Dragan Rokvić, direktor Gradske biblioteke Subotica, foto: NJ, Magločistač
Povodom 130. godišnjice najstarije ustanove kulture u Subotici, nedavno je objavljena monografija Dragana Rokvića „Istorija Gradske biblioteke Subotica“, koja je nastala kao rezultat dugogodišnjeg istraživanja autora koji je svoju strast čitanja, izučavanja istorijata biblioteke i ljubavi prema gradu pretočio u knjigu koja, prema pojedinim recenzentima, „razume bibliotekarstvo i njegovu institucionalnu misiju u širem društvenom i vrednosnom kontekstu“.
Autor monografije i direktor Gradske biblioteke Subotica Dragan Rokvić se od 2004. godine bavi istraživanjem subotičke zavičajne istorije, pasionirani je kolekcionar istorijskih podataka koje je prikupljao i zapisivao godinama unazad, nakon čega se konačno rodila ideja o izdavanju monografije koja obuhvata istoriju bibliotekarstva u Subotici, ne samo od 1890. kada je osnovana, nego i dublje u prošlosti, pa sve do 2020. godine, ali ujedno i istorijat knjige i čitanja u Subotici.
Rokvić kaže u razgovoru za portal Magločistač da knjiga ima svoj život i da je našla mesto uglavnom u krugovima bibliotekarstva, ali je i neka mala subotička čitalačka publika pokazala radoznalost i našla je zanimljivom.
„Knjiga sadrži i spisak obimne literature koju sam koristio. Ona nije pisana tradicionalnim načinom naučnog radnika, nego je više pisana publicističkim stilom, kao novinar. Knjigu sam podelio na manja poglavlja, smatrajući da ću narativ knjige na taj način učiniti uzbudljivijim i zanimljivijim jer omogućavaju da se ljudi neposredno upoznaju sa određenim akterima, procesima, vremenima, a osim istorije biblioteke pravim česte i namerne digresije da analiziram formiranje ustanova kulture, kulturnu politiku i aktere“, navodi autor.
Kako kaže, knjiga je zanimljiva i zbog fotografija koje su živo svedočanstvo razvoja biblioteke, ali i zbog jednog vrlo specifičnog subotičkog kulturnog i duhovnog prostora koji odvajkada razume, poseduje, ima jednu praksu uvažavanja mnogobrojnih jezika koji postoje na teritoriji grada.
„U biblioteci nikada nije postojala neka vrsta nacionalizma, šovinizma, isključivosti, jer su bibliotekari uvek sa puno takta i tolerancije imali ideju šta znači držati biblioteku. Međutim, budžeti se iz dana u dan redukuju, sve su ređe snage koje zagovaraju poštovanje, negovanje tradicije lokalnog kolorita i subotičke zavičajne istorije. Ne istorije Srba, Mađara, Hrvata, Bunjevaca, Nemaca i Jevreja kao posebnih separata, nego u smislu građanstva i civiliteta – naše zajedničke istorije“, smatra Rokvić.
Dodaje da ova knjiga ima retrospektivu kulturne istorije grada, pa je tako 19. vek doneo sa sobom ispoljavanje nacionalnih osećaja, i praktično bujanje i postavljanje mnoštva nacionalnih biblioteka poput Nepkera, Srpske čitaonice, Pučke kasine, Hrvatske čitaonice, i druge.
„Subotička biblioteka nije imala mnogo sreće sa budžetima i sa političarima, a jedan odbornik je čak javno diskutovao na skupštini – ’Šta će Subotičanima javna biblioteka kad već imaju u Gimnaziji biblioteku’. Ti otpori i duh provincije i malograđanštine, neki kontinuum svih tih 130 godina, zapravo otpori budžetima, otpori knjizi i čitanju, uvek dolaze iz istovetnih krugova, a to su birokratski krugovi ljudi koji nemaju mnogo sluha i veze sa knjigom, ali zato imaju sluha i veze sa budžetom“, kaže Rokvić.
On podseća da je zahvaljujući osnivaču i prvom subotičkom bibliotekaru Ištvanu Ivanjiju i grupi intelektualaca okupljenih oko njega, 1890. godine Subotica, poput ostalih gradova, dobila svoju prvu javnu biblioteku.
Prema Rokvićevim rečima, bibliotekarstvo nekada i sada je drastično promenjeno.
„Bibliotekara bez čitanja knjiga i strasne ljubavi prema bibliotekarstvu – nema. Vremena su se izmenila jer su nam digitalne tehnologije omogućile širi dijapazon informacija pa je to nepobitno bolje i progresivnije. Međutim, u pogledu strasti i emocija oduševljenja knjigom, stare generacije su apsolutno neprevaziđene. Postoje i slučajevi kada su se zaposleni u biblioteci odricali dela plate kako bi biblioteka kupila knjige“, navodi Rokvić.
Subotičani su održali dobru praksu čitanja knjiga, kaže Rokvić i podseća da su nekada sva deca predškolskog uzrasta morala da budu članovi biblioteke.
„Čitalačke navike su se drastično promenile u odnosu na generacije naših roditelja i njihovih roditelja, koji su fundamentalna znanja – to je bio deo osnovnog obrazovanja – sticali čitanjem. Bilo je nezamislivo da neko stasa, poraste i školuje se, a da nije pročitao ’Anu Karenjinu’, Branka Ćopića, Desanku Maksimović, i druge“, podseća Rokvić.
Prema njegovom mišljenju, današnje generacije imaju manje sklonosti ka čitanju, ali da i tu treba biti oprezan, zato što mnoštvo informacija na digitalnim platformama dopiru do njih.
„Pitanje je izazovno za promišljanje šta će nam budućnost doneti, da li će nam doneti novi kvalitet sadržan u obilju informacija ili ćemo izgubiti onu staru čitalačku nit koja se zasnivala upravo na potrebi da se fundamentalna lektira napravi kao temelj čovekovog obrazovanja i vaspitanja“, smatra Rokvić.
Dodaje da se usled epidemije korona virusa, rapidno smanjio broj čitalaca i broj korisnika uopšte, a da su penzioneri i dalje najvitalnija grupa koja dolazi i hrli na šaltere biblioteke.
Monografija „Istorija Gradske biblioteke Subotica“ još nije u slobodnoj prodaji, a zbog malog i ograničenog tiraža, mnoge će ostaviti bez knjige u fizičkom obliku, međutim, u planu je i izrada digitalnog formata knjige koja će biti postavljena na sajt Gradske biblioteke i građani će imati prilike da je besplatno pročitaju.
Dragan Rokvić je najavio izdavanje još jedne knjige koja bi kao autore okupila istaknute Subotičane.
„Činjenica je da od 1890. godine, od kada je Ištvan Ivanji izdao jednu jedinstvenu i celovitu knjigu o istoriji grada, do danas nemamo jednu takvu monografiju na raspolaganju. Formiranjem Redakcionog odbora na nivou grada, koji bi okupljao istaknute pojedince, možemo pokušati da ujedinjenim snagama narednu dekadu opišemo i izdamo jednu sistematizovanu, celovitu istoriju grada“, kaže Rokvić.
Zgrada Gradske biblioteke Subotica, kao najstarija ustanova kulture u ovom gradu, ima status spomenika kulture od velikog značaja. Zgrada je sagrađena po projektu Ferenca Rajhla. Predstavlja ugaonu građevinu u duhu eklektike sa dva atlasa na ulazu u objekat, rad vajara Ede Telča. Biblioteka danas broji oko 6.000 članova, a u svom fondu poseduje više od 500.000 knjiga.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.