NELA TONKOVIĆ: REŠENJE JE U STRATEŠKOJ SARADNJI USTANOVA KULTURE I LOKALNE SAMOUPRAVE

• Iako ne postoji nikakav dokument koji ukazuje na profil kulturne politike grada Subotice, ona – naravno – postoji. Doduše, u pitanju je indirektna kulturna politika, što je i najniži oblik kulturne politike uopšte, koja je implicitna i čita se uglavnom detaljnom analizom budžeta u ovom sektoru. • Najveći izazov predstavlja medijacija umetnosti i razvijanje kulturnih potreba naših sugrađana – i publike i onih koji to nisu – u vremenu i prostoru koji je preplavljen oblicima instant saznanja i besciljne zabave. Teškoća je kultura kao 0.7%, ne samo državnog budžeta, već pažnje koja joj se ukazuje i uticaja koji ima na društvo.

[divide icon=”circle” width=”medium”] 

Direktorka Savremene galerije Subotica Nela Tonković govorila je u untervjuu za subotički portal Magločistač o tome na kom je nivou kulturna politika grada, o odnosu gradske vlasti prema institucijama kulture, o potrebi strateške saradnje vlasti i ustanova, o neophodnosti razdvajanja gradskih projekata koji podržavaju profesionalno bavljenje kulturom i onih koji pomažu amatersko.

Kako ocenjujete trenutnu kulturnu politiku grada Subotice? Koji su, po Vašem mišljenju, najveći problemi u oblasti kulture i na koji način se oni rešavaju?

Nela Tonković, Izvor: lična arhiva

Sasvim ste ispravno postavili pitanje: iako ne postoji nikakav dokument koji ukazuje na profil kulturne politike grada Subotice, ona – naravno – postoji. Doduše, u pitanju je indirektna kulturna politika, što je i najniži oblik kulturne politike uopšte, koja je implicitna i čita se uglavnom detaljnom analizom budžeta u ovom sektoru. Dakle, vrednosti kulturne politike našeg grada, kao i njeni prioriteti, lako su sagledivi i bez iščitavanja stranica i stranica nekog strateškog dokumenta.

Ipak, bez potrebe da na ovom mestu ulazim u detaljnu analizu kulturne politike Subotice, vratiću se na Vaše pitanje i probleme locirati u jednoj određenoj tački: nepostojanju ideje o potrebi strateške saradnje između ustanova i lokalne samouprave. Ne govorim, naravno, o saradnji u vezi sa svakodnevnim funkcionisanjem ustanova, već o zajedničkom definisanju ključnih ciljeva razvoja kulture u gradu i načinima za njihovo postizanje, o formulisanju odgovora na brojne dileme koje pred ustanove kulture postavlja vreme u kojem živimo. Tek tada bismo mogli da govorimo i o kulturnim potrebama, programskoj politici, infrastrukturi, finansiranju… Mogli bismo, ali to ne radimo. O dilemama se ne govori, problemi se ne rešavaju.

Kakav je odnos institucija kulture, pa i Savremene galerije Subotica, sa lokalnom samoupravom i gradskim resorom za kulturu?

Savremena galerija Subotica ima sasvim korektan odnos sa lokalnom samoupravom, pre svega sa Sekretarijatom za društvene delatnosti i Sekretarijatom za finansije kao sa predstavnicima našeg osnivača. Nadam se da i druge ustanove imaju dobra iskustva sa ovim sekretarijatima. Ali upravo to je ono o čemu sam maločas govorila: sekretarijati, ma koliko bili efikasni, nisu zaduženi za diskusiju o strateškim pitanjima i rekla bih da je izostanak te diskusije ono što ozbiljno manjka u odnosu sa lokalnom samoupravom, već par godina unazad. Zato svoju kritiku u ovom pogledu zaista ne mogu da ograničim samo na period od poslednjih godinu i po dana, morala bih da je proširim na sve godine u kojima je suvereno vladao pristup top-down, zasnovan samo na snazi funkcije, često bez stvarne podloge u dubinskom poznavanju materije.

Kako je danas biti na čelu Savremene galerije Subotica? Sa kakvim izazovima i poteškoćama se susrećete tokom Vašeg rada?

Savremena galerija Subotica postoji već 55 godina i sigurna sam da je baš u svakoj bilo izazova sa kojima je trebalo uhvatiti se u koštac: prostor koji još uvek nije u potpunosti prilagođen potrebama galerije, finansije koje ne uzimaju u obzir kompleksnost ostvarenih programa, kadrovski potencijali koji se predugo nisu obnavljali, dostupnost programa različitim slojevima publike… Sve su to pitanja koja su još uvek otvorena. Ali najveći izazov predstavlja medijacija umetnosti i razvijanje kulturnih potreba naših sugrađana – i publike i onih koji to nisu – u vremenu i prostoru koji je preplavljen oblicima instant saznanja i besciljne zabave. Teškoća je kultura kao 0.7%, ne samo državnog budžeta, već pažnje koja joj se ukazuje i uticaja koji ima na društvo.

Da li, po Vašem mišljenju, postoje jasni kriterijumi na osnovu kojih se raspoređuje novac u okviru projektnog finansiranja u ovoj oblasti?

Savremena galerija Subotica, Foto: Magločistač

Da, rekla bih da kriterijumi postoje, a kakvi su – to zavisi od instance koja raspisuje konkurse. Recimo, konkursi koji se bave savremenim stvaralaštvom u oblasti vizuelnih umetnosti na nivou Ministarstva veoma su jasni i njihovi rezultati, godinama unazad, pokazuju da je Ministarstvo uočilo problem skromnog finansiranja godišnjih programa izlagačkih ustanova i odlučilo da ga ublaži. To je zaista jedan veoma pozitivan primer koji je mnogo pomogao brojnim galerijama čiji su osnivači jedinice lokalne samouprave, pa tako i našoj.

Da li smatrate važnim da se prilikom dodeljivanja sredstava razdvoji finansiranje projekata koji se bave tradicionalnom kulturom, kulturom nacionalnih zajednica i festivala od projekata koji promovišu savremno stvaralaštvo?

Naravno, neka vrsta razdvajanja je nužna, s tim da bih za lokalne samouprave predložila drugačiju podelu: na projekte koji podržavaju profesionalno bavljenje kulturom i one koji pomažu amatersko. Verujem da je ovo ključna razlika koja bi umnogome pomogla podizanju kvaliteta kulturne ponude u gradu, dodeljujući resurse onima koji zaista imaju kompetencije da ih koriste.

Da li postoji bilo kakva saradnja i dijalog između lokalne samouprave i predstavnika civilnog sektora, kao i institucija kulture i civilnog sektora?

Nisam sigurna za odnose lokalne samouprave i civilnog sektora, ali svakako da ta saradnja postoji na nivou ustanova i civilnih organizacija. Dovoljno je da pogledate programe progresivnijih ustanova u našem gradu, pa da primetite da one shvataju da ovaj odnos može samo da koristi čitavom društvu: civilne organizacije uglavnom su vrednosno orijentisane, pa je ovo najčvršća spona između njih i ustanova kultura, a jedni od drugih mogu zaista mnogo da nauče. To su bar iskustva nas iz Savremene galerije Subotica i naših partnera iz civilnog sektora.

Intervju je nastao u okviru autorskog teksta “Savremena umetnost u Subotici u borbi za preživljavanje”.

Razgovarala: Natalija Jakovljević (Magločistač)

[clear]