Nela Tonković o grupi Bosch + Bosch, post festum: Bili su heroji

„Balinte, nemoj se roditi u malom mestu, pa ni u maloj državi.“

Baš tako je Balint Sombati, jedan od osnivača subotičke umetničke grupe Bosch+Bosch, odgovorio novinarki Branislavi Žujović na pitanje koji bi savet dao sebi iz 1969. godine.

Te godine, naime, osnovana je grupa koja će Suboticu pozicionirati na mapi ne samo jugoslovenske, već i centralnoevropske umetnosti druge polovine 20. veka.

Grupe Bosch+Bosch, jedne od prvih neoavangardi na našim prostorima, prisetili smo se nedavno, kada je upravo Balint Sombati u ime svih njenih članova primio Likovnu nagradu „Forum“, dodeljenu joj još 2019. godine, na pedesetogodišnjicu osnivanja.

„Jubilarnost“ nagrade ne može da sakrije odsustvo želje da se pravovremeno prizna značaj kolektiva čiji je rad istorizovan i vrednovan u širem kulturnom prostoru početkom 80-tih godina, te je tako za veći deo članova grupe ovo priznanje stiglo posthumno.

Grupa Bosch+Bosch nastala je 1969. godine, a rođena je iz potrebe nekolicine mladih ljudi da o svom vremenu progovore na autentičan način, jezikom umetnosti koji su sami stvarali, pomerajući mnoge granice i čineći mogućim ono što pre njihovog udruživanja nije bilo zamislivo ni u vodećim umetničkim centrima tadašnje države.

Njihov istraživački duh okrenut umetničkom eksperimentu, istrajnost u stvaranju novih formi i neutaživa želja za aktivističkim delovanjem i povezivanjem sa drugim sličnim pokretima vinula ih je među same vrhunce umetničke misli tog vremena.

Slavko Matković, Balint Sombati, Laslo Kerekeš, Laslo Salma, Atila Černik, Ante Vukov i Katalin Ladik kao najaktivniji članovi grupe Bosch+Bosch bili su pobornici ideje o prekoračenju granica koje umetnost žele da svedu na dogmu – bili su inovatori. Njihove ideje su najjasniji trag koji su subotički umetnici ostavili na velikom evropskom umetničkom prostoru.

Grupa Bosch+Bosch nastala je u našem gradu. Tačnim mestom njenog osnivanja smatra se poslastičarnica „Triglav“, koja se nalazila u prizemlju zadužbine Dušana Radića.

Poslastičarnice više nema, ali nema ni stensila na fasadi: jednostavni crni stensil sa imenom grupe i godinom njenog formiranja nastao je krajem avgusta 2019, kada je Balint Sombati izveo mali performans obeležavanja pedesetogodišnjice grupe pred krugom njenih subotičkih poštovalaca.

Stensil je nestao pri prvom krečenju fasade, no još uvek nema ni bilo kakvog trajnijeg obeležja, nalik na spomen-tablu, koje bi posvedočilo da se baš tu rodila ideja o začetku grupe čije je delovanje Suboticu sigurno smestilo u istoriju evropske umetnosti.

U poplavi „spomeničarenja“ izgleda da nema mesta za zajedničke vrednosti koje su ovaj grad činile gradom i pronosile glas o njemu kao o mestu koje je bilo plodno tle za progresivne ideje.

Kada je u Savremenoj galeriji Subotica i Galeriji „Vinko Perčić“ 2014. godine organizovana retrospektivna izložba Balinta Sombatija, sam umetnik joj je dao naziv „Bili smo heroji / Hősök voltunk“.

Iako se naziv nije doslovno odnosio na članove grupe Bosch+Bosch, danas on pripada i njima. Pripada im i zato što za te heroje slobode duha i misli nema mesta u prostoru javnog sećanja njihovog grada.

p.s. Ovaj tekst napisan je 27. novembra, na dan kada su neki novi, drugačiji heroji mirnim okupljanjima širom Srbije iskazivali svoje neslaganje sa poslednjim potezima vlasti i njenom uzurpacijom zakona i odgovornosti. Pokušaji nasilnog razbijanja ovih okupljanja pokazatelj su strašnog nesporazuma između klike na vlasti i logike hrabrosti – jer hrabrost je na strani onih koji zastupaju javni interes i zajedničko dobro, a puka besmislena sila jedini pratilac onih koji se plaše.