Mala revolucija u Salašarskom pozorištu u Vojvodini: Političke igrarije ili povratak u doba cenzure?

U vovođanskom mestu Kavilo u toku je prava mala revolucija. Od sredine jula, ljudi iz cele Vojvodine, ali i šire, hrle ka ovom mestu u kojem živi tek 177 ljudi, a kako bi se usprotivili političkom mešanju u kulturni život ovog dela Srbije.

Svake večeri, publika sedi okupljena oko male pozornice i gleda izvođenje pozorišnog komada režisera Roberta Lenarda “Kazimir i Karolina” Salašarskog teatra (Tanyaszínház, mađaraski naziv). Komad je napisao Edena fon Horvata (​​Ödön von Horváth) 1930., da bi prvi put bio cenzurisan u doba rasta nacizma 1933. godine. Novu cenzuru komad je doživio sada, 2021. godine, i to na zahtev Mađarskog nacionalnog saveta (MNS) koji je onemogućio njihovu turneju Vojvodinom. 

U svom zahtevu da prekinu turneju, MNS je naveo da se u predstavi koristi “neprimeren rečnik”. Savet sa oko 600.000 dinara godišnje (oko 5.100 evra) podržava ovu trupu, kojoj je to značajan prihod.

Odluke je podržao Savez vojvođanskih Mađara (SVM), najveća mađarska stranka u Vojvodini, sestrinska stranka mađarskog premijera Viktora Orbana, koja učestvuje u vlasti kao partner Srpskoj naprednoj stranci (SNS) Aleksandra Vučića.

Za razliku od političara, javnost i brojni umetnici, u obustavi turneje vide cenzuru i stali su uz kolege. Uprava teatra je nastavila sa predstavama i to svaki dan, do 12. avgusta, koliko je trebalo da budu na putu, odgovarajući zahtevu publike koja dolazi sa svih strana, uključujući i Mađarsku. Posetioci dolaze i donose hranu, piće, dok se svakodnevno prikuplja i novac kao pomoć opstanku pozorišta. 

“Ovo leto ćemo preživeti zahvaljujući podršci publike, ali trenutno nemamo uvid u to kako će se dalji život Salaškog pozorišta odvijati”, kaže Daniel Gomboš, direktor pozorišta. 

Zvaničnici za sada ćute o odluci da obustave turneju, ali je najavljen susret između predsednika SVM-a Ištvana Pastora i izaslanika mađarskih pozorišta u Vojvodini. Susret, koji bi trebalo da se održi “nakon godišnjih odmora”, mogao bi rezultirati odlukom koja će uticati na sudbina Salašarskog pozorišta, ali može ostaviti i značajan trag u kulturnom životu vojvođanskih Mađara.

Odluke nakon godišnjih odmora

Salašarsko pozorište po mnogo čemu je jedinstveno. Davne 1978. godine osnovali su ga glumac Friđeš Kovač i režiser Đerđ Hernjak, sa idejom da približe teatar svima. Mala trupa se registrovala kao nevladina organizacija, te su počeli obilaziti sela u Vojvodini, igrajući na poljima ili bilo kojem otvorenom prostoru, pred publikom koja je sedela oko pozornice. 

Po pravilu, predstave su se igrale pre mraka jer nisu imali rasvetu, dok je trupa putovala pešice i na konjima. Tek pre par godina su se modernizovali i nabavili traktore sa prikolicama za putovanje glumaca i prenos rekvizita, a ove godine su prvi put imali i minibus. 

Sve predstave su besplatne, a publika ― ako želi ― može ubaciti novac u šešir sa kojim neko iz trupe prošeta nakon izvođenja predstave. Na ovaj način su decenijama i do udaljenih sela u Vojvodini stizali Šekspir, Molijer, Sterija i mnogi drugi. 

Ove godine, u obilazak sela u Vojvodini želeli su krenuti sa predstavom smeštenom na Oktoberfest 1930. godine i koja prati ljubavni par čija se veza raspada usled društvenih okolnosti. Izvođenje je zabranjeno 1933. godine, a tekst spaljen u maju iste godine kada su nacisti masovno palili dela neistomišljenika. 

Decenijama kasnije, ovo delo Fon Horvata, pisca mađarskog porekla koji je dvadesetih i tridesetih godina dvadesetog veka pisao na nemačkom jeziku, postalo je klasik i ušlo u redovnu lektiru u Nemačkoj i Austriji. 

Zvaničnu vojvođansku premijeru predstava je imala 24. jula u Kavilu, a potom još dva izvođenja, nakon čega je trebalo da krenu na turneju, koja se nije desila. 

Upitan da pojasni šta se dešava i šta je moguća pozadina ove reakcije, direktor Gomboš za K2.0 kaže da se i sam pita isto. Prenosi stav Uprave da je zabranjivanje bilo koje predstave u 21. veku “bahato i nedopustivo”, te kaže kako su svi zatečeni zahtevom koji je došao od Jenea Hajnala, predsednika MNS. 

“Mi smo ga više puta zvali da dođe i pogleda predstavu, čak i pre ove odluke, a on je to ljubazno odbio”, kaže Gomboš. 

Gomboš dodaje i kako je čuo kritike da se u predstavi koristi vrlo vulgaran jezik, neprimeren instituciji kulture, te zamerke jer glumci tokom predstave “uriniraju po sceni”, odnosno posipaju vodu glumeći da vrše nuždu. On pak jezik predstave opisuje kao “blago pikantan”, dodajući kako su deca na putu do škole izložena “tvrđem rečniku” nego što se može čuti tokom predstave. 

“A uriniranje pored scene pomoću soda vode je jedna od najkomičnijih trenutaka predstave.“

“Salašarsko pozorište, pa kao i svako, ima sluha za kritiku i uvek je otvoreno za dijalog”, kaže Gomboš, dodajući kako Upravi nije data ni prilika da bilo šta kaže. “Čini nam se da je jedina prihvatljiva opcija za predsednika MNS da se turneja prekine.”

Odluku dio javnosti vidi kao političku, iako članovi trupe u izjavama za medije ne žele da nagađaju, nego su odlučni da sačekaju sastanak koji je putem svog naloga na Fejsbuku, pod pritiskom javnosti, najavio Ištvan Pastor, predsednik SVM, “umesto daljih izjava i saopštenja”.

Na sastanku, obavestio je Pastor javnost, sa predstavnicima pozorišta će se razgovarati o njihovoj budućnost, “na šta se čeka već godinama, što je i dovelo do ovog nesrećnog slučaja“.

Pastor je, takođe, objavio i otvoreno pismo u kojem je podržao zahtev MNS-a za prekid turneje, te optužio upravu pozorišta za pokušaj politizacije slučaja. U tom otvorenom pismu na svom Fejsbuk-profilu naveo je i da je “publika Salašarskog pozorišta godinama izložena zlostavljanju“, te da Upravu niko ne kontroliše dok oni “prikazuju ovako katastrofalno ogavne predstave”.

Pastor je najavio i da ne mogu više da se odlažu pitanja koja se tiču budućnosti mađarskih pozorišta, kulturnog života i institucija, što bi, napisao je, trebalo da rezultira “strateškim odlukama”. 

Gomboš pak čita pismo kao nagoveštaj da dolaze teška vremena. 

“Umesto da idemo dalje, da se razvijamo, postoji pretnja da nas žele ukrotiti”, kaže, dodajući da je uloga teatra da “ukaže i podseti na probleme u društvu – da digne ogledalo prema publici”. 

“Neki će se prepoznati i učiniti nešto da se promene. A neki će se uvrediti i pokušati da razbiju to ogledalo. Bojimo se da nam se upravo to događa.”

Recept Viktora Orbana

Osude dolaze sa svih strana. 

Žuža Kalmar, glumica drame na mađarskom jeziku Narodnog pozorišta u Subotici, podnela je ostavku na svoju poziciju u Mađarskom nacionalnom savetu zbog odluke o prekidu turneje. 

Njena koleginica iz pozorišta, Hermina Greguš (Greguss Erdélyi Hermina), kaže za K2.0 da je “zapanjeno stajala pred činjenicom” da se prekida turneja, smatrajući to “očigledno političkim potezom”. Greguš se ne libi koristiti reč cenzura kada priča o ovom slučaju, te kaže kako je uvođenje kontrole nad bilo kojim oblikom umetnosti i kulturnog života nedopustivo. 

Daje i punu podršku Upravi i trupi koja je odlučila nastaviti da igra predstavu. 

“Politika nema šta da se meša u te stvari, da ograničava bilo koji oblik slobode misli i kreativnosti, a posebno da određuju ljudima šta je za njih dobro, a šta nije”, kategorična je Greguš Erdelji.

Gabor Bodiš, novinar iz Budimpešte, poreklom iz Subotice, povlači paralelu sa onim što se dešava u Mađarskoj, te kaže kako javnost prisustvuje “političkom marketingu po receptu i naredbi Viktora Orbana”. 

On podseća i kako je krajem 2019. godine u susednoj zemlji usvojen zakon koji daje mogućnost vladi Viktora Orbana da se meša u upravljanje institucijama i imenovanje direktora. 

“Kada neko manipuliše na državnom nivou, kao Vučić i Orban, onda je to, po mom mišljenju, tragedija za narod”, mišljenja je Bodiš. “Ovde ovo više liči na komediju sa kolateralnim žrtvama.”

“Važno je ‘uriniranje’ i psovke – jer one štetno deluju na našu decu. Nema veze da li toga ima ili nema u predstavi”, ukazuje Bodiš na delove odluke, te otvoreno kaže kako smatra da je pozadina politički marketing uvezen iz Mađarske.

Podseća i da naredne godine, 2022, slede izbori u Mađarskoj, te da se Orban oslanja i na glasove iz inostranstva. 

Mađari u Vojvodini su druga etnička grupa po brojnosti i prema poslednjem popisu čine oko 13 posto stanovništva u Vojvodini. U ovom delu Srbije deluje niz kulturno-obrazovnih institucija na mađarskom jeziku, kao i brojni mediji. U osam opština u ovom delu Srbije, Mađari čine većinu. 

Većina Mađara u Vojvodini ima i mađarsko državljanstvo. Vlasti u Budimpešti više od decenije pomažu Mađare u Vojvodini na razne načine, uključujući materijalno, dok lider Saveza vojvođanskih Mađara otvoreno podržava Orbana. 

“Ovde u Vojvodini nema potrebe ukrotiti kulturu, jer ona je već davno ukroćena. Čast malom broju izuzetaka. Sem njih, SVM finansira i kontroliše sve: nekima dopušta veću slobodu, nekima ne”, ocenjuje Bodiš.

Ipak, u svemu što se dešava, deo javnosti vidi malu nadu. I to pre svega u činjenici da se javnost okupila i štiti predstavu i pozorište. 

“Ovaj nevešto izveden manevar je dao povod mađarskim intelektualcima da se udruže oko jedne ideje koja može da se podrži”, smatra Bodiš, te dodaje da možda i bude neke koristi od svega. 

“Ako se napravi pomak prema nekoj zajedničkoj političkoj akciji, onda ima neke svrhe.”

Daniel Gomboš pak kaže da su dešavanja oko Salašarskog pozorišta mladu glumačku ekipu učinila izuzetno složnom i jakom i da se ta sloga i energija vidi svake večeri. 

“Oni će sigurno pamtiti dan kada im je turneja zabranjena, kao i gromoglasno ‘DA’ kada su upitani u dvorištu Salaškog pozorišta da li se slažu da predstavu igramo dalje”, kaže Gomboš. 

“Oni su još studenti glume, njih još čeka veliki broj angažmana i, nadamo se, bogata karijera. Lozinka ‘igrao/la sam u Salašarskom pozorištu 2021. godine’ će im sigurno otvoriti vrata drugih pozorišta i obeležiće ih kao hrabre mlade glumce. Ali isto tako će se neka vrata zatvoriti, poput priredbi i manifestacija koje služe političkoj sceni”, smatra Gomboš.

Direktor dodaje da u ovom trenutku trebaju i dobijaju podršku kolega iz Srbije i Mađarske, ali da im najviše znači publika koja neprestano dolazi.