim sredstvima osobama i ustanovama koji su sticajem okolnosti bili u situaciji da alociraju javna dobra. Ovo sto se danas desava je posledica iste netransparentnosti i to necinjenje lezi vama na dusi. Mogli bismo otici u analitiku, I pre ili kasnije ce doci i do toga, to je neminovnost. Prvo je potrebno da se uspostave javne institucije od sudstva, tuzilastva i inih, da se procesuiraju nepravilnosti ucinjene godinama unazad. Finansijska forenzika postoji, da budem precizan (:D). Zamolio bih vas takodje da ne karakteriste opstim mestom kako je kultura zanemarena i da su radnici u delatnosti kulture zanemareni ili da su neprijatelji drustva. Moja ostrica se odnosi na ljude koji imaju finansijsku moc da uticu na kulturna desavanja, a oni su mahom posrednici, menadzeri koji alociraju koji vid kulturne delatnosti ce biti finansiran posle namirenja sopstvenih potreba (pogledati – Palicki filmski festival, ono kupanje na palickom festivalu i sl.). Umetnost sama ce biti prepoznata od korisnika iste. Dakle da privedem svoje opservacije kraju, neki ce svoje kulturne potrebe upraznjavati silom po inostranstvima, drugi gradnjom bogomolja a kreatori kulturnih bivanja po stanovima oko burekdzinica.
Dragi gebac, očigledno niste upućeni (Fondacija DK je kao i svaka gradska ustanova finansirana iz budžeta grada te i visinu primanja određuje grad). Ako vas to interesuje slobodno tražite te informacije od ustanove, imate pravo kao građanin koji je finansira. Međutim, to nije tema ovog teksta. Ono što je tema, koju i vi potvrđujete, je da su kod nas najveći neprijatelji ljudi iz kulture.
Upravo. Velika su bila ocekivanja neposredno posle demonstracija 2000-te. Velika su bila ocekivanja od nazovi demokratske opozicije koja su nazalost, nisu obistinila, posto su vladajuce strukture vise brinule o sopstvenom a ne dobru drustva odakle su bili delegirani. Interesuje me da li je gospodin Mitric upucen da li je Fondacija Danilo Kis poslovala kao samostalno udruzenje i da li je imala ziro (poslovni) racun? Da li je bilo transparentno odakle se finansiralo i struktura troskova i plata zaposlenih. Ne, nikad se nista nije radilo transparentno i u skladu sa zakonskim propisima. Svi su isli na pizzu kod bossa a neki su skoknuli po burek koji je bijo oma pored gajbe. Tako da, izvini….
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.