NATALIJA JAKOVLJEVIĆ: ŠKOLSKA ZABRANA – ŠANSA ZA OSVAJANJE SLOBODE

Kad smo već kod kulture, upitan je bio, i još uvek je, opstanak Fondacije „Danilo Kiš“ koji je jednom skupštinskom odlukom mogao biti zamenjen kulturnim centrom Brane Crnčevića, pa u nekom novom izvlačenju, velikim srpskim istorijskim ličnostima poput Dobrice Ćosića, a sutra možda i rehabilitovanog Draže Mihailovića

PARADOX group nedavno je pokrenuo veb projekat pod nazivom idiEdit.com koji se na zabavan i kreativan način bavi ozbiljnim temama koje su motivisane nizom zabrana od strane direktorke subotičke Muzičke škole Edit Barlai.

Da podsetimo na nedavna dešavanja

Udruženje “Electe” Subotica je početkom maja podnelo Školskom odboru subotičke Muzičke škole, gradskom i pokrajinskom ombudsmanu, Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Prosvetnoj inspekciji, gradonačelniku Subotice, kao i svim drugim pokrajinskim i lokalnim institucijama prijavu protiv direktorke subotičke Muzičke škole Edite Barlai zbog zloupotrebe službenih ovlašćenja.

U svom dopisu Udruženje “Electe” podseća da je direktorka Muzičke škole Edita Barlai sredinom aprila aktom lične samovolje odredila zabranu učenicima škole da nastupe na humanitarnom koncertu u organizaciji ovog udruženja čime je prekršila profesionalno-etičke, kao i stručno-pedagoške principe, povređujući istovremeno brojne zakonske i druge propise koji uređuju ovu oblast.

“Electe” zahteva od Školskog odbora da postupi po zakonu i da imenuje disciplinsku komisiju koja će utvrditi odgovornost direktorke Barlai i o njenom daljem statusu odlučiti u skladu sa Zakonom, navodi se u dopisu ovog udruženja.

Ovaj projekat je važan za Suboticu iz više razloga. Prvo, on je direktno ili indirektno nastao zbog potrebe nekolicine ljudi, profesora, umetnika i kulturnih radnika, da ne ćute.

Danas kada je ćutanje, nezameranje i cenzura opšte prihvaćen sistem ponašanja u našem društvu, više nego za vreme zloglasnih 90-tih godina, dužnost i obaveza je svakog samosvesnog građana da reaguje na zločin, bahatost, drskost, nepravdu, kršenje ljudskih prava, pa i glupost.

Sloboda košta — ona se osvaja

U Subotici mesto kulture sve više zauzima šund koji se od strane vladajućih gradskih struktura predstavlja kao narodna briga i negovanje multikulturalnosti i multietničnosti. Tako se događa da se festival poput Trenchtown-a, koji je promovisao rock&roll muziku i okupljao mlade ljude iz svih krajeva, zameni npr. Zavičajnim danima koji spadaju u kategoriju manifestacija koje služe za demonstraciju multinacionalističke sile i prostakluka onih koji nemaju nikakve veze sa Suboticom, sa njenim kulturnim, ni istorijskim nasleđem. On je kao takav jednostavno nametnut dolaskom iste takve vlasti na čelo grada. Tako dolazimo u situaciju da se iz naših džepova finansiraju kulturna dešavanja koja nemaju nikakve veze sa kulturom, pa ni sa dešavanjem, ali zato imaju veze sa primitivizmom, pa ne treba nikoga da iznenađuje činjenica da je u našem gradu prošle godine nastupao Bora Drljača, a ove godine će… prepuštam izbor vašoj mašti.

Kultura je danas podeljena u nacionalne torove. Jedan deo vladajuće koalicije, Srpska napredna stranka, se ne meša u kulturna dešavanja koje organizuju vojvođanski Mađari, a ovi drugi se ne mešaju u poslove ovih prvih. Svi zadovoljni, a građani finansiraju.

Kad smo već kod kulture, upitan je bio, i još uvek je, opstanak Fondacije „Danilo Kiš“ koji je jednom skupštinskom odlukom mogao biti zamenjen kulturnim centrom Brane Crnčevića, pa u nekom novom izvlačenju, velikim srpskim istorijskim ličnostima poput Dobrice Ćosića, a sutra možda i rehabilitovanog Draže Mihailovića.

U nemanju političke opozicije, vizije ili alternative u gradu, neophodnost postojanja građanskih udruženja, građanskih internet portala i sličnih inicijativa manjka jer oni, svaki od njih u svojoj oblasti, mogu da doprinesu značajnim promenama. Dobri primeri su svakako Udruženje „Electe“, „Paradox group“ i Masodik nyilvánosság – Druga javnost.

Ukoliko se dovoljno uporno istrajava na istini, ukoliko jedna građanska inicijativa pokaže da ima kapaciteta, znanja i smelosti, uspeh nije nezamisliv.

Ukoliko se cilj i postigne, portali poput IdiEdit.com, kao i gore pomenuta udruženja građana, ne smeju da prestanu sa svojim aktivnostima. Oni moraju i dalje da opstaju, da rade, da istrajavaju, povezuju se, da prate kulturna, kao i sva druga dešavanja u gradu i da, ukoliko se sa nečim profesionalno ne slažu, jednostavno reaguju – da ne ćute.

[clear]