Nela Tonković: Ne smemo da učestvujemo u stvaranju kulture straha i društva ćutanja

Istoričarka umetnosti iz Subotice Nela Tonković je krajem prošle nedelje nezakonito razrešena sa dužnosti direktorke Narodnog muzeja u Šapcu. Ona je na tu poziciju došla pre dve godine, nakon isteka mandata na mestu direktorke Savremene galerije u Subotici gde je provela pet godina.

U intervjuu za portal Magločistač, Tonković je rekla da se ovakvim razrešenjem ne poštuje zakon, ali i institucija javnog konkursa jer je izabrana po zakonu. U isto vreme, sa svoje funkcije je razrešena i direktorka šabačkog Narodnog pozorišta Milena Bogavac.

“I Minja Bogavac i ja o ovome govorimo u javnosti, pokušavamo da ohrabrimo ne samo kolege, već sve ljude koji bi mogli da budu ugroženi zbog toga što, već poslovično, ’zakona ima, ali se ne sprovode’, da progovore i oni jer ne smemo da učestvujemo u stvaranju kulture straha i društva ćutanja”, poručuje Tonković.

Nela Tonković je potvrdila za naš portal da se vraća u Suboticu kao kustoskinja Savremene galerije Subotica i dodaje da će se, kao i do sada, zalagati “za slobodu, opstanak kritičkog mišljenja i za boljitak našeg društva”.

Krajem prošle nedelje ste razrešeni sa funkcije direktorke Narodnog muzeja Šabac. Na svom fejsbuk profilu ste napisali da je ovakvo razrešenje bilo nezakonito. Kako komentarišete ovakvu odluku vlasti i zbog čega je do nje došlo?

Nisam sigurna kako mogu da je posmatram osim kao nezakonitu – rešenje o razrešenju koje se ne obazire na neophodne uslove za donošenje takve odluke, a koji su utvrđeni Zakonom o kulturi. Ne mogu da je komentarišem na drugi način, niti želim da nagađam zbog čega je do nje došlo. Čini mi se da je neko nemušto objašnjenje pokušao da da šabački gradonačelnik kada je, po okončanju sednice Skupštine, rekao da će ispuniti obećanje dato građanima da na rukovodeća mesta „neće dovoditi ljude sa strane“, ali i da je trebalo da rad ustanova bude bolji bez obzira na epidemiološku situaciju. I kao što je prva od tih izjava neutemeljena u Ustavu, tako je druga neutemeljena u stvarnosti.

Pod kakvim opravdanjem se donose protivzakonite odluke u Šapcu, gradu koji više ne važi za jedini opozicioni? 

Prošla sednica Skupštine pokazala je kako izgleda jedan lokalni parlament u čijem radu ne učestvuje opozicija: odluke se donose bez rasprave i usvajaju brzopotezno. Tako da za „opravdanjima“, osim u govoru novopostavljene v. d. direktorke Narodnog muzeja Šabac koja se na kraju svog izlaganja na sednici zahvalila odbornicima rečima da će pokušati da „opravda njihovo opravdanje“, nema nikakve potrebe – vlast govori o sebi samoj.

Kakva poruka se šalje ovakvom političkom odlukom gde je osim Vas razrešena i dojučerašnja direktorka šabačkog Narodnog pozorišta Milena Bogavac?

Našim razrešenjem šalje se poruka nepoštovanja zakona, ali i institucije javnog konkursa: nas dve smo izabrane na javnim konkursima, po zakonu. Funkcije u javnim ustanovama ne pripadaju onome što je politička administracija i, u nastojanju da se ta rukovodeća mesta profesionalizuju, sva demokratska društva koriste instituciju javnog konkursa. Dakle, to nisu političke funkcije i dobro je što nisu – upravo da ne bi došlo do ovakvih slučajeva kakav se nama desio u Šapcu, da budemo razrešene mimo zakona.  

Kakve ćete korake preduzeti dalje i da li ste u proteklim mesecima trpeli bilo kakve pritiske? 

I Minja Bogavac i ja o ovome govorimo u javnosti, pokušavamo da ohrabrimo ne samo kolege, već sve ljude koji bi mogli da budu ugroženi zbog toga što, već poslovično, „zakona ima, ali se ne sprovode“, da progovore i oni, jer ne smemo da učestvujemo u stvaranju kulture straha i društva ćutanja. A pritisaka nije bilo jer nije bilo ni suštinske komunikacije.

Šta je ono što ste u proteklim mesecima uspeli da realizujete od svojih planova u šabačkom Muzeju?

Zaista smo uradili mnogo toga, moje kolege su bile vrlo spremne na veliki eksperiment potpunog otvaranja muzeja: ustalili smo nekoliko ciklusa predavanja, pokrenuli veliku seriju edukativnih programa u kojima je publika pozvana da učestvuje u stvaranju baštine, preplavili smo programskim sadržajima Muzej šabačkih Jevreja, instalirali smo aplikaciju virtuelne realnosti šabačke tvrđave u stalnu postavku, transformisali šabački Oktobarski salon u manifestaciju savremene vizuelne umetnosti, otvorili izložbu koja se bavila istorijom ljubavi kroz predmete u zbirkama Muzeja, pripremili izložbu o fabrici „Zorka Šabac“ i njenim odnosom sa gradom, ali smo takođe i prvi muzej u Srbiji koji je implementirao sistem finansijskog upravljanja i kontrole, koji je podržala Vlada SAD-a i ambasada u Beogradu.

Da li ostajete u Šapcu ili se vraćate u Suboticu, gde ste ranije bili na poziciji direktorke Savremene galerije Subotica? Čime planirate da se bavite u narednom periodu i za šta ćete se zalagati i kao građanka?

Vraćam se u Suboticu, u Savremenu galeriju, na radno mesto kustosa, koje je bilo u mirovanju za vreme dok sam obavljala javnu funkciju. U narednom periodu me čeka upoznavanje sa novim profesionalnim obavezama, ali i dalji nastavak obrazovanja. No, i ubuduće ću se, kao i do sada, zalagati za slobodu, opstanak kritičkog mišljenja i za boljitak našeg društva.

Kako komentarišete političko-društvena dešavanja u Subotici? Da li se nešto promenilo, da li vidite bilo kakve pozitivne promene u ovom gradu, u odnosu na raniji period?

Gotovo dve godine sam u Suboticu dolazila najčešće vikendom, uvek kao član porodice i prijatelj. Tako sam saznavala za promene u gradu, pa iz te pozicije posmatrača, koji ipak nije aktivni učesnik, ne mogu da dam stvarnu ocenu. Osim što vidim ono što je okom vidljivo i, moram da priznam, čini mi se da to nije promena na bolje.