U Pozorištu „Deže Kostolanji“ sinoć je po 100. put, tokom proteklih 16 godina, izvedena predstava „Urbi et orbi“ režesera Andraša Urbana, u krcatoj sali. Dokaz da se tražila karta više, pokazala je verna publika koja je sedela na dodatno obezbeđenim stolicama.
Ova komično-tragična predstava pokazuje da se društvo u nekim svojim dobro ukorenjenim segmentima uopšte ne menja godinama, a da čovek svoje svakodnevne probleme, koje neretko doživljava kao tragediju, i dalje potiskuje u sebi živeći dvostruki život, tražeći opravdanja za stvari koje potiskuje i skriva u svom okruženju, od porodice, prijatelja, kolega.
Predstava govori i o tome da smo jedno spolja, a drugo iznutra, da svi mi radimo određene stvari na koje nismo ponosni, dok istovremeno odbijamo da ih nazivamo pravim imenom.
Režiser Andraš Urban rekao je da je “Urbi et orbi” njegova predstava koja se do sada najduže igra, dok se istovremeno i danas, nakon 16 godina, bavimo istim problemima u društvu.
„I dalje mislim da je ’Urbi et orbi’ vrlo aktuelna i zanimljiva predstava. Gledajući reakcije publike, ona i dalje govori o jako bitnim stvarima. Svi smo nakon predstave napolju razgovarali o tome da bi i dalje trebalo igrati ovu predstavu“, ocenio je Urban.
„Ova predstava je svima nama koji smo učestvovali u njoj pružila puno, uprkos ogromnom poslu koji je uložen, dobili smo i puno radosti, novih saznanja i iskustava“, smatra Urban.
Prema njegovim rečima, sa jedne strane oseća radost i ponos da je predstava odigrana stoti put, a sa druge strane oseća i trunku žalosti zbog toga što se jedna priča završava.
Kako je najavio, na jesen će se slaviti još jedno stoto izvođenje njegove predstave koja se zove „Marta Bereš – One Girl Show“.
Na mađarskoj sceni u Vojvodini može na prstima jedne ruke da se izbroji koliko puta je jedna predstava doživela svoje stoto izvođenje, rekao je direktor Pozorišta „Deže Kostolanji“, Gabor Mesaroš.
„Predstava ’Urbi et orbi’ je od 2007. godine preživela svašta, ljudi su menjani, čak i ja sam igrao predstavu nekih 30 puta, i baš ovaj put sam želeo da predstavu izvedu glumci i tehničari koji su prvi put učestvovali u njoj, ali, na žalost, koleginica Marta Bereš nije mogla doći zbog zdravstvenih razloga, tako da je nju zamenila Andrea Verebeš koja je ’ušla u njene cipele’ za svega dan i po“, istakao je.
Glumac Arpad Mesaroš je bio među glumcima koji su premijerno izveli ovu predstavu 2007. godine u staroj Sinagogi u Segedinu, u Mađarskoj.
„Ovo je nešto veoma neobično što nam se dešava jer ne učestvujemo svaki dan u predstavi koja može da doživi i svoje stoto izvođenje. Kada smo počeli da radimo na njoj, još nismo znali mnogo toga, jer se predstava bazirala na improvizaciji. Imali smo neke tačke kojih smo se držali, ali je uglavnom sve bila improvizacija. Tačno se sećam, dva sata pred premijeru u Segedinu, mi stojimo i kažemo jedni drugima: ’Dobro ljudi, kako će od ovoga biti predstava’“, priseća se Mesaroš.
On je ocenio da je zapravo ovo bila jedna od najuspešnijih predstava u kojoj je učestvovao tokom svoje karijere.
„Igrao sam predstavu do 73. izvođenja i onda više nismo mogli da se organizujemo i neko drugi je preuzeo moju ulogu. Ali su me zvali da odigram stoto izvođenje i baš se osećam počastvovano i jako sam srećan što sam ovo mogao da doživim“, poručio je Mesaroš.
Glumica Pozorišta „Deže Kostolanji“, Andrea Verebeš, ovu predstavu je pogledala tri puta, da bi imala 24 sata da nauči tekst i da se pripremi za izvođenje svoje uloge.
„Kada sam prvi put gledala ovu predstavu, još sam išla u srednju školu, i tada sam je već jako volela. Pre dva dana me je pozvao direktor pozorišta da me pita da li mogu odigrati ovu ulogu, rekla sam da ću videti, ali je on to u svojoj glavi već odlučio da ću ja to uraditi. Još uvek ne znam kako, ali smo uspeli“, rekla je glumica.
„Ona je igrala predstavu po prvi put a ja sam odigrao večeras stotu”, rekao je glumac Imre Elek Mikeš, dodajući:
“Bilo da je neko igra prvi ili stoti put, to je još uvek ista predstava, i onaj ko je prvi put gleda neće znati šta su unutrašnja događanja u predstavi. Velik je bio doživljaj i jako mi je drago što je ova predstava propratila moj početak u pozorištu posle završenog fakulteta“.
Predstava, prema njegovim rečima, nekada može da živi skoro beskrajno, pa bi tako i “Urbi et orbi”, da se ponovo igra za 10 godina, isto bila aktuelna, zaključio je on.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.